S druge strane i takva tvornica je nešto pravila, a onda vidimo da je za proizvode takve tvornice bila velika navala  (nrod imao kintu + krediti, čekovi) i da se na auto čekalo mesecima.

Ponoviću, da je slično bilo (čekalo se na plaćen auto mesecima)  i sa IMV Novo Mesto (Renault) i sa TAS-Sarajevo (Golf) i sa IDA - Kikinda (Opel).

Ja sam imao 15 god kad su moji kupili novu Ladu Samaru 1987. god. Sećam se da je bilo, malo kredit, malo čekovi, malo keš za učešće...i kupio se nov auto (btw. Samara je bila sjajna!). A moji su bili, (oboje sa srednjom školom) tada neka srednja klasa. 

Ovim ne želim da glorifikujem SFRJ, niti da kažem "da je onda bilo bolje"..

Svaki deo istorije ima svoje dobre i loše strane.

Da je SFRJ bila baš toliko dobra, ne bi propala (dobro sad, ja ću uvek da tvrdim da je to najbolja ideja za balkanska plemena :-) , sa, nažalost jako lošom praksom (počevši od prve Jugoslavije)

Ali da je sve bilo loše - jbg - nije

i da..prilično je smešno porediti SFRJ sa Nemačkom, zar ne :-)

bilo je svega

već sam napisao kako su moji 87e kupili novu Ladu Samaru

ali poenta mog posta, je da je potražnja za novim vozilima koja su se pravila/sklapala u Jugi bila ogromna.

Želim samo reći da to što se čekalo dugo na isporuku ne mora nužno značiti da je velika navala.

Paralela (fiktivna, ne znam brojke) - Rimac napravi 5 auta godišnje, ako si 15-ti u u redu čekat ćes tri godine, iako navala nije velika.

Jugoslavija je imala oko 23.000.000 stanovnika, nek je petina auta išla van i nek je 30% građana maloljetno - dobijes da je 15.000.000 građna pretendiralo na 20.000 automobila.

Po logici stvari, što je dobro, ne propada. Niti ljudi iz toga žele izaći...

Može mi neko poslat link za temu "Hrvatska politička scena"

Jer vidin da san zaluta na temu Jugoslavije...

I još nešto, nemojte zaboraviti i na inflaciju, ne onu hiperinflaciju s kraja 88. i 89. već od 82-84 koja je smanlila plaće za oko 40%. S te strane kupovna moć je osamdesetih slabija, kredita za automobile nije bilo od 1978. i to je rezultiralo da Yugo bio tražen, čak je i u "američkoj verziji" postao kao neka šminka.

Evo zanimljivog podatka koji je danas izvukao Jutarnji, kao potvrdu koliko su stranačka mašinerija i uhljebljivanje važni, a pojedinac praktički nebitan, bez obzira je li genijalac, čovjek prosječnih sposobnosti ili totalni nesposobnjaković.

Nataša Tramišak je na posljednjim parlamentarnim izborima (dakle, prije godinu dana) u svojoj izbornoj jedinici (koja je puno veća od OBŽ-a) dobila 1.500 preferencijalnih glasova, a u nedjelju na lokalnim izborima za župana OBŽ-a 55.000 glasova.

Da je HDZ postavio kao kandidata za župana plišanog medvjeda, rezultat bi vjerojatno bio isti. Pritom ne želim uvrijediti Natašu Tramišak, jer mi se čini kao sposobna žena, nego istaknuti (i otkriti toplu vodu) da je pojedinac (kandidat) kod nas gotovo nebitan kada je riječ o izborima. Ne glasa se za njega nego za stranku (uz izuzetak nekih manjih sredina). 

Pa, ima neka tajna veza između ove dvije teme... :)