Teško bilo što odgovoriti a da se ne ponavaljam, Tuđman je predlagao konfederaciju 1990. SDP se uhvatio konfederacije kad je već sve otišlo "k vragu". Također i unutar HDZ nisu svi jednako vjerovali u potpunu samostalnost, u HDZ-u je tada bilo onih koji su samostalnost držali s zadrškom. Glupo mi je prikazivati da je SDP-u cilj bila konfederacija, kad smatram da nije, ako im je i možda bila, bila im je nešto kao nužno zlo, nešto usputno. Nikako ne kao cilj. Ove stranke što navodiš su upale s malo glasova, više simbolički (npr. HSLS 2007). Ali ovo što navodiš da ostale stranke nisu uspjele progurati svoje programe, mnoge od njih nemaju programe, neke nemju ljude, a mnogi se niti nisu odredili o relevantnim pitanjima. Btw. sam Sanader je otvoreno izgkavljivao sada već legendarno: "glas za HSP je glas za SDP", iz čega je jasno da je znao da mu odgovara bap takav scenarij, da što više glasova s desnice privuče sebi (samo nemoj misliti da o tome mislim nešto loše). Klasične demokrščanske, socijaldemokratske, donekle i liberalne stranke su kod nas uništene, neke nisu niti postojale i jednio što je preostalo je koaliranje, a to znači mix glasačkog tijela. Svi oni love i glasače drugih opcija, jer upravo to je ono što odnosi prevagu. Bandić je najjači takav primjer, dobivao je glasove i jednih i drugih, ali to znači da su s njim bili valjda izadovoljni i jedni i drugi.