NYC je napisao/la:
EXHIBIT A, moj Kauboju! Upravo je ovakva apriorna 100% ubedjenost u to "šta bi se dogodilo" sindrom te kolektivne paranoje koja je i nama masovno usadjivana - mislim na svakoga ko je rodjen i barem deo rane mladosti proveo u SFRJ.
Vidiš, ja nisam tako siguran u te scenarije. Znam samo da sam i ja dugo tako razmišljao, ali onda su me neki primeri iz drugih zemalja "ponukali" da malo promenim kurs. Ako ništa drugo, da se barem zapitam oko nekih stvari i "istina" koje niko - barem ne javno - nije dovodio u pitanje.
Možda se zaista nije moglo drugačije. Uglavnom, ja polazim od toga da čim nekoga ili neku organizaciju zabraniš, oduzmeš im čak i ono elementarno pravo na slobodu misli i govora, da time u stvari samo još više doprinosiš njihovoj mitologizaciji. I najednom, jedna obična političke organizacija se transformiše u zbir "velikomučenika kojima, eto, ovi diktatori gore, ne daju ni glasa da pusti"!!!
Mislim da je to još onomad prvo načinila Kraljevina YU u slučajevima Ustasha i VMRO-vaca koji su, tako, od relativno minornih ekstremnih organizacija, prerasli u "velike baje" na Balkanu!
SFRJ de facto ponavlja istu strategiju naspram hrvatskih i srpskih nacional-ekstremista koji su svi doživotno prognani, čime je stvoren idealan prostor za njihovu glorifikaciju, a da ih zapravo, niko unutar SFRJ nije pošteno upoznao.
Zašto je bio toliki problem, 1971., otvoriti javni dijalog sa tzv. "Maspok" ekipom? Ali, ne, Drug Tito je to presekao . Kraj priče. Tako je odlučio "Vrh" piramide. Da ne bude nmesporazume, ja ne prejudiviram šta bi se dogodilo, niti ko bi "pobedio". Jednostavno, smatram da je bilo bolje i, na duže staze, za tu državu ZDRAVIJE da su se čelnici suočili sa svim ključnim pitanjima jasno i glasno, dakle javno, a ne iza zatvorenih vrata "vile u Karadjordjevu".
Slična čistka i "presecanje" se dogodilo samo godinu dana kasnije u Srbiji. Ovoga puta, čak, to nije uopšte bio "obračun sa nacionalistima", već sa tzv. "liberalima" (Marko Nikezić, Latinka Perović...) . Ali, metod je bio identičan.
A rezultat: medju običnim svetom se širi paranoja, ali i kult Nacije ili Ugroženih ljudskih prava... što je sve jako, jako, plodno tle za bujanje kojekakvih extremnih reakcija.
Vrelo prosto: "Akcija - reakcija" (a za našeg druga Pofuka: reDakcija
)!
Ima milion primera koji imaju istu smisao ali smatram da je nemoguće diskutovati o njima. Pre svega zato što pojedinci "početkom svega", smatraju 1990-u.