Hajde, kad se vec povela diskusija... (mada me uvek fascinira brzina kojom se rec "Srebrenica" ubacuje u diskusije na sasvim druge teme!)
1. Agim Ceku. Zvanican stav srpskih vlasti je da je doticni direktno kriv za nekoliko ratnih zlocina (definiciju ratnog zlocina potrazite u odredbama "Zenevske konvencije o ratovanju"; tu spadaju, recimo, ubijanje civila, unistavanje imovine, streljanje zarobljenika bez sudjenja, itd...znate vec!). Ja, kao obican gradjanin ne mogu znati koliko su ove optuzbe osnovane. Do istine bi se moglo doci jedino na nekom javnom suocavanju ili sudjenju, ali za tako nesto su jako male sanse. Narocito sada, posto je Ceku izabran za novog premijera Kosova. Inace, sto se njegovih kvalifikacija za zvanje premijera tice, mogu samo da kazem da tu nema mesta nikakvim uopstavanjima niti stereotipima. Neki od najvecih (kao i najlosijih) politicara i civilnih lidera su prethodno bili vojnici/oficiri. Jedan od najomiljenijih americkih predsednika u istoriji je bio D.Eisenhower i to nakon briljantne vojnicke karijere tokom koje je bio i glavnokomndajuci Saveznickih trupa u II Sv. ratu).
2. Srebrenica. Ko je uopste mogao da sanja da ce ime ove male, zabite, varosi u istocnoj Bosni postati tako veliki i vazan simbol na kraju XX veka? Da odmah pojasnim, da li je u Srebrenici ubijeno 8,000 ili "samo" 3,000 muslimana mislim da je licemerno pitanje. Malo me podseca na licitiranja zrtvama u Jasenovcu. Koliko god da ih je stvarno nastradalo, Srebrenica ostaje ratni zlocin. No, jos vaznije od samog broja nastradalih jeste nacin kojim su ubijeni - hladnokrvno streljani, onako grupno, sa povezanim rukama na ledjima, odmah iznad sveze iskopanih jama. E, to se nikada i nicim ne moze opravdati.
Sto, medjutim, nikako ne daje za pravo da se, iz ko zna kojih "visih" razloga, ne spominje predistorija srebrenickog masakra. Ponavljam, opet, nema nikakvog opravdanja za streljanje nenaoruzanih muslimanskih civila, ALI zasto bismo zaboravili sve ono sto je prethodilo ovom zlocinu!? I to je deo ratne dokumentacije, zar ne? A u ta fantomska "dokumenta" spada i cinjenica da je Srebrenica, od dana kada je proglasena za jednu od UN "Safe Zone", idealno posluzila gorepomenutom Naseru Oricu kao baza za "operacije" koje sve, bez izuzetka, potpadaju pod definiciju "ratnog zlocina". Neko je vec ovde spomenuo zlocin u Kravici. To je bio tek jedan od mnogobrojnih "izleta" Oriceve bande. Uobicajeni stil im je bio da pred zoru upadnu u neko obliznje srpsko selo (da li nekome znaci to sto su srpska sela u okolini Srebrenice, narocito prema Drini - sva bila spaljena?). Najveca ironija u svemu ovome je ta da su Naserovi momci uzivali punu zastitu holandskog (prethodno, kanadskog) korpusa i da im nikada niko iz UN nije pokusao stati na put! Tokom proleca 1995., pred napad na Srebrenicu, srpska strana u Bosni je vise puta upozoravala Aliju Izetbegovica da nekako zauzda Orica, ali ovaj se na to uopste nije obazirao (medijske izvestaje o ovim upozorenjima cete lako naci, cak je i "uvek objektivni" New York Times svojevremeno bio objavio clanak na tu temu). Postoji jos i teorija po kojoj su vodje iz Sarajeva svesno zrtvovali Srebrenicu (prvo, time sto nisu nista uradili da obuzdaju Orica, a kasnije potpunom pasivnoscu pred srpskom ofanzivom), jer im je to i te kako islo u racun, narocito uoci pregovora o konacnom statusu BiH... Ali, ne bih se upustao u te "teorije zavere" bez kojih ni mir ne moze da prodje na Balkanu, a kamoli rat!
Jos nesto: kao dodatak zanimljivoj biografiji Cekua, moze se navesti primer Nasera Orica koji je, u ex-YU bio zaduzen za licno obezbedjenje Slobodana Milosevica!
[uredio NYC]