Ovo je moja nećakinja Karmen ( sestrina kćer) i njihov pas Mejs.

Baš sam sad bila u šetnji s malom beštijom i to je takva kukavica i maza da ne znam kog bi on ugrizao. Sreli smo jednog psa i ovaj moj mi se stisnuo uz noge da sam ga morala nositi na rukama dok je opsada trajala

Ali ipak životinje su životinje i nikad ne znaš šta će im doći u glavu i kako će reagirati. Zato ih nikada ne ostavljamo bez nadzora što sada i nije neki problem jer ona još ne hoda pa su blizu samo kad mi to isceniramo.

Čim je došla iz rodilišta dali smo mu njezinu kapicu da je ponjuši i svako malo smo ga približili da osjeti njen miris i da je ona sad naša. Veterinarka nam je to preporučila,a i pedijatrica se složila.

Psa se ne smije zanemarivati zbog prinove da mu se beba ne zamjeri (tu sam ja u početku uskočila jer su oni bili prezaposleni i preumorni), ali sada kada su se uhodali sve štima.

Vjerujem da počne režat na nju ili da ju ugrize da bi ga se riješili. Pravi test će biti kada počne hodati.

Strašno mi je kada par odbaci psa, mačku ili bilo koju životinju zbog bebe. I to zbog vlastite komocije  ili pod izlikom higijenskih razloga. Kada se uzima kućni ljubimac pretpostavljaš da ćeš ga imati cca 10-15 god i da ćeš život prilagođavati njemu.

Sestra i ja smo odrasle uz psa i  uživale smo. Karmen već sad poludi od smijeha kad ga vidi onako blentavog.

Dok spava on sjedne ispred krevetića, kada zaplače on počne tulit s njom i dođe do nekog od nas i vodi prema njoj da joj pomognemo

Najsmiješnije je kada pobljuje mlijeko po pločicama i on to sve fino poliže. Ne treba čistit

Mislim da je ključ svega ne biti paranoičan, ali opet oprezan i reagirati ako ima problema.