Meni studentski život u vašoj priči ima uporište jedino kad se dolazi iz nekog manjeg mista.

ja san u Splitu počeja kvalitetno izlazit već u 1.srednje tako da mi je po tom pitanju faks bija samo nadogradnja,ništa posebno.još sam uz studij radija priko studenta i aktivno se bavija sporton i aktivno lovija komade.

Sve bi ponovio isto osim prve ipo godine faksa HAHAHAH

😀

Sad si me baš sitija strukane, lani u kojotovon selu za novu godinu, došlo jedno 7-8 splićana i njih pola stalo vanka većinu vrimena jer nisu mogli podnit dim komina 😬

ja nisan iša na fakultet niti namjeravan. ali najbliži doticaj je bija onda kad san drito iza sridnje škole često bančija sa društvon onih šta su išli pa san se uhlebljiva za studentske sride/večeri/itd. Jebo sve ako u tin dernecima pola njih budu studenti

Iman rođaka i prijatelja koji isto nisu završili pa sad u IT sektoru šefuju ovima šta jesu. A primjera je sigurno bezbroj. Nisan ni školu nikad volija radi presinga, divljaštine druge dice i šta san stariji sve se više osjećan da i odrasli život većinon nije pretjerano drugačiji od škole, bar po socijalnon aspektu. I eto, malo takoreć late-night-confession - bija san drukerčina. Ljuta. Dvi tri pogrdne riči i odma ravnatelj/roditelj. Izda dvaput jednog sinjskog smrada da je picava nastavu. Uzea praznu kutiju duvana sa ceste i odnija ju u bratovu sobu. Dajen nogu na panj da smo ja i Strukan išli istodobno u sridnju da bi me ili podjebava ili tuka 0-24 😂

Škola mi je zgadila skoro sve tematike života i za iste san se počea interesirat tek iza mature; uvik je bija osjećaj neke ljute robotike i učenja samo da moš bit mlađahni rob, ne znan. Daj ono, jebi pasa jarca, pusti me da učin na svoj način i da sam sebi zadajen rokove. Šta ne znači da diskreditiran vas šta ste završili, dapače