TITO PRED SUDOM ISTORIJE (1)

Fenomen velikog voðe

5. novembar 2006

Pi¹e: Pero SIMIÆ

MA ¹ta ko o njemu mislio, ignorisao ga ili prezirao, s razlogom ili bez njega obo¾avao ga ili ga u zvezde kovao, Tito ostaje jedan od fenomena 20. veka. Mo¾da èak i jedan od najveæih.


Zvanièno, jedva je zavr¹io ni¾u seljaèku i dva razreda ¹egrtske ¹kole, a decenijama je gotovo s celim svetom govorio na per tu. Formalno, bio je bravar po zanimanju, a njegovi savremenici ga pamte kao velikog gospodina prefinjenih manira: velemajstor u maèevanju, solidan pijanista, izuzetan dreser i jahaè konja. Na rukama je uvek nosio svilene rukavice, a njegovu levu ruku jo¹ od 1938, kada je KPJ imala samo oko 2.000 siroma¹nih èlanova, krasio je skupoceni brilijantski prsten!


Solidno je govorio i pisao nemaèki i ruski, delimièno i esperanto, kirgijski i engleski jezik, a vodeæi jezik zemlje kojom je do¾ivotno vladao nikad nije èestito nauèio!
Sistematskom medijskom kampanjom, kojom se tokom Drugog svetskog rata bavio preko sovjetske radio stanice ”Slobodna Jugoslavija”, stvorio je mit kako je tokom tog rata u Srbiji imao desetine hiljada ”naoru¾anih boraca”, a tek posle njegove smrti objavljeno je da je celokupna Titova vojska u celoj centralnoj Srbiji u leto 1942. brojala 752 pripadnika, a da ih je godinu dana kasnije bilo samo 825! I da njegova partija u septembru 1944, neposredno pred Staljinovu invaziju na Srbiju, uop¹te nije imala svoje partijske organizacije u ”Kraljevu, Pomoravlju, Kragujevcu, Èaèku, U¾icu, ©apcu, pa i Po¾arevcu i delu zajeèarskog i valjevskog kraja”, a u Beogradu joj, kako je Tita izve¹tavao lider srpskih komunista dr Blagoje Ne¹koviæ, ”ni¹ta nije ostalo”!


U SVET visoko politike u¹ao je kao jedan od najvernijih obo¾avalaca Josifa Visarionovièa Staljina; godinama je slovio za njegovog najlojalnijeg sledbenika, a preko noæi je, 1948, postao najveæi disident! I od Zapada zbog podrivanja Kremlja, izvukao vi¹e dolara od bilo kojeg komunistièkog otpadnika u svetu.
Srce Zapada je toliko osvojio da je Èerèilov sin Randolf 1949. zbog Tita u¹ao u pravi verbalni rat sa moskovskom ”Literaturnom gazetom”, koja je tvrdila da je jugoslovenski voða ”mali kepec”. Dokazujuæi da je on ipak jedan santimetar vi¹i od svog ideolo¹kog oca, Èerèil junior preko londonskog ”Dejli telegrafa” nije poricao da je ”Staljin veliki div”, ali je vatreno branio tezu da je ”Tito vrlo veliki kepec”.

Bez obzira na to ¹to se u Prvom svetskom ratu tako strasno borio protiv Srbije i zbog toga dobio austrijski orden za hrabrost, bez obzira na to ¹to je u Drugom svetskom ratu ve¹tim manipulacijama poni¹tio (pre)skupo plaæenu pobedu Srbije u Prvom svetskom ratu, najzad, bez obzira na to ¹to uop¹te nije bio Srbin - mnogi Srbi u Srbiji Tita i danas smatraju najveæom lièno¹æu celokupne srpske istorije, veæom i od Svetog Save i Stefana Nemanje, cara Du¹ana i kralja Milutina, Karaðorða i Milo¹a, Vuka i Dositeja, Tesle i Andriæa!
Vi¹e od 30 godina njegovi podanici su jedan fiktivni datum, 25. maj, koji, verovatno, nema nikakve veze sa njegovim roðenjem, slavili kao njegov pravi roðendan, a ni slutili nisu da Tito ima deset datuma roðenja.

Lista fakata i fikcija koje su ga pratile celog ¾ivota nije ovim ni pribli¾no iscrpljena. Naprotiv, sve ¹to je reèeno u uvertiri ove prièe èini samo vrh ledenog brega nespojivih kontrasta koje je on spajao u svojoj liènosti.
Na vrhuncu njegove moæi Tita su njegovi saradnici proglasili jednim od najveæih dr¾avnika 20. stoleæa, njegovu zemlju najstabilnijom, njen re¾im najnaprednijim, ali veæ za njegovog ¾ivota se videlo da ispod te pozlate, kao i kod svih do¾ivotnih vladara, viri hipokrizija. Tako æe Titova desna ruka, Edvard Kardelj, tvorac svih sistemskih zakona i sva tri ustava komunistièke Jugoslavije, sredinom sedamdesetih godina amerièkom fizièaru srpskog porekla Bogdanu Magliæu u Va¹ingtonu u poverenju reæi: ”Vi ne znate koliko je na¹ sistem stra¹no pogre¹an! Ni¹ta se praktièno ne mo¾e uèiniti! Nikakve promene (nabolje) nisu uop¹te realne!”


MILIONI Jugoslovena to, naravno, nisu znali, a i da im je tu Kardeljevu prièu neko nekim sluèajem saop¹tio, oni u nju, opèinjeni Titom, nikad ne bi poverovali. U prosperitetnu buduænost Jugoslavije i u njenu neuni¹tivost, o èemu im je Tito govorio celog ¾ivota, verovalo se u svakom kutku ove zemlje.
Tek kad je njegov ¾ivotni put maja 1980. konaèno zavr¹en, Titov najpoznatiji biograf, akademik Vladimir Dedijer, skupio je hrabrosti da ka¾e:
- Sve dok se ne otvore moskovski arhivi, istorija neæe moæi da dâ svoj sud o Titu.
U godinama koje su sledile ni Titovi naslednici, ni njegovi potomci ni po koju cenu nisu ¾eleli da svog kontroverznog voðu prepuste sudu istorije. Nisu dozvoljavali èak ni da ona sudi i presuðuje o onom periodu njegovog ¾ivota o kome se praktièno ni¹ta nije znalo: o Titovoj ulozi u staljinistièkim pogromima u SSSR-u, uoèi Drugog svetskog rata, kada su ¹irom ”prve zemlje socijalizma” pobijene stotine vodeæih jugoslovenskih komunista upravo kada se on svim silama borio da doðe na èelo KPJ. A ni¹ta faktièki nisu znali ni o tome kada ga je i pod kojim okolnostima moskovska Kominterna stvarno imenovala za lidera svoje jugoslovenske filijale, odnosno KPJ.
Gotovo svi njegovi naslednici uporno su se pona¹ali kao da Tito uop¹te nije okonèao svoj ¾ivotni put, veæ da je samo oti¹ao na ne¹to du¾i slu¾beni put! Zato je on gotovo celu deceniju, praktièno sve do raspada Jugoslavije, i dalje nazivan njenim predsednikom, ¹efom njene vladajuæe partije, vrhovnim komandantom njene armije!
I milioni obiènih Jugoslovena su u to vreme iskreno mislili da za istoriju u Titovom sluèaju i nema nekog naroèitog posla. Eventualno samo toliko da izmeri i verifikuje Titovu velièinu i potvrdi njegovu bezgre¹nost.
Dedijer je preostalih desetak godina ¾ivota iskoristio da doðe do tajnih fondova moskovske centrale Kominterne. Na¾alost, i on i desetine drugih istorièara ostajali su kratkih rukava.
Pandorina kutija najmisterioznijeg perioda Titovog ¾ivota je i u godinama Gorbaèovljeve "perestrojke" u Moskvi bila hermetièki zatvorena.
(Nastavlja se)

 

 

............................................................ ................................

 

Hvala Andrija na tekstu! Samo da se malo osvrnem na njega! Malcice je subjektivan, ali bas malcice U jednom dijelu govori kako je Tito ponistio sve uspjehe Srbije! Ali uz to ide recenica- ali isto tako je ugasio Hrvatsko proljece!!! Sto je vrlo bitno! Jel  time je pokazao- da je on u toj Jugoslaviji bio zaista Jugosloven!