Sad još samo Neptun da dodje i opet će ovo biti najzanimljiviji topic!!!

Ama koji mrtvi Tito 2009. godine.
Treba pisati kako se riješiti što prije Sanadera, a da ga ne nasljedi Milanović. To je meni problem i zagonetka. I kad će ovaj Dikobraz putevima Tita. Da konačno ode sa scene ta partijaška bagra i puste mlade ljude da žive...  Sreća napustio nas 1980. par mjeseci prije mog rođenja ali upamtio sam ga ja do desete godine dovoljno ko da je član obitelji, već sam pisao o tom na drugim temama.  Bilo je šta je bilo, ne ponovilo se, svi ovi ratovi i sranja. Kažem sreća nema ga skoro 30 godina, da je valjao ne bi eskaliralo toliko sranja nakon pada komunizma. Opet ne očekujem da neki Makedonac ili Bosanac poput Unda ne misli o njemu sve najbolje jer je Tito za njih bio Bog. To je život! Bolje da je tako... ali ne valja kad se prećera s nametanjem svojeg mišljenja. Svatko svoje i doviđenja. Ali komunistički poretci, to je prestrašno tek...
Evo npr. Castra svi gledamo, divimo se jer nam je smiješan, žao nam šta će krepat uskoro, idemo na tu Cubu na nekakva putovanja, majice nekakvog Che Guevarre, ladimo jaja, yebali bi kubanke dok nam motaju cigare na bedrima. A nitko ne bi živio tamo, tuga živa. Evo rukometaši Cube kad su bili U Hrvatskoj, priča mi prijatelj koji se našao u hotelu da je to živi jad i sramota. Dođe mu dijete od 10godina tražit autogram a ovaj ide malom prodat trenerku za 50kn.
Hvala na komunizmu, ne ponovio se! Najbijedniji kapitalizam kakvog sve više imamo u Hrvatskoj ne može biti toliko odvratan i loš kao onaj sustav koji je nametao prosječnost, dugoročno stvarao sirotinju kad su se otopili krediti za nesvrstanost i lagodan život čobana koji je provodio represiju na svakom koraku.
Da parafraziram jednog od najvećih antičkih filozofa:
Drag mi je Und, ali mi je još draža istina!

 

Jednom se otac moj sa posla kući vratio pre,
odenuo mi praznično sve i poveo me na trg.
Bio sam klinac još i bilo mi je tek oko pet,
al' dobro pamtim nasmejan svet i svečan i sretan grad.

Nisam razumeo zastave, gužvu, znao sam tek,
nešto je važno, jer otac me tad prigrli snažno,
reče mi: Sine , gledaj i pamti.
I ja sam video Tita Maršala, legendu tu,
slobodotvorca, čoveka tog, druga i borca,
tada sam ja video Tita prvi put.

U školskim danima o njemu su nas učili sve,
al' život nam objasnio tek, to kakav je čovek Broz.
Bio sam momak već, kroz muziku sam tražio reč,
pred jedan koncert prostruja vest da doći će možda on.

I ja sam stajao malen s gitarom, predamnom sve,
moje detinjstvo, sloboda, mir, bratstvo, jedinstvo,
predamnom on, nasmejan, večan.
I ja sam video Tita Maršala, legendu tu,
slobodotvorca, coveka tog, druga i borca,
tada sam ja video Tita drugi put.

Bio je peti maj, iz Skopja me je vodio put.
Na stanicama duž pruge svud, tišina i nema bol.
Bitola, Maribor, Rijeka, Nikšić, Zenica, Bor,
i svaki čovek i svaki dom je žalio dušom svom.

Al' ja sam video visoke peći, fabrike dim, široke njive,
Gradove što slobodni zive, decu i mir i jato ptica.
I opet sam video Tita Maršala, legendu tu, slobodotvorca,
čoveka tog, druga i borca, opet sam svud video Tita.

I ja sam video visoke peći, fabrike dim, široke njive,
Gradove što slobodni žive, decu i mir i jato ptica.
I opet sam video Tita Maršala, legendu tu, slobodotvorca,
čoveka tog, druga i borca, opet sam svud video Tita


http://www.youtube.com/watch?v=xexqul2BRCc

Hebiga, ja sam ovu pjesmu čuo prvi put, vjerovao ili ne, prije jedno 2 godine najviše.  A i da sam je čuo kad je izdana, bio sam toliko mlad da bi ju vjerojatno s rodoljubnim zanosom pjevao....

he,he ima i prepjev ove pjesme o doturu ivi