okej, to je njegov legitimni izbor, no nakon sto je napravio taj izbor i nakon sto se vecina djelovanja njegovih formacija svodila na borbe s partizanima i klanje civila, Draza, njegov pokret i njegovi "borci" nemaju nikakvog prava smatrat se borcima za slobodu svog naroda... njiima nije stalo do slobode vlastitog naroda, vec da ih bude vise ... veci i zasluzniji borac je neki civilni lik koji je cijeli rat proveo u svom stanu, minimalno se kretajuci po javnosti zbog straha i cekajuci da sve nekako prodje... Draza je, za razliku do takvih pravih antifasista i boraca za slobodu, imao konkretnu vojnu snagu na raspolaganju i nije napravio NISTA


ove price o oslobadjanju mjesta po Srbiji u koje bi ionako za dan-dva dosli Rusi, Bugari ili JA mozete objesit macku o rep... tako su se i ustase kurtxile po Splitu nakon kapitulacije Italije, kako su oni toboze oslobodili grad, dok ih nisu Nijemci poslali otkud su dosli i dali im na znanje tko je zapravo gazda...

...jos uvijek se polemizira o tom govnetu, o fasizmu i antifasizmu itd.? ms. titi nije slijedio nikakvu drugu ideologiju nego onu svojih ljutih protivnika...i to je - gle cuda - fasisticka ideologija, likvidiraj sto nije tvog misljenja, tjeraj ako ti treba mjesta, pozatvaraj ako ti se netko usudi verbalno protiviti...ocito je patio od velikog kompleksa neakademskog zvanja, pa je cak pobijao svoje su"partijanere" ako bi mu stali na zulj...a po antifasistickoj borbi fasistickim metodama se moze primjetiti da su mu fasisticki lideri bili najblizi...ljude koji u ms. titij-u vide nekakvog fascinantnog lika se nebi trebali buniti na ljude koji isto tako slave budale kao hitlera, staljina ili pavelica...

                                                                    Pomen kući M. iz sela N.


Kad se krene od Šapca prema Obrenovcu starim "beogradskim putem", s leve strane, na obali Save, nalazi se selo N; nekad, između dva rata, imalo je zadrugu, školu, nekoliko vodenica, mlin, dve mehane...

Danas, "tinja" dvadesetak kuća, sa žiteljima nalik na staricu iz pesme V. Ilića, U poznu jesen.

Stradanje, nestajanje sela počelo je 1941. godine, i potrajalo do danas.

Drugi svetski rat podelio je seljane po familijama i kućama, na četnike i partizane. Stariji su odlazili za "kraljem i otadžbinom", a mlađi, pod uticajem "svetske proleterske revolucije i međunarodnog radničkog pokreta", pošli su u "napredniju šumu" u potrazi za vođom, strancem, o kome se nagađalo kakvo mu je ime (osim nadimka), odakle je, kako izgleda, koliko ima godina...

Malo se znalo, al' se mnogo verovalo, i ter'o se inat "prevaziđenim monarhističkm idejama i zastareloj, izrabljivačkoj, buržoaskoj državi"

Podela na partizane i četnike podelila je kuću Majke, udovice sa dva sina, mladića od po dvadesetak godina, čiji je otac po povratku iz Velikog rata poboleo od jektike i ostavio mladu ženu sa dečacima da brine brigu o kući, imanju i časti, jer je "sama žena" bila na oku, i rečima, svima.

U nevelikoj kući, na ulasku u selo, jedne jesenje noći 1941. braća su se posvađala, i razišla; jedan je rekao da ide "kod đenerala", da će služiti vojsku koju im je otac služio, i u koju bi verovatno ponovo otišao da je poživeo, jer "iz ove kuće niko, nikad, nije išao u druge vojske", a nešto mlađi brat je odbrusio da ovo nisu "ona vremena" kad je otac ratovao, i da će "s ovim ratom protiv Švaba biti obračuna i sa domaćim neprijateljem - kulacima, zelenašima, krvopijama i dušmanima radnika i seljaka", kako je pisalo na lecima deljenim, krišom, po ulicama, mehanama i pijacama Šapca.

Očevici vele da je jedan krenuo put Cera, gde mu je otac ratovao 1914, pa se docnije pridružio četama i štabu Čiče, a drugi, mlađi brat, je otišao put Valjeva i Užica da brani "prvu slobodnu teritoriju u okupiranoj Evropi".

I, ratovali su, čas sa Nemcima, a čas malo (više) među sobom. Ljudi pričaju da su se braća bojala da pucaju "u svoje", valjda plašeći se da će preko nišana ugledati jedan drugoga, i da bi smrtonosni pokret kažiprsta mogao biti brži od oka, koje je videlo kokardu, ili petokraku, na drugoj strani, u svojoj zemlji.

A u selu, u kući koja je opustela, Majka je čekala da se rat završi i da se deca vrate, hraneći živinu s praga, odakle je videla put kojim se dolazi u selo.

Rođaci, dalje, pričaju, da su se braća, po dogovoru, srela polovinom '43. godine, da su jednu noć presedela u kući, da su razgovarala do zore, i da su se, vele, dogovorili, ko pobedi da spasava onog drugog, jer je bilo jasno da pomirenja nema, da ga neće biti, i da će se, po svemu sudeći, poraženoj strani kazna meriti samo preko nišana.

U istoj kući, sa istom Majkom, za istim stolom, neće dvojica sedeti, niti potomstvo čekati. I, ljudi vele da su se razišli, bratski, bolje nego kad su se rastajali početkom rata, i da ih je Majka pratila, u svitanje, jednog na jednu, a drugog na drugu stranu sela, gledajući da ih niko ne vidi, sa torbama punim pečene živine (koju je hranila sa praga), i preobukom za zimske dane, pletenom (godinama) dok je čekala da se vrate i da ostanu tu, u kući, i na zemlji koja i je, kao i ona, iščekivala.

Nekoliko meseci kasnije, Majku su obavestili da je mlađi sin poginuo "herojski" u okolini Ivanjice, u činu majora, i da će brigu o sahrani i njoj preuzeti "drugovi" čim se rat, uskoro, završi.

I, drugovi su održali reč. Po završetku rata preneli su telo majora, i sahranili ga ( uz vojne počasti) pokraj oca, na seoskom groblju, kao što je Majka želela.

Nedugo potom, stiže vest iz Loznice da je poginuo i stariji sin, četnik, posle "čišćenja cerskog okruga od preostalih bandi". Tela desetak "zločinaca" bila su izložena pokraj puta Šabac - Loznica da narod vidi kako su prošli, i kako će proći svi oni koji su bili "saradnici okupatora".

Majka je upregla konja u kola i otišla po sina. To joj je dozvoljeno i "učinjeno" zbog onog prvog, čestitog sina.
Sahranila ga je pored oca i brata, uz prisustvo nekoliko najbližih rođaka, od kojih je bar jedan morao da "radi" za pobednike.

Početkom pedesetih godina, kad su oslobodioci preuzeli kompletnu vlast - oslobodivši, usput, života, mnogobrojne građane Šapca i okolnih mesta - trgovce, lekare, gazde, profesore, sveštenike...., za koje su imali "pouzdane dokaze" da su tokom rata "služili neprijatelju", dođe na red i pitanje "duga" prema prvoborcima, ljudima koji su se žrtvovali "za ovo što danas imamo" Među najistaknutijim bio je major M. iz sela N. kao jedan od "pokretača ustanka ovog kraja, koji položi život za budućnost zemlje u borbi protiv stranog zavojevača i damćih izdajnika".
I tad, na tom skupu boračke organizacije i svih antifašističkih udruženja, jednoglasno se "usvoji zaključak" da se major M. iz sela N. "predloži Beogradu" za Narodnog heroja, i da se po njegovom imenu nazove jedna od "glavnijih ulica", koja još uvek ima ime "nekog tamo, ko zna kog". Ređali su se govornici, saborci, pričajući priče, svedočenja, hvalospeve o herojstvu mladog majora, uzdižući ga u nebesa, sa, opet jednoglasnim predlogom da se heroj ovekoveči i u bronzi; da se bista postavi u dvorištu Učiteljske škole, da "generacije uče"....

I sve bi bilo kako se samo poželeti može - predlog je bio burno pozdravljen kad, "pod razno", javi se jedan stariji "drug", tiho, tek da primeti, da se zna, da sutra ne bi neko nešto rekao, ili sačuvaj... neko iz Beograda priupitao, šta to, bre, vi tamo radite, da li ste svesni šta ste predložili?!...

- Očemu pričaš? Nije nam jasno o čemu pričaš? - prekide neko nejasno izlaganje, koje je moglo potrajati danima, a da nisi načisto šta govornik misli, ili želi reći.
Žamor boraca iznerviranih upadicom "druga" iz zadnjeg reda, iznervira i sumnjičavog "druga", te progovori punim glasom, da ga svi dobro čuju i da "prenesu", ako treba, tamo gde treba.

- Očemu pričam? Nije vam jasno o čemu pričam? Pa, pričam o tome da će sutra doći neko iz Beograda - ako prihvate naš predlog, da položi venac na grob Narodnog heroja, i da će videti da tu, odmah pokraj heroja, leži jedan od najvećih zlikovaca ovoga kraja, koji je pripadao koljačkim jedinicam - dražinovcima, od čijeg metka poginu major Narodnooslobodilačke vojske! Pričam o tome kako će nas neki drug, ili neka visoka delegacija iz Beograda, a moguće i sam neki general, upitati da li smo mi, borci, svesni šta radimo, da li smo, najblaže rečeno, normalni, i, ne bi me čudilo da pita kome je to prvom palo na pamet da se heroj sahranjuje pokraj krvnika, i ko zna šta još u tom smislu, te ja sad kažem da se, evo, ovde, pred svima vama, javno ograđujem od mogućnosti da se brukamo i dovodimo u pitanje sve borce pale za slobodu, koji životima izboriše ovo što mi danas imamo, i umesto zahvalnosti i poštovanja, mi ih izjednačavamo sa onima protiv kojih su se borili i od čije ruke su ginuli...

Diskusija je, vele, trajala do zore. U oblaku duvanskog dima ustalasanog žučnim raspravama, odlučiše - jednoglasno, da se braća, prvo, razdvoje, da se odvoji "žito od kukolja", kao što su se sami za života "odvojili", pa tek, potom, da se "predlog uputi Beogradu".

Majci je odluka saopštena "biranim rečima", i određeno je vreme da se "to uradi" za mesec dana, "do isteka roka za prijavu predloga o Narodnim herojima iz našeg kraja".

Majka je, kažu, ćutala, slušala, i bez pozdrava ušla u kuću.

Na isteku roka od "mesec dana", Majka je iskopala raku u dvorištu - desetak metara od kućnog praga, i sa nekoliko rođaka prenela sinove u avliju, tu gde su odrasli, i odakle su krenuli svako na svoju stranu. I spomenik je podigla, kasnije, na opšte čuđenje ljudi koji su putem prolazili, a nisu znali zašto je to "starica" učinila.

Boračka organizacija je danima zasedala, raspravljala, diskutovala, sastančila, vršila pritisak i na Crkvu da "urazumi ludu ženu" kako je to nedopustivo i po "njihovim zakonima"... Crkva nije "reagovala", a boračke organizacije iz ratova 1912-1918, stale su u odbranu udovice njihovog saborca, koga je "nova vlast želela i u smrti da razdvoji od dece".

Godine su prolazil, svi rokovi istekli, a "starica skrenula s uma" zaboravljena za izvesno vreme, jer su borci imali pametnija posla i preče brige, nego da "rizikuju" skandal, da se priča "komplikuje", širi dalje, i, eventualno stigne do Beograda, gde bi Neko mogao da postavi pitanje: kako je, uopšte, bilo moguće da se major predloži za Narodnog heroja - bez obzira na "zasluge", kad je iz kuće odakle je jedan od "najpoznatijih zlikovaca", i "KOME JE TO PRVOM PALO NA PAMET?!"

Da se sve TO ne bi "komplikovalo" i da se ne bi istraživalo "kome je prvom palo na pamet", predlog je ostavljen za "mirnija vremena", pa zaboravljen kao i Majka u kući M. iz sela N. (Naravno, bilo je još heroja "u našem kraju" koji nisu imali brata, zlikovca.)

Kad je jednog proleća Majka iskopnela sa snegom na krovu opustele kuće, preneli su ih sve zajedno kod muža, i Oca, i na spomenik - mnogo kasnije, upisali "pune podatke"; činove, ratne jedinice... slaveći ih i dan-danas kao heroje, ali različitim datumima, godišnjicama, proslavama, i sa različitim govorima, bez pominjanja "onog Drugog", ako je reč o "Prvom", i sve to u prisustvu Oca, "Trećeg".

Kuća M. iz sela N. davno je zamrla kao i tolike druge kuće pokraj starog "beogradskog puta", kad se pođe od Šapca, prema Obrenovcu.



---------------------------------------------------------------------------------------------

Jedno poglavlje iz knjige Dušana Kovačevića "Dvadeset srpskih podela Srba na Srbe".

moze bolje iane!! kad posaljes post, a dole vidim 10 minusa - mogu zakljuciti da si nesto napravio! orlovi nikad ne lete u drustvu, to treba prepustiti  jarebicama i čvorcima, lebdeti gore i drzati kandje otvorene je sudbina velikih genija! ova djeca miha, noz, dilajla,  dimnjacar oni ne poznaju sebe, a imaju potrebu da nesto kažu - oni su u svakoj prici samo plijen -  fali mi keno i njegov povik ja sam turčin!!!

karlos valderama sta je bit ovog tvog posta??? ne mogu da procitam toliki tekst usta mi se suše.. jedan u cetnike a drugi u partizane.. sta se na kraju dogodilo? poginuli? i? 

evo dao sam tristanu plus on je cool lik!!



















al kad na vrbi zasvrbi hahahahahahahhahahahahhahahah....  

Zločin je zločin bez obzira ko ga načinio! I Jasenovac, i Bleiburg i Ovčara i Srebrenica... A maloumni, u mraku odgojeni polumozgovi će nadam se jednog dana progledat. Mada čisto sumnjam kada im ni jame pune ljudskih kostiju i dječjih kostiju nisu dovoljan dokaz strahota koje su se dogodile!

NYC hvala na pokusaju, razmisljamo na potpuno isti nacin kada je ova tema u pitanju. U osnovi ove polemike jeste nesporazum. Neki ljudi izgleda "ucitavaju" u ono sto sam napisao samo njima znanim mehanizmima ono sto zele da procitaju a sto nigde nije niti napisano niti insinuirano. Jos jednom, po n-ti put, ponavljam svoju pocetnu premisu, koja je reakcija na ovde vise puta ponovljene stavove da je JBT "najveci zlocinac u povjesti hrvatskog naroda" . Pojednostavljeno:

JBT jeste zlocinac. JBT nije najveci zlocinac u istoriji hrvatskog naroda.

I to je sve, nista vise i nista manje. Jos uvek cekam da bilo ko argumentovano dovede u pitanje ovaj stav, jer se to u ovoj diskusiji ni izbliza nije dogodilo.

Jos nekoliko konstatacija i pitanja koja se namecu nakon sto sam procitao postove napisane u medjuvremenu.

1) Truman ratni zlocinac? Verovatno. Ali se tu mora imati u vidu jako bitna stvar. Naredbu o bacanju atomske bombe Truman je doneo nakon upornog odbijanja japanske vlade da se preda. Sasvim realne procene Amerikanaca govorile su da bi invazija na Japan odnela vise stotina hiljada ako ne i milion americkih zivota. U svetlu takvih okolnosti ko od nas bi doneo drugaciju odluku? Sa jednje strane milion vlastitih zrtava, sa druge dva grada zbrisana sa lica zemlje. I to zemlje koja je napala tvoju zemlju mucki, bez objave rata i na taj nacin uvukla u najkrvaviji sukob u istoriji? Nemam opravdanja ali imam razumevanja za "cost - benefit" analizu kojom se do takve odluke doslo.

2) Posto se uporno ponavlja teza da je cetnicki pokret fasisticki, molim sve da razmisle o sledecem: protiv koga je to Draza Mihajlovic sa grupom jugoslovenskih kraljevskih oficira ustao na Ravnoj Gori 13.05.1941. mesec dana pre "antifasista" koji su cekali da bude napadnuta neka druga zemlja a ne njihova? Zbog cega je on bio "divljac bez lovostaja" za Nemce cele 1941.? Kako to da su tog fasistu i saradnika okupatora odlikovali gorepomenuti Truman, zatim Cercil i De Gol najvisim priznanjima i ordenima? Zbog cega Sarl de Gol za zivota nije hteo da primi Tita ni da se rukuje sa njim? Zbog cega bi nemacki saradnik spasao zivote izmedju 600 i 700 americkih pilota? Da ne budem pogresno shvacen (vec smo o ovome raspravljali na temi "Srbija") nisam nikakav apologeta Draze Mihajlovica niti smatram da su se njegovi ljudi bavili humanitarnim radom. Ali smatram da se stvari ne smeju posmatrati crno-belo pogotovo u tom turbulentnom istorijskom kontekstu niti da se taj pokret moze vestacki izjednacavati sa ustaskim.

3) Koliko sam razumeo, ovaj forum posecuju i istoricari. Za njih imam pitanje: u kojoj drugoj okupiranoj evropskoj zemlji je vazilo pravilo odmazde nad civilnim stanovnistvom "100 za 1"? I jos jedna epizoda koja se nikako ne spominje a koja ima dosta veze sa onim oko cega se mi ovde raspravljamo: sa kim je JBT postigao sporazum i kakvog je to uticaja imalo na divljacka bombardovanja Beograda, Nisa i drugih srbijanskih gradova od strane uglavnom engleske bombarderske avijacije (od kojih je najgore ono na pravoslavni Uskrs 1944.) koja se veoma malo razlikuju od onog sestoaprilskog?

Kada se razgovara o Titu, trebalo bi imati u vidu jos jedan detalj koji se ne moze svrstati u zlocine ali koji jako lepo odslikava strukturu licnosti "najveceg sina". Rec je o dogadjajima u Madjarskoj 1956. O ovim stvarima inace pise Ivan Ivanji u svojoj sjajnoj knjizi "Revolucija u Madjarskoj 1956" (Samizdat B92) a mogu da vas uputim i na dobar clanak Filipa Svarma u zadnjem broju "Vremena". Hruscov je neposredno pred intervenciju u Budimpesti dolazio na Brione, ne bi li dobio precutnu podrsku Tita. I dobio ju je, veoma lako i veoma brzo. Ako to nije noz u ledja susedu u najgorem mogucem trenutku onda ne znam sta jeste. Ne zaboravimo da se Imre Nadj tokom intervencije sklonio upravo u jugoslovensku ambasadu u Budimpesti, odakle ga "preuzimaju" Sovjeti. Svi znamo kako se to zavrsilo.

Tako da, gospodo, niko ne zeli da "brani Tita" - njegove ruke su krvave do ramena. Kao neko iz Srbije, cijoj porodici je njegov rezim mnogo zla naneo, nemam razloga da ga volim. Kao Srbinu ne imponuje mi podatak da je doticni dobio orden jer se isticao u borbama protiv srpske vojske 1914. Ali imam dovoljno informacija da znam kako se zivelo sezdesetih, sedamdesetih a osamdesete i sam pamtim. I to je Titova zasluga, ni to se ne sme zaboraviti. Ne sme se zaboraviti ni Sutjeska, ni Neretva kao primeri zilave borbe protiv Nemaca. Sa druge strane, ne sme se zaboraviti ni tzv. Uzicka republika, Drvar ni Sremski front, prvo kao primer kukavickog zrtvovanja dece da bi se izvuklo vlastito dupe, drugo kao bezanija na Vis odakle se nije mrdnulo dok Rusi nisu poceli da se priblizavaju a trece kao potpuno sumanuto slanje poluobucenih nedozrelih klinaca iz Beograda na nemacka mitraljeska gnezda sa vrlo jasnim ciljem: da se ne vrate. Kaze Slavoljub Slava Djukic na jednom mestu u knjizi koju upravo citam ("Politicko groblje" - knjiga je fantasticna, preporucujem je svima, a znam da ce NYC i dida prste polizati ako ima padne pod ruku: memoaristika koja tretira WWII, IB, Djidu, druga Marka, Cosica, Nikezica, Maspok, sve do poslednjih balkanskih ratova), inace i sam borac Prve proleterske i veteran Sremskog fronta, kao kurir prisustvuje razgovoru svog pukovnika i neimenovanog generala (ali je jasno da je rec o Penezicu Krcunu) gde potonji bez ikakvog uzbudjivanja kaze sledece: "Saljem ti jos dva bataljona. Kada to potrosis, javi, stize jos." Ej!!! Tako da kolikogod se trudili da objektivno sagledamo sve njegove dobre i lose poteze, sav istorijski i politicki background ne mozemo ga nikako abolirati od odgovornosti za neoprostivo mnogo zivota. Ali, imajuci sve to u vidu, ne mozemo tvrditi da je on zlocinac br. 1. kako bi to neki otrovni antikomunisti (a u sustini zaumni sovinisti) zeleli da prikazu, sve zaboravljajuci, zaobilazeci i minimizirajuci "zasluge" jednog mrakobesnog fasiste i njegove bande lopova i ubica. No passaran!

Bravo Dule Savicu!

Dule Savic

zasto si rekao samo truman? po tvom bi trebao ispasti zlocinac i cercil i svi oni koji su vodili drugi svjetski rat, i ne treba se zaustaviti na tome, treba zlocince proglasiti od homeinijeve revolucionarne borbe pa sve do danas do busha, pa i borisa tadica i josipovica jer i njihove politike tjeraju mlade ljude u irak da se bore - mnogo je laznog u tvojoj prici, moralisanje.. jes ti neki svetac? citam jednog mudrog covjeka koji kaze ovako: uzasno strepim da me jednog dana ne prozovu svecem: pogodice se zasto ovu knjigu izdajem ranije, ona treba da me sacuva od nepodopstine.. necu da budem svetac, radije cak u lakrdijase, mozda i jesam lakrdijas, i uprkos tome, ili sta vise ne uprkos tome - jer do sad nije bilo niceg laznijeg od sveca - govori iz mene istina a laz se do sad zvala istina!!! BINGO!!! dok ti tu zivis svoj mali zivot drugi nas

pitanje u vezi cetnika: zasto je rojalista cercil odjebao rojalistu drazu mihajlovica? jel nemate odgovora? najdalje sto mozete otici pa znas bilo je 100 na prema jedan.. dobro. zasto onda nije napadao ustaske formacije nego samo partizanske? zelim da cujem poludjeli srpski subjektivitet - uzivam u njemu...

zasto tristanu ne mogu dati jos jedan plus?