bas zbog kastra su nesvrstani i izgubili na znacenju zato sto je stalno gurao komuniste dok je bilo tita drzao je on to sve na uzdi-velika je faca  bio!!!

 @ und

mora san malo ''bocnit'' da tema bude zanimljivija ka šta je bila na početku pa si je ti uspija zas.rat raznim svojim pričicama i slikama o tvom drugu...

 

 

Z o r a n   P a u n o v i ć THE NAME IS BROZ. JOSIP BROZ.

S njim je i Smrt izgubila nevinost.

Bio je to poslednji zavodnički podvig nevernog supružnika Partije, i poslednji velelepni trik opsenara koji je umesto mađioničarskog cilindra radije nosio šapku s petokrakom. Do tog četvrtog maja, naime, smrt je za većinu pripadnika mog i nekoliko okolnih naraštaja bila tek puka apstrakcija, tačka na dosadnoj biografiji slovenačkog pesnika iz čitanke, ili prazna pretnja ojađenog šlager-ljubavnika na opatijskom festivalu lakih nota. Svi smo još uvek imali varljivo krepke babe i dede, Miju i Čkalju, Lenona i Makartnija. Imali smo, dakako, i Pižona i Zlatka Vujovića: tek kada su njih dvojica suzama zalili prerani kraj jednog od onih derbija koje je - tada ni to nismo znali - mnogo više od navijačke podgrevala jedna druga strast, tek tada smo shvatili da je stvar postala ozbiljna. (Fudbaleri iz dveju bratskih republika sledeći put će zajedno zaplakati desetak godina kasnije - od suzavca bačenog na vesnike smrti Maršalove vanbračne kćeri čiji nam je rođendan krajem svakog novembra ulepšavao život trijumfalnim pokoljima prasića i drugih, odbrani i samozaštiti fatalno nevičnih domaćih životinja.) Smrt je, dakle, za većinu nas time bila razdevičena, a penetraciju je znatno bolnijom učinila činjenica da ju je obavio neko od koga to zaista nismo očekivali - uprkos nebrojenim saopštenjima lekarskog konzilijuma.

Bili smo razočarani i obmanuti kao da nam je neko u poslednjem kaišu stripa iz zasede ubio Zagora, ili Taličnog Toma. Jer, Tito nije - kako su to mnogi u šinjele odeveni spomenici, gledajući nas odozgo, nastojali da dokažu - bio div-junak iz narodne bajke; bio je paradigma strip-junaka. Kumrovec je imao dvodimenzionalnu auru Darkvuda, a otac Franja i majka Marija verovatno su i za samog junaka ove priče bili tek mitski preci, povremeno vaskrsavani u retrospektivnim epizodama naizgled beskrajne povesti u slikama. Junak je bio okružen inferiornim, pomalo komičnim pomagačima, nalik na Fantomove pigmeje ili Mandrakovog Lotara: ubijao je sam - najpre one koji su za njegov ukus bili premalo ili previše odani komunizmu, a kasnije omamljene medvede i muflone. Jedino što se nije uklapalo u savršeno razrađenu strip-ikonografiju, bila je dokazano neplatonska priroda njegovih erotskih pustolovina: junaci iz stripova - izuzmemo li sumnjivo poreklo Raje, Gaje i Vlaje, ili Popajevog Kiće - nisu imali potomstvo, naročito ne vanbračno. Titov ljubavni život odvijao se kroz podražavanje satirijazma Džejmsa Bonda, koji je s podjednakom lakoćom uskakao iz jedne postelje u drugu, iz stripa u film, i natrag. Kominternin agent 007 ljubio je i ubijao podjednako neodoljivo, s kreativno-destruktivnim nagonom hedoniste zaljubljenog u Smrt. Od samog početka - za razliku od svih nas, za razliku od lekarskog konzilijuma - znao je ime svoje poslednje ljubavnice.

Zbog toga ga je dvadeseti vek - ne samo u zemlji koju je za sebe stvorio - toliko voleo. Današnjim adolescentima njegovo ime više ne znači ništa ne zbog propasti ideologije pod čijom je zastavom odigrao niz nezaboravnih utakmica, izrekao mnoštvo istorijskih "ne" i istorijskih "da" i istorijskih "boga mu", već zbog temeljno drugačije estetike vremena u kome, eto i posle Tita, nekako nastavljamo da živimo. U epohi ledenog šarenila tehno-kulture stripovi su postali patetični anahronizam: kupuju ih, polovne i izanđale, isti takvi četrdesetogodišnji frikovi, bezuspešno tražeći u svakom od njih ulaznicu za Zlatno doba, okončano onoga dana kada su zajedno plakali "Zvezda" i "Hajduk". Zalud: za dedama su se put nebeskih njiva tiho odšunjale i bake, Lenon je u dimu baruta otišao nekoliko meseci posle Broza, Mija se neprimetno udaljio plešući argentinski tango, a zemlja za koju su nastupali Pižon i Zlatko nestala je u "big bengu" čiji kosmički otpad još uvek ne uspevamo da raskrčimo.

Ostali su nam, izgleda, samo Makartni i Čkalja. I preprodavci stripova.

 

 Lijepo sastavljeno. Uzgred rečeno, a da se moji istupi ne bi krivo shvatili. Moja obitelj, kao ni ja nismo bili miljenici onog sistema-režima, niti žalim za tim vremenom. Jednostavno to je vrijeme dio mog djetinjstva i ne želim znati niti mogu shvatiti da li je bilo dobro ili nije. Očito nekom je, a nekom pak nije. Moguće samo ostaje žal za nekim svjetskim junakom kakvog danas nemamo. Što opet ne znači da je i to loše. Nekako diskusije o Titu mi dođu kao priče o Goranovom tenisu, Draženovoj košarci ili Šukerovim golovima

 za mark37:

ma naravno mark.,samo sto se ovde izjednacavaju cudni ljudi i cudne stvari

 

za boraniju:

taj je post pravljen za ljude koji zive u povijesti a ja ovde pricam o povijesti.povijesti koju postujem!

 Nekako mi je drago čut da je jedan naš Zagorec j.ebal sve živo na kugli zemaljskoj, od najpopularnijih glumica do predsjednika USA i CCCP-a. Moguće je teško vjerovati, ali čuo sam Arapagose koji kažu da ne bi bilo sranja u Kuvajtu '90. ni Iraku da je Maršal živ. Ima u tome nešto. Svi ti Sadamovi bunkeri su bili made in Yugoslavia, Arafat je svoje gerilce obučavao u Nišu, Sirijci su mu jeli iz ruke, Naser asistirao u porodu nesvrstanih. Ajde jedno pitanje iz povijesti. Kada su Ujedinjeni narodi glasali (mislim '49.) o priznavanju države Izrael, kako je glasala Juga?

 Mark, ima jos jedna (proverena 100% - samo me nemoj pitati kako!) prica iz vremena Titove posete Carteru. Tada su se u zvanicno obezbedjenje FBI ubacila dvojica velikih srbo-cetnika koji su vec duze vreme ziveli ovde, u USA. Mozda si cuo za njihova imena: Kavaja i njegov kum, cuveni Bole- Bosko Radonjic. Ideja im je bila da skenjaju J.B.-a On se cak i rukovao sa njima i poverio im se, "Ja sam puno mirniji kad znam da ste i vi ovdje"!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!  Koje li ironije!!!!!!

Mnogo godina kasnije jedan od te dvojice mi je objasnio (uuuups, eto, sad znas i kako je prica proverena!) da mu je u presudnom trenutku bilo zapravo zao Tita: "ma, kad sam ga video onakog, vec star i polunemocan... sve mi nekako preselo!" Bilo je tu jos razgovora, ali to vec nije za ovaj (niti bilo koji drugi) forum, veruj mi!

!!!!!!!!!!!!!!!!

 

pa und samo pretjeruje....drugacije i ne zna.