Maršala brani istinom

Milena Marković, 19. februar 2007

Tito je voleo Jovanku, u to sam sasvim uveren. A kazaću vam: kada sam godinu pred njegov poslednji put iz Beograda, bio u Užičkoj, posle jedne večere rekao je: "Dajte molim vas, pošaljite joj ovog voća i ostalo".
Jože Oseli, batler Brozovih od 1972. do kraja Titovog života, kaže da uvek ima potrebu da posebno naglasi ove predsednikove reči. Oseli i njegova supruga Metka, sedam i po godina bili su zaduženi za poslugu, organizovanje prijema, državničke posete u rezidenciji na Brdu kod Kranja, a po pozivu s Titom su odlazili i na Brione, povremeno u Beograd.
- Šteta što Jovanki nisu dozvolili da koji trenutak, barem, bude uz njega u poslednjim danima života - kaže naš sagovornik "maršalu odan do kraja", kako mu je pripisao jedan ljubljanski dnevnik.
- Da, napisali su: "Batler nije izdao maršala" - dodaje Oseli. - A mogli su i da napišu: "Jože Oseli govori istinu". I to bi bilo tačno. Kao što je tačno da su Jovanku i Tita razdvojile intrige političara i mnogih utrkivača za privilegije. Naneli su im mnogo štete. Mislim da je toliko bio pritisnut da bude odvojen od Jovanke, kako bi je zaštitio i život joj, možda, sačuvao.
Vraćamo gospodina Oselija na poslednje Titove dane u ljubljanskoj bolnici. On te trenutke, kaže, nosi kao žive slike, gde god da je.
- Bio je kraj decembra 1979, stigao je urgentan poziv od konzilijuma da odmah pođemo u Klinički centar, gde će koji dan kasnije, Tito biti smešten. Pita me doktor možemo li na klinici da organizujemo pripremu hrane. Gledam okolo i mislim: zar i sami ne vidite da je to ovde nemoguće. Odgovorim vrlo glasno i odlučno samo jednom rečju: ne. Predložio sam: hranu ćemo da pripremamo na Brdu i dopremamo je u kliniku. Tako je i bilo. Metka i ja svakodnevno smo dovozili hranu sa Brda. Tito tu je bilo potrebno tih 1.500 kalorija dnevno, i trebalo je brižljivo odabrati namirnice. Ali, nije bilo problema. Ništa nam nije bilo teško, Metka i ja nismo Tita poštovali samo kao predsednika, već i kao čoveka.
Prvi susret Osilijevih sa Titom u bolesničkoj postelji. Metka je od kuće donela vazu (još čuvamo tu vazu), čipku za stočić, kupila orhideje, koje je osobito voleo, kao i anturijum. Slika tog aranžmana upamćena je kada su Broza posetili sinovi Žarko i Mišo.
Jože Oseli se seća:
- Taj pogled iz bolesničke postelje ne zaboravlja se. Nije to bio pogled čoveka koji je svestan da mu se život menja, možda i završava. Nikad, ni posle nije pokazivao očajanje. Do poslednjeg daha pokazivao je želju da živi. Na žalost, posle amputiranja noge, njegov krvni pritisak je bio koban, bubrezi su otkazali.
Poslednje obrok u klinici, poslužila je Metka. Došla je toga dana u uniformi, kao i svakog dana pre: u crnom sakou i suknji.
- Tito je pitao: "Zašto ste tako u crnom. Zar ćemo pobogu tako brzo žaliti" - priča Oseli. - Umro je 4. maja u 15.05 minuta tačno. A pričalo se: umro je mnogo ranije, da bi se, navodno, blagovremeno pripremila sahrana. Svašta se spekulisalo... Te, u novčaniku mu našli fotografije, ove ili one...