Terminom "kakva autonomija" sam hteo reći da oni imaju mnogo više od toga!

 Zaj**o si ovde, pitao te je zašto (što).

Aha to. Pa zato jer su do dana današnjeg manje-više sve stvari došle na svoje mjesto. I to doslovce, osim jedna riječ (radi se o ljudima, ne o stvarima).

Ako pogledaš vremensku lentu, koja za Srbe i Hrvate traje otprilike od Velike seobe naroda, dakle od 7. stoljeća (za Hrvate doduše malo prije al zanemarivo), to ti je razdoblje od 13-14 stoljeća a Srbi su na ovim prostorima boravili nekih 4 i pol stoljeća, od ustoličenja Vojne Krajine.
Tako da će to u povijesti srećom ostati zapamćeno kao jedno kratko perverzno razdoblje.

Beogradske mostove tokom NATO agresije nije spasao sada već odlazeći predsednik Francuske Žak Širak, kako se to često misli, već Zoran Milinković, vlasnik pariskog lokala "Bila jednom jedna Jugoslavija" u Montroju! Milinković je, naime, o svom trošku, u toku najžešćeg bombardovanja, u Beograd poslao francuske studente sa Gzavijem Polijem na čelu da protestuju na beogradskim mostovima. Potom je spisak mladih prijatelja Francuza posalo francuskom predsedniku Širaku.


-Dugo sam čekao ovu priliku da, konačno, otkrijem neke detalje iz vremena njegovog boravka u Jelisejskoj palati, a koji su u direktnoj vezi sa Srbijom. Svakako je najzanimljiviji trenutak kad je Širak "branio" mostove u Beogradu - priča Milinković.


Kao sto je poznato, Francuska je direktno učestvovala u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine. Ubrzo posle toga, francuski predsednik je, kad je posetio Beograd, istakao da se direktnom intervencijom kod saveznika usprotivio rušenju mostova u Beogradu i da je njegova lična zasluga što su obale Save i Dunava ostale spojene mostovima.
- Istina je, međutim, da sam u spasavanju mostova ipak ja imao odlučujuću ulogu - tvrdi Zoran Milinković.

I pre i posle bombardovanja, pojašnjava dalje Milinković, u Informativni centar Odbora za zaštitu i ljudska prava koji smo osnovali pri mom restoranu "Bila jednom jedna Jugoslavija" u Montroju blizu Pariza, dolazili su bivši i budući vojnici, razni emisari, humanitarci. Kad krenu u Bosnu ili na Kosovo, to im je bila prolazna stanica. Sricali su pokoju reč srpskog, probali hranu, učili da piju rakiju i saznavali kakav su Srbi narod.

- Dolazili su za vreme bombardovanja, ponekad, i mladi Francuzi, koji su kao dobrovoljci hteli da ratuju na strani Srba na Kosovu. Drugi, da brane mostove. Među ovim drugim bio je i student Gzavije Poli. On je, sa desetak svojih prijatelja, otišao na beogradske mostove, a ja sam brže-bolje požurio da pošaljem saopštenje za štampu da je četrdeset francuskih studenata krenulo u Beograd.

- To se čulo, i siguran sam da je ova naduvana brojka uticala da se bar oni spasu. Jer, kad je vest stigla do Širaka, a ja sam mu je lično poslao, teško bi bilo poverovati da je on mogao da šalje bombe na mostove na kojima se nalazi toliko njegovih sunarodnika. Ali, tada nije bilo vreme da "kontriram" Širaku ističući da sam ja spasao most - kaže naš sagovornik.

Eto ti ga sad. Da ne beše Zokija ode most Bratstvo-Jedinstvo!

Mogli su malcice da zveknu Pancevacki most, do sada bi dobili novi, funkcionalniji i mozda bi se tako zaleteli pa sagradili jos jedan preko Save