sa foruma navijača Partizana

Sve je stalo. Zemlju nam komadaju, medijski nas satanizuju, globalistički demoni nam se rugaju. Mi, članovi i urednici foruma na partizan.net-u već sedam dana ne znamo za šalu, smeh i pesmu. Za njih nema razloga. Nikome normalnom i časnom u zemlji Srbiji i nije do toga. Misli su nam uz naš napaćeni narod na Kosovu, i pitamo se, dokle će ovo zlo da traje? Zatvorili smo sve teme, osim sportskih. I teme o Kosovu i Metohiji, u kojoj, ogorčeni i besni, pišemo svoje komentare.

Zato, ovo neće biti osvrt na sportske rezultate Partizana. Ovo je sećanje na jednog našeg člana. Sa što manje patetike.

Juče smo saznali tragičnu vest da je član našeg foruma zauvek nestao u plamenu američke ambasade. Vujke. Zoran Vujović.

Čudan nas osećaj prožima. Neka neobjašnjiva tuga za nekim koga nismo čestito ni poznavali. Bar većina nas. Internet je fenomen. Stotine i stotine karaktera koji se sreću a nikad se videli nisu. U našoj velikoj zajednici na partizan.net-u već smo izgradili mnoga prijateljstva i kontakte. Znamo se i po nadimcima, po karakteru komentara i postova. I svi smo, ma kako različiti, deo jedne velike crno-bele porodice. Ipak, realno, jedni o drugima ne znamo mnogo. Sad, kad "vratim film" unazad, kad prevrnem po glavi sve postove, sve opomene i sve komentare, sve priče koje sam čuo, dobijam profil momka koji nas je zauvek napustio.

Vujke je bio poseban po avataru, po onoj maloj sličici koja stoji pored profila svakog od članova foruma. "КОСОВО ЈЕ СРБИЈА" - pisalo je na toj sličici. Odavno je on postavio taj slogan, još od momenta kad se registrovao na naš forum. Nisam znao da je on za Kosovo vezan više od ostalih. On je poreklom sa Kosova, to sada znam, to objašnjava i taj avatar, i tu emotivnost koja je izbijala iz skoro svakog njegovog posta.

Zamišljao sam ga kao tinejdžera, drčnog i plahovitog, ne znajući da su ovi dani okupacije Kosova njemu posebno teško pali. On nije bio tinejdžer, mada je tek iskoračio iz tog doba. Sa Kosova su ga prognali, ali Kosovo nisu mogli da mu uzmu.

Ono je ostalo u njegovom avataru, u njegovom srcu i u njegovim mislima. Sa Kosovom u mislima, oglasio se i na dan tragedije, i najavio svoj polazak ka Beogradu i velikom mitingu.

"Konjica kreće...vidimo se!"

Nažalost, više ga niko nije video. Juče, u prvim večernjim satima, stigle su do nas prve slutnje da je momak koji je nastradao u zgradi američke ambasade upravo Vujke. Malo kasnije, crne slutnje su se i konačno potvrdile. Na forumu nikad više neće pisati narandžastim slovima,
vujke je online.

Sad ćemo po medijima da čitamo komentare sociologa, novinara i dežurnih dušebrižnika, koji će "pljuvati" po huliganima i izgrednicima. Već ih vidim, tobože zabrinute za mladost i budućnost Srbije. Za istu onu mladost koju već godinama truju nasilnim američkim filmovima, kojoj mozgove ispiraju "Velikim bratom", zabrinuti su za onu mladost koju uče kako nije "in" niti "cool" pripadati svom narodu.

Zoranu Vujoviću nisu uspeli da "isperu mozak". On je jasno znao i ko je i šta je. "Živeo Partizan i majka Srbija" - njegova je bila parola. On je bio deo možda i najzdravijeg dela ovog društva. Deo mlade generacije, svesne svog porekla, porekla kojeg se nije stideo. Deo generacije koja smatra da nije sve u kreditnim karticama i šengenskim vizama. Vujketov čin, kojim se oprostio od ovog sveta, nije bio čin huligana. To je bio čin očajnog mladića, studenta, kojem su "globalni usrećitelji", oličeni u američkoj sili, oteli detinjstvo, uspomene i zavičaj. I on se nemilosrdno ustremio ka simbolu te sile. Vujke nije bio propalica. Vujke nije krao po beogradskim prodavnicama dok je narod protestovao. On je otišao da iskali bes na simbolu tiranije i moći onih koji su mu uzeli ono što mu je najdraže. O posledicama nije razmišljao. Čovek koji nešto radi iz srca i ljubavi prema bližnjima i svojoj zemlji, ne ume da razmišlja o posledicama, niti da kalkuliše.

Ovo je napisao na našem forumu, samo par dana pre svog tragičnog kraja:

"у овим тренуцима, рођене ми мајке, дао бих свој живот за Косово и Метохију и душа ме боли када видим своје другове око себе како се понашају у овим тренуцима..."

Tog 21. februara on je i dao svoj život za Kosovo i Metohiju i zbog Kosova i Metohije, ma kako to nekome izgledalo nelogično. Zato, molim one koji nam svakodnevno "otvaraju oči", one "civilizovane" koji uče nas neprosvećene šta se sme a šta ne sme u civilizovanoj Evropi, koji nam govore da je moralno nekome oteti državu i dati je najgorem ološu, koji nam godinama preko svojih medija naturaju osećaj krivice...ne koristite smrt ovog mladića za svoje male i bedne potrebe.

Već danas, dan posle smrti, Zoran Vujović je postao simbol. Simbol otpora tiraniji i simbol ljubavi prema sopstvenoj zemlji. Siguran sam, postao je već heroj i Partizanovog "juga" i mnogih mladih u Srbiji.
Cena koju je za to platio je prevelika i nenadoknadiva. Posebno za njegove najbliže. Retko ko bi se usudio da je plati, ali on jeste.

Čuvajte se. Neka Zoran Vujović bude poslednji mladi čovek koji je na ovaj način stradao.

Vujke je offline. Neka mu je večna slava.