O Kosovu isti stav i posle izbora

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić u intervjuu za „Blic“ kaže da se „mora biti potpuno iskren i da je činjenica da je Vlada tehnička dodatno opterećenje u naporima Srbije kada je reč o Kosovu i Metohiji i evropskim integracijama“. Šef srpske diplomatije ističe da „u Evropi postoji politička volja za integraciju Srbije, ali od presudnog značaja je da se opredele građani Srbije.

- Znači, lopta je u našem dvorištu! Uveren sam, nakon 11. maja i snažne demokratske potvrde evropskog puta, biće otklonjene i sve preostale prepreke, od kojih je najvažnija saradnja s Haškim tribunalom - kaže Jeremić. On dodaje da „nastavljamo sa aktivnim spoljnopolitičkim nastupom u vezi s Kosovom u kojem zasad imamo uspeha, s obzirom na to da nema onoliko priznanja nelegalnog akta privremenih prištinskih vlasti koliko su neki očekivali“.
<> .banner_text_link{ text-align: right } .banner_text_link a{ font-size: 12px; color: #ccc } .banner_text_link a span{ font-size: 10px; } .banner_text_link a:hover{ color: #666 }
Već imate iskustvo s poslednje sednice Saveta bezbednosti, kada je pokušano da ne dobijete reč. Koliko činjenica da je vlada pala otežava diplomatske aktivnosti?
- Da, neke članice SB su pokušale da iskoriste okolnosti, da kažu da ova vlada Srbije nema punu težinu jer je tehničkog karaktera. Takvo rasuđivanje nije dobilo većinu u SB, na kraju, tamo sedi i Belgija koja je deset meseci imala vladu tehničkog karaktera. Da budemo potpuno iskreni, činjenica da je vlada tehnička jeste jedno dodatno opterećenje u našim naporima. Otežalo nam je posao, ali mi nastavljamo punom snagom. Sa nekim zemljama neophodno je sada napraviti dodatne konsultacije, odnosno, uputiti im dodatna pojašnjavanja, a to je da se, ma ko pobedi na izborima, politika prema Kosovu neće menjati.

Koliko brzo bi mogli da potpišemo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Ima najava iz Brisela da bi se to moglo dogoditi već krajem aprila?
- Politička volja u Evropi postoji. Ali, od presudnog značaja je da se odredi Srbija. Građani moraju reći da li žele nastavak evropskog puta i to će biti jedna od najvažnijih tema na ovim izborima. Prema tome, lopta je u dvorištu Srbije, odnosno građana Srbije. Da li će sporazum biti potpisan sada ili posle izbora, da li će to biti u aprilu, maju ili junu ne zavisi od EU već od Srbije. Neophodno je da se i parlamentarni izbori završe istom porukom svetu kao i predsednički. Onda ćemo imati četiri godine apsolutno neometanog puta.

Ukoliko Srbiji prvoj bude ponuđena kandidatura u EU, da li će uslov biti priznanje Kosova?
- Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije i kada je reč o sadašnjoj vladi, to je više nego jasno. Uveren sam da će i buduća vlada ostati na tom stanovištu. Mi ćemo se svim diplomatskim sredstvima truditi da to ne bude postavljeno kao uslov. Na kraju, nisu ni sve zemlje EU priznale nelegalni akt privremenih institucija u Prištini. Imamo čvrst osnov da verujemo da će tako ostati i u budućnosti. Prema tome, ako ga same članice EU nisu priznale, potpuno je nerealno očekivati da će to biti traženo ili postavljano kao uslov Srbiji. Znači, Srbija neće priznati KiM kao nezavisno, no i ne očekujem da će to biti postavljeno kao uslov.

Postoji li mogućnost da do septembra više od polovine zemalja UN prizna Kosovo?
- Ovog trenutka se vodi bitka u diplomatskoj areni i ta bitka je složena i teška. Zahteva ne samo agilan već i dosta mudar nastup prema mnogim regionalnim grupacijama koje imaju mnogobrojno članstvo, počev od organizacije Islamske konferencije, Pokreta nesvrstanih, afričke unije, arapske lige... Naša ideja je da u UN pokrenemo inicijativu da Generalna skupština zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde, da li je jednostrana odluka prištinskih vlasti bila u skladu s međunarodnim pravom. Imamo mnogo razloga da verujemo da će međunarodni sud pravde imati stav identičan našem - da akt proglašenja nije bio u skladu s međunarodnim pravom. I očekujem da će se i pored velikog pritiska određenih zemalja, u septembru u UN, kada dođe do prebrojavanja, ispostaviti da se značajna većina članica UN uzdržala od priznavanja.

Najavili ste mogućnost da već u septembru povučeni ambasadori budu vraćeni u predstavništva? Od čega to zavisi?
- Svaka zemlja koja je priznala Kosovo kao nezavisnu državu svojim činom je narušila naš suverenitet i teritorijalni integritet i mi smo reagovali adekvatnim diplomatskim merama. Naš diplomatski cilj će biti da se ispostavi da jednostrani pravac delovanja ne donosi uspeh. Nakon što se u septembru u UN ispostavi da je većina država nespremna da prizna unilateralni čin prištinskih vlasti, odnosno da su zemlje koje su to učinile ostale u manjini, možemo konstatovati da je uspešno okončana jedna epizoda naše aktivnosti. Tada možemo raspravljati o tome da li sledeći korak podrazumeva drugu vrstu taktike. Odnosno, agilniji i angažovaniji nastup čak i prema onim zemljama koje su priznale Kosovo, a što bi podrazumevalo povratak ambasadora i novu rundu angažmana u okviru tih država. Sve odluke ostaju na snazi dok ih vlada ne promeni. Ova vlada neće menjati svoj akcioni plan. Nova vlada ima apsolutnu slobodu da promeni način delovanja ili da ga potvrdi. Oni koji budu formirali vladu kreiraće i njenu politiku.