Bugarska priznala Kosovo
Танјуг - Пре 17 минута

SOFIJA - Bugarska vlada danas je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije pod međunarodnim nadzorom i odlučila da zvanična Sofija sa Prištinom uspostavi diplomatske odnose na nivou ambasadora.

Očekuje se da tokom dana zvanične izjave o priznanju Kosova daju bugarski premijer Sergej Stanišev i ministar spoljnih poslova Ivailo Kalfin, prenela je agencija BTA.

Bugarska je juče, zajedno sa Mađarskom i Hrvatskom, objavila saopštenje o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i to su prva tri suseda Srbije koja su se odlučili na ovaj korak.

U zajedničkom saopštenju vlada Bugarske, Mađarske i Hrvatske, navedeno je da je "proglašenje nezavisnosti Kosova usledilo posle neuspeha svih napora međunarodne zajednice da se pronađe rešenje putem pregovora između Beograda i Prištine oko statusa Kosova" i da je Kosovo "jedinstven slučaj".

Te tri zemlje navode da podržavaju dalje jačanje odnosa između Srbije i Evropske unije i što skorije potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU.

Hrvatska i Mađarska su juče zvanično priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

Otetim Srbima na Kosovu vadili organe i prodavali ih

Haško tužilaštvo saznalo je, istražujući zločine OVK nad Srbima i drugim etničkim zajednicama, da su ljudima koji su 1999. godine nestali na Kosovu vađeni bubrezi i drugi organi, koji su krijumčareni i prodavani stranim klinikama, otkriva Karla del Ponte, bivša glavna haška tužiteljka, u knjizi „Lov“.

Žrtve su otete „verovatno posle NATO bombardovanja, kad su na Kosovu već bile međunarodne mirovne snage“, a u operaciji krijumčarenja organa aktivno su učestvovali „čak i visoki pripadnici OVK“, čija imena Del Ponteova ne navodi. Ona piše da je grupa „pouzdanih“ novinara kazala istražiteljima i funkcionerima Unmik da su leta 1999. kosovski Albanci kamionima prebacili oko 300 otetih nealbanaca u kampove poput Kukeša i Tropoje, na severu Albanije. Mlađi i vitalniji zatvorenci su posle lekarskog pregleda prebačeni u pritvore u Burelu i okolini. Grupa otetih pritvorena je u baraci iza jedne žute kuće, dvadesetak kilometara južno od tog grada.
<> .banner_text_link{ text-align: right } .banner_text_link a{ font-size: 12px; color: #ccc } .banner_text_link a span{ font-size: 10px; } .banner_text_link a:hover{ color: #666 } U jednoj sobi, koja je služila kao operaciona sala, hirurzi su žrtvama vadili organe. Preko aerodroma Rinas kod Tirane, ovi organi su ekspedovani hirurškim klinikama u inostranstvu, za klijente koji su ih plaćali. Jedan izvor tvrdio je da je lično učestvovao u jednoj od ovih isporuka na aerodromu.
Žrtve kojima je izvađen jedan bubreg opet su zatvarane u istu baraku, gde su čekali da ih ubiju zbog „drugih vitalnih organa“.
„Na taj način, drugi zatvorenici u baraci znali su kakva sudbina čeka i njih, pa su preklinjali, prestravljeni, da odmah budu ubijeni“, navodi bivši glavni haški tužilac.
Među zatvorenicima su bile i žene sa Kosova, iz Albanije, Rusije i bivših jugoslovenskih republika. Dva izvora tvrdila su da su pomagala u sahranjivanju tela žrtava oko „žute kuće“ i na jednom obližnjem groblju.
Istražitelji Tribunala utvrdili su da se ovi detalji - iako su informacije novinara i pripadnika Unmika bile nepotpune - uklapaju i potvrđuju podatke koje je sakupio sam Tribunal, ukazuje Del Ponteova.

Opširnije u izdanju za petak, 21. mart 2008.