Znao sam. Bilo je samo pitanje vremena. Još sam predložio da se stave pločice u neutralnoj boji na zidove kupatila, jer su ove kričavo zelene preupadljive. Dani su prolazili, frustracija se gomilala, mržnja tražila kanal, izlaz kojim bi ovom svijetu poručila da nikad ne oprašta, nikad ne zaboravlja...

Buđenja su nosila uvijek isto pitanje - kad će početi? Kad će pobuna? Revolucija? Jer Sindikat za prava štakora i ostalih daltonističke gamadi koja puže po kanalizacijskom otpadu opasna je stvar, i njihov lobi obuhvaća podzemlje, da, podzemlje, mnogih uglednih restorana i objekata.

I sad vidim da je od naše ponosne ćenife ostala samo drvena koliba zarasla u šiblje, a od mramora zeleni komadići raspršeni u planinskom sutonu. Rekao sam ja gazdi - don't fuck with SZPŠODGKPKO. 

(Čekaj, govorimo o ovim novim rustikalnim pločicama u kupatilu, jelda? Barem sam ja na to mislio kad sam pitao...)