На српску несрећу, велики број значајних српских државника и
интелектуалаца ће чинити све да се овакав прохрватски, а противсрпски,
програм оствари, јер су веровали да ће, тако, ојачати Југославију.
Веровали су, од 1918, да ће, даровањем Хрватима дела српске историје,
културе, језика и територија начинити од Хрвата поборнике заједничке
државе. Прећуткивали су историјске фалсификате, писане у Загребу – по
ранијем програму Аустрије и Аустроугарске, уз свесрдну помоћ Ватикана.
Др Васо Чубриловић је један од водећих српских историчара, али и један
од оних који је хрватским повјесничарима омогућио да у обе Југославије
нагомилавају ”чињенице” о некаквом ”Угарско-хрватском Краљевству”, а
оно је било само Угарско Краљевство. Помажући хрватске историографе, др
Чубриловић ће хладнокрвно писати у својим радовима: ”Угарско-хрватско
Краљевство”.
Кривотворења хрватских повјесничари разоткрио је Хуго Рот. Уочио је да
су то чинили безбрижно, јер су знали да их у Југославији нико неће
надзирати. Преправили су географску политичку карту Европе од 1278. до
1389 - из Тајмсовог атласа. Тамо где је у оригиналу и немачком преводу
писало: Угарско Краљевство, Хрвати су то избрисали и уписали:
Угарско-хрватско Краљевство. Тако преправљену карту су штампали:
”Графички завод” у Загребу и ”Цанкаријева заложба” у Љубљани, 1986.
године.
Хрватској се, видимо, у Југославији придавао, неправедно, велики
историјски значај. Зато ће др Васо Чубриловић да пише о независној
Хрватској и у 12. столећу – сто година пошто ју је Угарска покорила. У
књизи Политичка прошлост Хрвата, на страницима 23. и 24, кад описује
сукобе Угарске и Византије на Јадрану 1180. године, ставља Хрватску у
исту раван са Србијом Стевана Немање:
Босна се од половине 12. века све више развија и јача на рачун Хрватске и Србије.
Наравно, Босна је могла да се шири само на рачун Угарске и Србије – да
сад занемаримо недоумицу о томе да ли је Босна била посебна држава, или
провинција у Србији, како мисле неки истраживачи данас. Али, Босна се
није могла ширити на рачун Хрватске, јер је Хрватска окупирана од
Угарске 1097. Но, Југославија је подносила оваква кривотворења, па
аутори, попут др Чубриловића, нису морали да се брину.
Кад је реч о делима др Чубриловића, уочава се и његово намицање српског
Срема у границе средњевековне Хрватске, кад те Хрватске, како рекосмо
(у 12. столећу) нема на политичкој карти Европе. Пише да слаби
византијска власт у ”хрватским земљама”, а онда наводи да Угарска
користи то слабљење и осваја Срем и Београд, чиме се, каже др
Чубриловић, ”повраћа Хрватска”. Нема другог, него су у следећој
реченици, по др Чубриловићу, Срем и Београд у Хрватској:
Али, после Манојлове смрти 1180. године, брзо је пропала византијска
премоћ и у хрватским земљама. Угарска за време Беле II (III) прелази у
напад, осваја Срем са Београдом, повраћа Хрватску, подвргава своме
протекторату Босну и меша се у унутрашње ствари Немањића Србије.
Невероватно! А у питању је рат Угарске против Византије и угарске
несугласице са Србијом, сто година после нестанка хрватске државе –
1097. године. Али, др Чубриловић ”одржава” ту Хрватску. Час у границама
Византије, час у угарским – само да би се оставио утисак о неуништивом
средњевековном ”хрватском државном праву”.
Др Чубриловић, и следећим освртом, придаје важност хрватској
средњевековној државности. Сад, ту државност истиче и титулом
”угарско-хрватских краљева”:
Уништавањем богумилске јереси, која се у ово доба уврежила у Босни, био
је главни разлог угарско-хрватским краљевима за читав низ ртних похода
у току следећих векова противу ње.
Пише да су владари Угарске ”угарско-хрватски”, чиме даје, опет,
наговештај о непостојећем ”хрватском државном праву”. Преузима став
хрватске историје - да је Хрватска добровољно ушла у Угарску 1102, мада
је Угарска покорила Хрватску 1097. године и Угарској није падало на
памет да преговара с пораженом Хрватском.
Др Чубриловић се и више огрешио о историјску истину. Он је Павла
Шубића, угарског великаша, прогласио хрватским – као кад би Мехмед пашу
Соколовића неко прогласио српским пашом и српским државником.
Описујући грађански рат у Угарској, др Чубриловић обавештава да је
угарска централна власт ослабила, па је, како каже, Шубић независно
владао својим (хрватским) земљама! Подилажење ”хрватском државном
праву” толико је присутно у овој Чубриловићевој књизи, да читамо и то
да је Шубић проширио хрватску власт и на босанску државу почетком
четрнаестог столећа – више од 200 година по паду Хрватске под Угарску!