Pronađen zlatni venac iz vremena Filipa Drugog Makedonskog

Zlatni venac neprocenjive vrednosti iz vremena Filipa Drugog Makedonskog pronađen je antičkom gradu na severu Grčke, pored ljudskih kostiju u velikom ćupu od bakra, za koji su radnici mislili da je nagazna mina.

U saopštenju Univerziteta u Solunu navodi se da je ovaj fantastični venac pronađen tokom iskopavanja prošle sedmice na ruševinama grada Aigai.
Ovaj grad bio je prva prestonica drevne Makedonije u kome je ubijen Filip Drugi, otac Aleksandra Makedonskog.
Venci od zlata su retkost i polagani su pored pokojnika obično višeg sloja, ili člana kraljevske porodice.
Ono što je još čudnije jeste da su predmeti pronađeni u ovoj grobnici izmešteni još u antičko vreme i ponovo zakopani na tadašnjoj pijaci u blizini pozorišta gde je ubijen Filip Drugi Makedonski.
"To se dogodilo odmah posle sahrane. Nije reč o tome da je neki pljačkaš došao vekovima kasnije, ukrao predmet i sakrio ga da ga nađe kasnije", kaže Hrisula Satsoglu-Paliadeli, iz tima arheologa iz Soluna.

U "impresivno velikoj" posudi od bakra pronađen je cilindrični zlatni ćup sa poklopcem, u kome su bile kosti i zlatni venac listova hrasta.
Paliadeli, profesor arheologije na Univerzitetu u Solunu, kaže da venac potiče iz 4. veka pre nove ere, u vreme kada su vladali Filip Drugi i Aleksandar Makedonski.
"Arheolozi treba da objasne zašto je ovakav predmet pronađen izvan kraljevske grobnice, kao i zašto su kosti nepoznate, ali značajne osobe, sakrivene u delu grada koji je u to vreme bio najprometniji i najsvetiji", kaže se u saopštenju Univerziteta.

Na kraljevskom groblju u Vergini, zapadno od grada Aigai, grčki arheolozi pronašli su pravo bogatstvo zlata i srebra 1977. godine. Veruje se da je u jednom od tih bogatih grobova, u kome je pronađen zlatni venac listova hrasta, sahranjen Filip Drugi Makedonski. Lokacija groba njegovog sina Aleksandra Velikog predstavlja najveću misteriju arheologije.

Smatra se da su ostaci široke građevine sa salama za banket i mozaicima u gradu Aigai, 520 kilometara od Atine, palata Filipa Makedonskog.
Grad Aigai doživeo je svoj procvat tokom 6. i 5. veka pre nove ere, privlačeći grčke umetnike kao što su pesnik Euripid, koji je upravo ovde napisao svoje poslednje tragedije. Makedonska prestonica premeštena je u Pelu u 4. veku pre nove ere, a Rimljani su 168. godine pre nove ere uništili grad Aigai.