danas u hrvatskoj vecina ima posao jer su u sdp/hdz stranci. prosjecan hrvatski građanin je u svojoj zoni komfora, boji se riskirat, i onda zaokruzi za stranku u kojoj je (preko koje je dobio posao) uclanjen.

druga grupa ljudi koje također nije malo razmislja na nacin, "sto cu izlaziti kad ce dobiti hdz/sdp" i to je razlog zasto ce oni vladati jos desetljecima i mi tu nista ne mozemo.

moji rade u elektri u kninu. nakon oluje ih je rođak zaposlio. stari je top mestar, i to je ipak glavni razlog zasto je dobio posao. jedan od rijetkih koji tamo bas radi, a ne ide na 3 kave dnevno i marendu od 2 sata.

i nedavno je bio natjecaj za elektru i pitam calu ima li kakve sanse da kaze koju dobru ric za mene (jer mi je to struka, iako se na bavim time) i on mi kaze triba bi se prvo uclanit u stranku da bi ima neke sanse. 

ja ti se kunem, virova mi ti ili ne, da mi sutra kazu da ce mi dati stalan posa u drzavnoj firmi, ali da se uclanim u sdp/hdz, majke mi, reka bi im da se gone u tri picke materine. za veliku vecinu sam naivac ali, rađe cu crknit sam ka pas na cesti, nego se prodat. eto to je moj mentalni sklop.

na zalost u ovih 25 godina koliko imamo drzavu, uvjerili smo se da je mentalni sklop prosjecnog hrvata dijametralno suprotan od mog.