vikend izdanje (1)Objavljeno: Pet, 05. 09. 2008. 16:40

NAJBOLJE IZ SRBIJE



Za čitaoce e-novina pripremili smo mali izbor najlepših izjava pripadnika srpske političke, kulturne i svake druge elite iz perioda od 1991. do 2001. godine. U međuvremenu su stasale nove generacije koje nisu imale čast i zadovoljstvo da bisere naših velikana čitaju i slušaju u realnom vremenu, pa je red da ih upoznamo sa najvećim izlivima mudrosti u mozak iz veselih devedesetih. A ni onima kojima je sve ovo već poznato neće biti nezanimljivo – uvek je lepo podsetiti se prošlosti koja nema nameru da prođePriredio: Predrag Sarapa
Srbi van Srbije neograničeno veruju u Slobodana Miloševića.
Stanko Cvijan, ministar za Srbe van Srbije, u Narodnoj skupštini, 20. mart 1991.

Čovek po svojoj prirodi nije pogodan za proces rada, jer nema snagu savremenih mašina, ni sposobnost i moć kompjutera.
Prof. dr Dragutin Zelenović, predsednik Vlade Srbije, Borba, 11. april 1991.


Imuna na toleranciju: Mirjana Marković

Inače, kad već pominjete toleranciju, ona je po mom mišljenju dosta monotono stanje duha.
Mirjana Marković, Intervju, 26. april 1991.

Varaju se oni koji misle da je Una granica srpskog naroda, jer Srbi Krajine će Unu popiti.
Vinko Stupar, predstavnik Bosanske Krajine u ravnogorskom govoru, 11. maj 1991. (Vreme, 20. maj 1991.)

Ja vam garantujem, sa jednom divizijom od deset hiljada četnika, da bih za 48 sati do Zagreba dopro. Razume se, zabranio bih četnicima da ulaze u Zagreb, jer bih se bojao da se ne izgube po zagrebačkim ulicama. Ipak je to veći grad!
Vojvoda Šešelj, On, 24. maj 1991.

Mi smo svojevremeno američkoj ambasadi stavili na raspolaganje jednu četnicku jedinicu za rat u Zalivu.
Aleksandar Stefanović, Srpska radikalna stranka, Borba, 28. maj 1991.

Uveravanja da će se plate redovno isplaćivati i da neće biti otpuštanja radnika bila su predizborna obećanja i njih ne treba mešati sa aktuelnom situacijom.
Dušan Matković, ministar industrije Srbije, Politika, 8. jun 1991.

Srbija, spremna za rat, najveća je zaloga mira.
Vuk Drašković, na mitingu USDO, 9. jun 1991.

Na čelu Srbije mora da bude najveći srpski nacionalista. Što veći, to bolje za Srbiju.
Kosta Bulatović, iz štaba Kosovometohijskog srpskog pokreta otpora, Pogledi, 14. jun 1991.

Evropa, kad shvati suštinu i istine, neće moći više ovako...
Sejdo Bajramović, član Predsedništva SFRJ, TV Beograd, 8. septembar 1991.


Hristov vojnik: Željko Ražnatović Arkan

Nama je vrhovni komandant patrijarh Pavle.
Željko Ražnatović Arkan, komandant srpske dobrovoljačke garde, Borba, 30. oktobar 1991.


Uskoro će Srbi biti gospodari sveta. Oni već sada raspolažu tajnim oružjem iz takozvanog Teslinog paketa. Ako samo jedna bomba padne na Beograd, Vatikan, Beč, Bon i Zagreb biće sravnjeni sa zemljom...
Milić od Mačve, Duga, 23. novembar - 7. decembar 1991.

Vukovar je danas razrušen, ali oslobođen grad.
Miodrag Popov, voditelj Dnevnikovog dodatka, TV Beograd, 13. decembar 1991.

Ako Srbija ne prihvati prisajedinjenje Krajine, stvorićemo vlastitu državu, jaču i od Srbije!
Lazar Macura, ministar za informisanje Vlade SAO Krajine, Srpska nova riječ, Dvor na Uni, 13. decembar 1991.

Naša stranka nema nikakve političke ambicije.
Predstavnici Zemljoradničke stranke iz Valjeva na pres-konferenciji, Beograd, 24. decembar 1991.

Hrvati u svojoj istoriji imaju vrlo malo dokaza da uopšte postoje !? I sami se muče, pošto im je teško da dokažu ko su, šta su i odakle su.
Duška Jovanić, u intervjuu sa Vasom Kazimirovićem, Duga, 4-18. januar 1992.

Rat nije ni počeo, a nekmoli da je završen.
Brana Crnčević, predsednik Matice iseljenika Srbije, TVB, Dodatak Dnevnika, 7. januar 1992.


Hroničar petokolonaškog grada: Momo Kapor

Čini mi se da je u ovom trenutku Beograd, nažalost, pravi petokolonaški grad, pun smutljivaca, kukavica, lažnih pacifista, navijača za suprotni tabor. Ali to nije čitava ova zemlja Srbija, koja može sebi i u ovakvom trenutku da dozvoli taj luksuz i trpi tu menažeriju na svojoj grbači sa koje može da je strese kao onaj vepar sa Karađorđeve zastave koji stresa dosadne buve.
Momo Kapor, Borba, 7-8. mart 1992.

Izem ti državu kad ne možemo, da tako kažem, obične funjare da nateramo na front.
Zarija Martinović, delegat Skupštine SFRJ, Borba, 24. mart 1992.

Milošević je prvi uzdrmao komunizam u Jugoslaviji.
Dr Budimir Košutić, ambasador SFRJ u Izraelu, NIN, 27. mart 1992.

To što vi podrazumevate pod privilegijama, moja porodica i ja doživljavamo kao odricanje.
Prof. dr Mira Marković, u intervjuu NIN-u, 1. maj 1992.

Čovečanstvo je dovedeno pred ambis katastrofe, ali će se ona završiti ipak svetskom harmonijom u kojoj je posebno mesto namenjeno srpskom narodu. U tom budućem božanskom carstvu i svetu nevinom, srpski narod igra sudbonosnu, vodeću ulogu.
Enriko Josif, na promociji knjige "Genocid sa blagoslovom Vatikana", Politika, 3. maj 1992.

Vi ste, generale, jedno veliko srce... Ljubim vas, druže.
Bratislava Buba Morina, NIN, 15. maj 1992.

Srpski narod je dobrovoljno odlučio da se žrtvuje... Ovog puta narod veruje da, iako gladuje, neće biti izložen ratu. Narod misli da je to zasluga socijalista.
Akademik Mihailo Marković, ITN World News, 20. decembar 1993.

Građanin kad ide u zatvor treba da ide na primeran način.
Zoran Sokolović, ministar unutrašnjih poslova u Vladi Srbije, NIN, 22. maj 1992.

Svaka pretpostavljena nelojalnost nesrpskog porekla se potpuno rastvara u izdajničkoj masi srpskog pseudointelektualnog otpada... Ogrezli u teoriji i nadasve praksi vulgarnog te sebičnog materijalizma, poput gubavaca što zavide zdravima, oni mrze svaku pojavu srpske samobitnosti, sačinjene od aristokratskih i metafizičkih vrlina i vrednosti. Pred tim otužnim spektaklom povampirenog "šezdesetosmaštva", opet u službi neprijatelja Srbije, neki duh obdaren cinizmom mogao bi se složiti sa znamenitim uzdahom Anri de Monterlana: "Baš bi dobro došao jedan rat da rastera svu tu maskeradu".
Dragoš Kalajić, Duga, 16-29. avgust 1992.

Četnici su mladi, samouvjereni, dobro naoružani, lijepo obučeni i, iznad svega, opasni momci. Vaspitani su na ulicama Sarajeva uz viski, koka-kolu, rokenrol. Mi smo urbana gerila, odrasla na asfaltu, koja borbe u planini shvata kao lov na divljač... Što bolje pucaš, bolje tucaš... Četnički državotvorni pokret je autentični kulturni, umjetnički, postmodernistički, superpatriotski, pa i vojni vid organizovanja srpske mladeži.
Goran Marić, alias Malkolm Muharem, četnički major, Duga, 30. avgust-13. septembar 1992.


Lovac na izdajničku divljač: Dragoslav Bokan

Postoji opravdan strah da u bližoj ili daljoj budućnosti, pošto završimo rat sa spoljnim neprijateljem, otvorimo unutrašnji front... Moj verni pas Tigar po njuhu prepoznaje sve srpske izdajnike u Beogradu i u Bosni.
Dragoslav Bokan, vođa "Belih orlova" i šef Karadžićevog Agitpropa, Duga, 30. avgust-13. septembar 1992.
Ovo, braćo, nije građanski rat, nego treći svetski rat protiv svih nas.
Božidar Vučurević, predsednik SAO Hercegovine, NIN, 11. septembar 1992.

Nema nama ničeg dok ne oteramo sve kuda im je mesto, zatvorimo granice kao nekada Enver Hodžina Albanija, napravimo unitarnu, Pravu Srbiju, pa neka ciči kako ko hoće.
Književnik-dobrovoljac Momčilo Selić, Duga, 12-26. septembar 1992.

Svi su se u mene prevarili. Mislili su - ja polupismen, nisam fakultet završio, znači: glup! A ja sam kockar i čim vidim čoveka znam šta misli... Arkan je mali privrednik koji je spreman da ulaže značajna sredstva u Krajinu, što je nama dobro došlo... Karadžić je nedavno putovao u London sa punim koferom nekakvih deviza, a tamo ga je dočekao Bogoljub Karić zbog nekog biznisa koji su preduzeli u predahu rešavanja srpskog pitanja.
Goran Hadžić, predsednik RSK, Duga, 26. septembar-10. oktobar 1992.


Štampa nam je cela prešla u ruke opozicije.
Miloš Laban, na sednici GO SPS Beograda, NTV Studio B, 15. oktobar 1992.

A ovde, majko, je li bilo klanja?
Krste Bijelić, RTS, 15. oktobar 1992.

Pukla od zdravlja: Sonja Karadžić
PHOTO:STOCK


Neko ovako zdrav kao što smo Darko i ja ne može da bude ni iskompleksirana, ni bolesna, ni jadna ličnost, pošto smo mi oni koji su nosioci izgrađivanja jedne nove države. Ljudi ovde su izuzetno ljubomorni, neprijateljski raspoloženi prema svakom onom ko dođe u Beograd da nešto obavi, nešto što će biti od koristi i Srbiji i Crnoj Gori i SRJ, kao što je Srpska informativna agencija. Mi nemamo nikakvu nameru da živimo ovde... Mi tamo pravimo jedinstvenu srpsku državu koja jako dobro funkcioniše, i uskoro ćemo biti matica ljudima iz SRJ... Mi nismo veseli i lepi zato što je nama ovde dobro, već zato što je nama tamo super, i zato dolazimo tako zdravi, i kad vidimo svo ovo bolesno stanje ovde, pogotovu bolesnu omladinu koja ništa ne radi osim što je nešto buntovna. Oni bi sad da skinu Miloševića ne razmišljajući šta kad ga skinu, ne razmišljajući šta će se iza toga desiti, ne nude nikakav novi program. E, kad sve ovo vidimo, onda smo pogotovu srećni kad treba da se vratimo dole.
Sonja Karadžić, sekretar Ministarstva za informisanje Republike Srpske, u emisiji "Utisak nedelje", NTV Studio B, 1. novembar 1992.

Kad mi ne bombardujemo Sarajevo, onda ga oni bombarduju da bi mogli da dovedu strane novinare da to snimaju.
Radovan Karadžić, I program Radio Beograda, 9. novembar 1992.

Vukovarski astrolog Soka oglasila se i ovih dana. Kaže da će se Republika Srpska Krajina ugasiti kao samostalna država, odnosno utopiće se u savezu srpskih država, čiji će glavni grad biti u - Ohridu! Ta velika država biće monarhija, a monarh će biti iz loze Nemanjića po majčinoj liniji. U budućnosti svet će ovaj rat proglasiti svetskim, a Hrvati će biti pravoslavne vere i slaviće, kao i Srbi, krsnu slavu.
Politika, 22. novembar 1992.
Naš narod u Americi svako veče gleda Dnevnik RTS i postalo je gotovo nemoguće dalje mu objašnjavati i opravdavati ono što Panić čini.
Dr Radmila Milentijević, bivša ministarka bez portfelja u vladi Milana Panića, Politika, 2. decembar 1992.

Osnovni uzrok bede u Srbiji je ogromna količina novca kojim građani raspolažu.
Dr Borisav Jović, potpredsednik SPS, govor u Topoli, 3. septembar 1993.

Samo malo ljudi danas može da shvati naš trenutak življenja. Svi znamo našu prošlost, ja vidim budućnost. Naši naslednici će se ponositi nama. Budite srećni što pripadate ovoj zemlji. Što imate Miloševića, Arkana, Džajića. Vi ste večni.
Vladimir Cvetković, direktor "Crvene zvezde" i ministar u Vladi Srbije, na proslavi Kluba, Večernje novosti, 17. maj 1993.


Čovek iz krda: Toma Fila

Mi smo, bre, volovi! Nama treba lider.
Toma Fila, advokat, predsednik Advokatske komore Jugoslavije, Duga, 23. oktobar 1993.

Srbi su najstariji narod na Balkanu i u Evropi, a srpski jezik pramajka jezika sviju Indoevropljana. Lagali su vas u školi da smo se u 7. veku posle Hrista doselili ovde. Mi smo autohton, izvorni narod balkanskog Izvornika i Istočnika, i od nas su nastali mnogi narodi u Evropi, a kao poslednji Hrvati i muslimani, što je dokaz da govore jezikom naših srpskih matera. Vi u jednoj ruci držite gruntovničku tapiju tih pradrevnih imanja naših sve-predaka, a u drugoj ruci pušku, i niko vam ne može oteti te dragocenosti, sem ako se ne prevarite i sami ih ne pružite... Što srpska muška mišica odbrani puškom i herojstvom, to će umetnici da proslave u svojim delima.
Milić od Mačve, Javnost, 22. maj 1993.
Živela smrt, koja je vaskrsenje, i dole sa životom koji je večna smrt!
Dragoslav Bokan, Naše ideje, jun 1993.

Koštunica je sjajan.
Dr Biljana Plavšić, potpredsednica RS, Borba, 27. jul 1993.

Život je kratak, a ja to znam najbolje, radio sam na groblju.
Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS u Narodnoj skupštini Srbije, 7. oktobar 1993.

Decu ne možemo vaspitavati u duhu kosmopolitizma, nego patriotizma i ljubavi prema otadžbini. Veliku ideologiju treba uglaviti u te male glave.
Prof. dr Danilo Ž. Marković, ministar prosvete i potpredsednik Vlade Srbije, u govoru direktorima banatskih škola, Borba, 19. mart 1993.

Kada sam pre šest, sedam godina izjavila da je Slobodan Milošević jedini "čovek kome bih dala, osim svom mužu", doživljavala sam ga sasvim drugačije nego danas.
Pevačica Snežana Mišković-Viktorija, Borba, 26. februar 1993.

Neka mi dozvole godinu dana u ministarskoj fotelji, pa ću od Srbije da napravim Svilajnac.
Dobrivoje Budimirović Bidža, direktor škole, predsednik Opštine Svilajnac i narodni poslanik, Duga, 27. februar - 12. mart 1993.

Amerikanci samo blefiraju.
Miroslav Toholj, ministar informisanja RS, Politika, 6. maj 1993.

Ja uhapšena?! Moj komentar je - ha, ha, ha! Ne pada mi na pamet ni na službeni put da idem. Želim da se izdignem iznad cele ove situacije. Ja sam osoba koja ne beži pred problemima, nego ih izdržava i rešava. Ovakve glasine pronose oni koji žele kraj ove Srbije, a ima ih oko 30 odsto ovde... Beograd je najmanje srpski grad i zna se ko takve glasine širi i želi da uništi Srbiju.
Dafina Milanović, privatna bankarka, Borba, 10. mart 1993.

Rat je čist kao suza.
Dr Radmila Milentijević, eks-ministarka, TV Politika, 16. decembar 1992.

Nije problem nabaviti nuklearno oružje na tržištu, čak i kada ga ne bismo imali.
Dr Radovan Karadžić, predsednik RS, Večernje novosti, 7. januar 1993.


Srbi iz moga kraja već šest stotina godina žele da se konačno obračunaju sa Turcima.
Radivoj Brđanin, delegat Skupštine RS (iz Čelinca), RTS, 19. januar 1993.

Srbima ne treba međunarodno priznanje... a kako bi u siromaštvu izdržavali toliku diplomatiju.
Gojko Đogo, član GO DS i predsednik Udruženja Srba iz BiH, NTV Studio B, "Intervju gledalaca", 21. januar 1993.


Na doživotnoj: Dobrivoje Budimirović Bidža

Ja sam kao drug Tito, doživotan. Pored ovakve opozicije vladaćemo večno.
Dobrivoje Budimirović Bidža, direktor škole, predsednik opštine, narodni poslanik (SPS), NTV Studio B, 2. februar 1993.

Da se rat vodio brže, kao što nije, mir bi već bio na ovim prostorima.
Simonida Stanković, jedna od osnivačica udruženja Samo Srpkinja Srbina Spasava, Borba, 6-7. februar 1993.

Kao potpredsednik se osećam radno raspoložen i nasmejan. To je sasvim normalno ako imate čistu savest i dobar apetit.
Prof. dr Danilo Ž. Marković, ministar prosvete i potpredsednik Vlade, NIN, 19. februar 1993.

A što se tiče Turaka, mi mislimo da pokrenemo nacionalno buđenje maloazijskih naroda Bitljana, Ličana (Likijaca), Ljuđana (Liđana), Frigijaca, Kurda (govore varijantom starosrpskog jezika), a Turke ćemo iseliti u srednju Aziju, odakle su i došli kao turkmensko pleme - barem se tamo govori turski.
Milić od Mačve, slikar, predsednik Sabora pravoslavne sloge i predsednik Društva srpsko-bugarskog prijateljstva, Večernje novosti, 27. mart 1993.


Ništa ja nisam osvojio u ovom ratu. Samo sam oslobodio ono što je oduvek bilo srpsko, iako još ni izbliza nisam oslobodio sve što je srpsko. Zadar je pretežno srpski grad... I Trst je stari srpski grad.
General Ratko Mladić, komandant Vojske RS, Duga, 10-23. april 1993.

Mi nismo protiv cijelog svijeta, cijeli svijet je protiv nas.
Dr Radovan Karadžić, predsednik RS, NTV Studio B, 7. maj 1993.

Lazarev plan je važniji od Ovenovog i konačno čitava naša istorija je samo i jedino neprekidna kosovska bitka za večni život i vaskrsenje kroz plemenitu žrtvu za svoje potomstvo.
Dragoslav Bokan, predsednik Srpskog otadžbinskog saveza, Politika, 8. maj 1993.



Možda Dobrica Ćosić nije rođen za političara. Ali je sigurno rođen za pisca. Za jednog čoveka je to mnogo, za narod kome pripada taj čovek takođe je mnogo.
Prof. dr Mirjana Marković, Duga, 22. maj 1993. (Ćosić je 31. maja smenjen s mesta predsednika SRJ).

Ja sam po prirodi optimista. Biće bolje, jer ne može da bude gore.
Vladislav Jovanović, potpredsednik Vlade SRJ, RTS, 1. jun 1993.

Svi su, naravno, primetili da je mnogo pesnika u politici... Ako se svi budu posvetili političkom radu, ko će pisati pesme; jedno vreme ostaće bez literature.
Dr Mira Marković, profesor univerziteta i lider SK-PJ, Duga, 18. jun 1993.


Borac protiv Međunarodne zajednice: Ratko Mladić
PHOTO: DRAGAN KUJUNDŽIĆ


Međunarodna zajednica će izgubiti meč sa mnom.
General Ratko Mladić, Borba, 7-8. avgust 1993.

Do uvođenja embarga bio sam niko i ništa.
Jedan diler, NIN, 13. avgust 1993.

U bukvaru koji su 1993. izdali "Zavod za udžbenike", Beograd i novosadski "Zavod za udžbenike", autora Vuka Milatovića i Anastasija Ivkovića, pominju se tipična muslimanska imena: Emina, Omer, Merima. Na taj način se kod najmlađih Srba rađa sasvim isti odnos prema ovoj vrsti imena kao prema imenima kakva su: Rastko, Sava, Nemanja, Uroš, Miloš...
Dr Miroljub Jevtić, Javnost, Sarajevo, 11. septembar 1993.

A Major na Bosutu, osmehuje se kao ubica iz americkih trilera i ćuti... on i njegovi momci prelaze Bosut kao guje povrh vode, i zalaze u ***, otvarajući im stomake, kasapski.
Momčilo Selić, književnik i dobrovoljac, Vojska Krajine, oktobar-novembar 1993.


(Nastavak objavljujemo u nedelju, 7. septembra 2008.)

http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=16636