Veliki narodni zbor, koji je trebao da se odrzi u Ljeskovom Dubu, jos prije desetak dana, sprijecili su snijeg i snazna vijavica.. Na mnogim mestima, odrasli ljudi su, cijelom visinom propadali u namete, sedmicu dana bila je zametena cesta koja vodi ka Gacku i Nevesinju...

...Kad stigose na guvno, stisa se graja i razmace guzva oko Danila.

- Pomoz Bog, braco! povika Petar Samardzic.

-Bog ti pomogo gospodine vojvodo! prvi uzvrati Obrad Topovic.

- Dolje narodni izdajnik prodera se Dragan Zirevic.

- Zivio vojvoda Petar Samardzic, ne osta mu duzan Milan Crnoglav.

- Smrt fazizmu drugovi! prasnu iza njih glas Vida Stupica.

- Sloboda narodu! odgovori Grgur.

- Drugovi, napregnu Stupic vratne zile, Iz staba hercegovacke noo brigade, stigao je drug Cetko Ilincic, spanski borac i prekaljeni clan nase slavne partije.

Ilincic se iskoraci ispred njih..  Prenosio im je pozdrave iz staba hercegovackih partizana, ali i od Vrhovnog staba, koji ce uskoro sa velikom vojskom doci u Hercegovinu. Vjesto je mamio aplauze.. Njemacki slomivrat pred Moskvom, proslava godisnjice Oktobarske revolucije u Uzicu, plima ustanka u Bosni, Crnoj Gori, Lici... To su bili brezuljci i zanosni momenti u njegovom govoru. Izmedju tih visova, tekla je, uglavnom, prica o cetnickoj izdaji. Dovedeni do odusevljenja onim sto ih je uznosilo i radovali, slusaoci su detalje o Mihailovicevom bratolomstvu i svrstavanje pod okupatora primali razdrazeno, ispunjeni prezirom i cemerom.. Klicali su 'Dolje bradati gadovi' i 'Smrt izdajniku Drazi".

-Vazda je drugovi, u nasem narodu bilo i Obilica i Brankovica, i takvih kakav je knez Milos i takvih kao sto je Karadjordje. Podovom zastavom, pokaza na partizanski barjak, mesto je Obilicima, a pod onim tamo, pogledom osinu cetnnicku zastavu, neka se skupljaju Brankovici, petololonasi i sluge burzoazije!  

- Tako je! Vrisnu Dragan Zirevic.

- Zivio Vrhovni stab! Cu se glas Lazarevog sinovca Milovana.

- Zivio drug Karadjordje! Uspravi se Grgur, straljajuci ocima Samardzica.

- Dolje knez Milos I Vuk Brankovic! Povika seoski poljar Zivko Bedevija.

Ne razmisljajuci, pod partizanski barjak prvi jurnu Grgur, njegov rodjak Milovan za njim, pa brat Jovan, pa zgoljavi Dragan Zirevic, pa Krsto Maletic. Na guvnu, napusteni od svih, ostadose Obrad Topovic I Lazarev najmladji sin Danilo. Na posleetku i Obrad krednu da se pridruzi crvenim.

-        Gospodine Ilincicu, rece u tom trenutku Danilo, zeleo bih I ja da kazem koju rec. Juce sam, dosao iz Srbije. To da je pukovnik Mihailovic stao pod nemacku zastavu, najblaze receno, nije istina.

-         Dobro mi znamo sta je istina, isprsi se Vido Stupic. Kako nije istina, kad svi znamo da je taj gad izdao?

-          Pitanje je koje koga I sta izdao. Cim su slomili partizane, nemci su u prosli petak, tacno sestog decembra, krenuli na Mihailovicev stab na Ravnoj Gori I razbili cetnike. Pukovnik umalo nije zarobljen.

-         To je gnusna I podmukla laz koju podmecu narodni neprijatelji, dreknu Stupic.

-         A zasto bi porucnice, dize se Ilincic, S vabe sekle granu na kojoj sede I  napadale svoje saveznike I prijatelje?

-         Zato sto im cetnici, bar do pre tri dana nisu bili neprijatelji.

-         Pogazili ste svaki sporazum o saradnji.. Vi ste nasim puskama udarrili na nas I to nocu, sa ledja, mucki.

-         Jeste li bili letos u Srbiji? upita ga Danilo.

-         Ja sam odrastao u Srbiji.

-         Jeste li bili ocevidac I svedok te, kako rekoste cetnicke izdaje?

-         Odrzavao sam stalnoj vezi sa nasim drugovima.

-         A ja sam, gospodine Ilincicu, od pocetka u nasoj nesreci I nasoj sramoti ucestvovao.

-         Pa ti sam priznajes da ste izdali. Ali jos nije kasno da sa sebe sperete tu ljagu I sramotu. Izvolite pod nasu zastavu.

-         Rekao sam NASA, a ne samo cetnicka sramota. Rec je osramoti koja kaplje iz oka cele Srbije.

-         Oprostite, tom nacionalnom patetikom me necete razneziti. Prvi ste napali I jedino ste vi izdali.

-         A vi, sta ste vi  cinili I gde ste sve vi nama u ledja pucali? Kad bi samo moj drug, kapetan Deroko oziveo! Pa da izvadi bratski kursum iz potiljka. Ili hocete da vam ispricam za zlocin u selu Planinici, kad vam je vec stalo do toga ko je prvi poceo, planu Danilo.

-         Zasto ste onda napustili Mihailovica, zasto se ne vratite u Srbiju?

-         Zato, gospodine Ilincicu, sto u tom pokolju izmedju Srba I Srba vise necu da ucestvujem. I sto sam verovao da to ludilo nije zahvatilo Hercegovinu.

-         Nase pozive da se svi ko jedan dignemo na Talijane, vi smatrate ludilom?

-         Upravo tako.

-         A koga cemo onda napadati, ako ne okupatore? Skoci Grgur. Oni su nam sruslili drzavu.. Sram te bilo Danilo.

-         Briga komuniste za jugoslovensku drzavu! Svrbi vas samo da uzmete vlast. Vasa partija je ceo srpski narod proglasila ugnjetavackim I sovinistickim.

-         To nije istina, dreknu Ilincic.

-         Sve do rata, to ste javno propovedali. A I danas, kad Jugoslavija pliva u srpskoj krvi, vi bulaznite o nekakvoj srpskoj hegemoniji.

-         Lazar pretrnu od straha, ocekivao je najgore. Neopazeno, otkopca futrolu svog revolvera I otkoci oruzje.

-         Tipicna pamet indoktrinisanog cetnika! Presence Brko rezece zatisje. To je logika sovinista I zavedenih malogradjana!

-         Gospodine porucnice, rece Ilincic, zbog slicnih, cak I blazih gadosti, ja sam u Spaniji streljao. Rec komunista je svetinja, ne dozvoljavam ni ocu da tu rec ruzi I pogani!

-          A moja svetinja, uzbudi se Danilo, mene kolje sudbina ovih jadnika, pokaza rukom na sugradjana. Ovih nesrecnih I postenih ljudi, koje je svak napustio I svak zaboravio! Imate pravo da volite svoju svetinje, ali nemate pravo da ove ljude vodite na kasapnicu I da ih slatkim parolama vrbujete za vase sumnjive I gorke ciljeve!

-         Sumnjive I gorke ciljeve! Uhvati se za glavu Ilincic. Da tucemo okupatora I pomazemo nasu majku Rusiju… to su znaci, za vas sumnjivi ciljevi!

-         Meni za razliku od vas, gospodine Ilincic, nije svejedno ko ce posle rata ziveti u Srbiji I Jugoslaviji. Komunistima je svejedno hoce li to biti Srbi ili Siptari! Kinezi ili Srbi!

-         Vi niste pri cistoj svesti, ne znate sta govorite.

-         Znam itekako, sta govorim.  U Srbiji streljaju po stotinu ljudi za jednog ubijenog Nemca. Zbog ustanka I nekoliko stotina mrtvih I ranjenih Svaba, cela Sumadija je zavijena u crno. Ne kolje se vo zbog pola kile mesa, a mi prepolovismo Kragujevac I Kraljevo zbog sacice svapske pascadi.

-         Stidi se Danilo! Prodera se Grgur.

-         Stidi se ti, a ne on! Ciknu Obrad Topovic. Odlucnim I zurnim korakom udalji se od grupe, doje do klupe na kojoj je sedeo Petar Samardzic I ponovo razvi cetnicku zastavu.

Oprezno, za njim se izdvojise Zivko Bedevija I Milan Crnoglav.

-         Ne nasedajte na cetnicke trikove, drugovi! Zagalami Ilincic. On vas nagovara da se stavite u sluzbu okupatora I  da priznate kapitulaciju, drugovi!

-         Nije istina, doceka ga Danilo. Kazem samo da u ovom casu budemo pametni I tucemo onoga ko je u ovom casu opasniji. Italijani I Nemci nas nece dirati, ako mi njih ne diramo. Potamaniti ustase, taj je zadatak sad najpresniji.

-         Ta ti je ko iz Svetog pisma! Rece Veljko Golijanin I polako predje Obradu, Milanu I Bedeviji.

-         Za pet divizija svojih vijnika, koje mi recimo, mozemo pobiti, Nemci bi streljali celu Srbiju! Zato je pukovnik Mihailovic nevoljno saradjivao sa Partizanima. Prozreo je da se oni bore za vlast I da ih cena ne interesuje. Umesto da sprecava pokolj Srba u Pavelicevoj NDH I da ako je potrebno, radi toka paktira I sa crnim djavolom, umesto toga vase rukovodstvo je, dizuci bunu u Srbiji otvorilo jos jednu ranu na vratu srpskog naroda. U Hercegovini, isto..  Navlacite Srbe na Italijane I to u momentu kad su ti isti Italijani spasili ovaj narod od potpunog pokolja. Kao da je nekom u tom vasem taboru stalo do toga da u Jugoslaviji ne pretekne zivog Srbina! Ujede se za jezik, znao je da je preterao. U Valjevu I Cacku, proslih meseci, drugovao je sa mnogim partizanima, poznavao je I njihove komandante I partijske staresine. Svi su bili Srbi I nije imao pravo cak ni na pomisao da on vise od njih voli Srbiju.

-         Za mnom ko je Srbin! Sav nakostrijesen, napusti Stupicev barjak Krsto Maletic.

Zgranut I vec sasvim izgubljen, Ilincic je gledao kako za Maleticem odlazi pet, sedam, pa jos pet boraca. Najposlije, tamo gdje je do malocas stajala ogromna vecina, ostali su samo Grgur, Dragan Zirevic, Milovan I jos nesto mladezi.

U Crnoj Gori, ovo mu se danas ne bi desilo. Tamo je vec pocela druga etapa revolucije. Tamo nema ubedjivanja. Skracuj za glavu svakog ko nije sa nama. To je pravilno, to je jedino ispravno, takav se zakon mora uvoditi I u Hercegovini.

- Braco, oseti svoj momenat Petar Samardzic, nemam ja nista da dodam na porucnika. Za nas su krupan zalogaj Talijani I Svabe, ne dirajmo djavola ako miruje. Rus ce braco, njima slomiti rogovo. Nase je da gledamo da prezivimo. I da uz sto manje zrtava docekamo pobedu. I da se braco, medju sobom ne koljemo. Batalimo price o nekakvoj pustoj revoluciji, dok nam je ustaski noz pod grlom.

- Zivio vojvoda Petar, viknu Zivko Bedevija.

- Dolje revolucija I kolona! Ote se Milanu Crnoglavu. Zbunio se I spetljao, hteo je reci peta kolona.

- Petre Samardzicu, zaputi se prema njemu Ilincic. Krstio sam se od cuda, dok sam te slusao. Zato Petre, jer ti nisi jabana, bilo ko. Stari si vojnik, Solunac, jos I knez. Gospodin porucnik I moze zagovarati pasivnost pred okupatorom, ali ti, ti to ne mozes. Da skaces Italijanima I Nemcima za vratove, na to te obavezuje onaj Mitar od dvadeset I kusur godina. Onaj Mitar koji je prepesacio Albaniju I koji tad nije tako govorio. Ako smo ljudi, ako smo Srbi, duznost nam je da sada, kada mu je nateze, bratu Rusu pomognemo! Nije posteno I casno sedeti skrstenih ruku I cekati da nas Rusija oslobodi!

- Zivjela Rusija! Napregnu se Dragan Zirevic.

- Zivjela Rusija ponovise svi I u Petrovom taboru.

Ilincic useta medju Ljeskovcane. – Vi ste drugovi, pre sat vremena klicali Obilicu I Karadjordju. Govorili ste iz srca da ne moze drukcije I pitam ja vas kako bi oni danas postupili? Da li bi cekali da ih spasi Rusija, ili bi isukali mac, kao sto ste ga vi u julu I avgustu isukali?

-         Zivio mac! Kliknu Krsto Maletic.

-         Zivio Milos Obilic -  zagrmije nekoliko glasova.

-         Da li bi, nije popustao Ilincic, Karadjordje propustio domobrane I pustio ih da udare u ledja nasim snagama koje su jurisale na Gacko I bili u prilici da ga oslobode? Koji bi to Srbin isao Italijanima na pregovore?

-         Dolje Talijani! Dolje pregovori! Zalarmase Ljeskovcani.

-         Dolje treca kolona! Opet ne potrefi Milan Crnoglav.

-         Za mnom ko je Srbin! Isprsi se Krsto Maletic I ovoga puta krenu prema partizanskoj zastavi.

Kao da se luce ovce, Ljeskovcani su se motali po usepanom guvnu I prtini. Prilazili su cas Stupicu I Ilincicu, cas Samardzicu I Danilu, zastajkivali na pola puta, odmjeravali gdje ih je vise, gundjali, ubedjivali jedni druge.. Vecini nije bilo lako da se oprijedeli.

Na guvnu se, nakon te pometnje, zacrnjese dvije ljudske gomile. Dvadesetak pusaka kraj cetnicke I jos dva puta toliko kraj partizanske zastave. Grgur je drzao crvrni barjak, drugi je drzao Obrad Topovic.

Zalostan I smracen, Lazar je pogledivao sinove. Kakve je srece, u tri tabora bi se njih trojica podijelila, samo da taj treci tabor postoji. Ovako Grgur I Jovan izabrase petokraku, a Danilo kokardu.

Od tada sinovi mu se nijesu vidjali. Jos ne pucaju jedni u druge, reze I gledaju se preko nisana. Kad Danilo navrati u selo, Jovan I Grgur se sklanjaju. A kad Grgur u okolnim selima agituje za upis u partizane, javno se hvali kako ce za primjer ostalima svog brata izroda, skratiti za glavu.

Najgore od svega je to sto niko pametan ne umije da objasni zasto podjela mora biti tako katilska I fatalna. Vido Stupic pade snogu nazivajuci cetnike podrepasima, sovinisistima, petokolonasima, kvinslizima(ovo tesko, sa mukom I pogrresno izgovara ). Petar Samardzic uzvraca da su partizani dusmani srpstva, da suruju sa ustasama, I da cak, iza ledja, rade protiv Rusije.

Ipak u nevesinjskom I gatackom srezu, pored svih psovki I uzajamnih olajavanja, dioba jos nije stigla dotle da, oberucke, ne prihvataju bjegunce I otpadnike, cak se za njih I otimaju. Krsto Maletic je, u roku od deset dana, cetiri puta bjezao iz cetnika u partizane I iz partizana u cetnike. Prelivoda je mnogo, nijesu rijetki slucajevi da I citava ceta, preko noci, promijeni oznake na kapama…

Tako je nastala Zvezda. Kad joj je komandant postao Vlado Segrt, odred je postao simbol klasne borbe.