1. Vec sam napisao odakle znam...

2. Dobro nije 10 nego 9 WTF...Velika razlika... Kako se posle 9 godina studiranja prava dobija diploma FDU-a?? Aj pojasni mi, ja ne znam...

3. Pa normalno da ga ne diraju jerbo bi sa sobom povukao brdio ljudi...od kojih su verovatno neki veoma uticajni u strukturama vlasti i u privredi...

4. Od prijatelja, vazi...dele se dzipovi po Srbiji sve u 16.

5. Vesna Pesic je sa njim zato sto je tu nasla svoj interes...simple, kao i sve u politici..interes!!

6. je**m li ga zasto su ti ljudi glasali za njega... Zasto glasaju za bilo koga?? Zato sto ne veruju u te "price" i naivno misle kako ce sa njim biti bolje...

Grobar1970 je napisao/la:

Shaban je napisao/la:

boranija je napisao/la:

U brate Atheista sto ih ti nahvali! 

A kako velis Partnerstvo za mir, kad je to Tadiceva zasluga, znas ono njegovo pismo administraciji SAD-a? A zasto su pregovori zamrznuti?
Ne znam sta ti znaci ovo "stabilnost zemlje" Zemlja stoji na jednom mjestu i ne pomjera se nigdje. Niste valjda svaki dan vodili ulicne ratove, ono Kolumbija, narko kartel i ti fazoni? Ajde malo pojasni to sto velis...

I da te pitam, jel mislis da je pokojni Djindjic bio lud covjek? Sto je uzeo Chedu pod svoje okrilje?
A bas me interesuje, sto tvoj cale glasa za njih? Jesi ga ikad pitao?

P.S. Bas me interesuje hoce li "pljackas kioska" i dalje biti ministar...

Vidi cijeli citat

 

Hahahaha...Pa ti si blesav Boranjo keve mi... Ja mislim da smo mi primljeni tamo zbog pisma koje je Tadic napisao...ma 100% Oni su procitali pismo, odusevili se, culi se preko telefona i odlucili da nas prime...

Idi bre covece, do suza si me nasmejao...

Vidi cijeli citat

Kakva si ti kontra yebote ne mogu verovati ...

Kontra u odnosu na sta???

Vuk Drašković (levo); Reforma vojske težak i mukotrpan proces; Boris Tadić (desno) Foto J. Milovanović

TEMA DANA
Iznenadna promena stava Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, koje su (pored Holandije) do pre samo dva dana bile najjači protivnici ulaska Srbije u Partnerstvo za mir, signal je zapada da je voljan da uoči izbora u Srbiji napusti politiku jakih pritisaka prema našoj zemlji. Evropski zvaničnici su već u prvim reakcijama posle objavljivanja odluke sa samita u Rigi, gde je Srbija pozvana da pristupi Partnerstvu za mir, jasno poručili da se od haških uslova nije odustalo, ali da je u znak podrške demokratizaciji Srbije i njenog daljeg razvoja, ne samo u bezbednosnom smislu, odlučeno da joj se učini ustupak kojem se malo ko nadao u ovom trenutku. Pa, iako je stigla iznenadno, vest o pristupanju Partnerstvu nije zatekla nespremnim sve one u Srbiji koji su se samo dva dana posle samita gurali u redu za čestitke kao zaslužni za ovaj uspeh.

U diplomatskim krugovima u Briselu može se čuti da je ovakva odluka zemalja NATO alijanse, pokušaj da se nađe izlaz iz situacije u koju su zapali pregovori Srbije i EU i da se makar malo ublaži utisak stvoren tvrdim odbijanjem komesara za proširenje EU Olija Rena da se pregovori EU sa Srbijom nastave. Ocena glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte da je Srbija još jednom nezasluženo nagrađena i njena izjava da je iznenađena i razočarana ovakvom vešću ostala je usamljena među brojnim pozitivnim reakcijama iz zemlje i sveta.

Da je nagrada za združene dvogodišnje napore Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane, kabineta predsednika Srbije, vlade, ali i nevladinog sektora da se Srbija uvede u predvorje NATO-a bila potpuno neočekivana najbolje govori činjenica da nijedan zvaničnik države Srbije nije ni prisustvovao samitu u Rigi.

Vašington je ipak odlučio da, preko Rige, pošalje javnu podršku „demokratskom bloku” i koaliciji na vlasti u Srbiji, ali su se u isto vreme američki zvaničnici u nezvaničnim razgovorima sa novinarima u Vašingtonu i Rigi potrudili da nedvosmisleno stave do znanja da je presudnu ulogu ipak odigao Boris Tadić. Predsednik Srbije je, naime, pisao američkom predsedniku Džordžu Bušu, tražeći njegovu podršku za prijem Srbije u Partnerstvo za mir. Tadić je u pismu, koje je objavio i američki dnevnik „Internešenel herald tribjun”, a juče prenele agencije, dao „važne garancije u trenutku kada se međunarodna zajednica priprema da donese odluku o Kosovu, za koju bi saradnja Srbije mogla da bude od presudnog značaja”. Koliko se ozbiljno u SAD shvataju garancije koje dolaze od predsednika Srbije potrudio se da naglasi i pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu Danijel Frid koji je komentarišući Tadićevo pismo izjavio da Amerika „računa na prozapadne snage u Srbiji i pokušava da ih ojača” i dodao da će „držati predsednika Tadića za reč”.

Za ovaj uspeh predsednika države saznala je i Srbija, doduše na pomalo neuobičajen način. Predsednik Tadić je preksinoć, po mnogima sasvim neuobičajeno, javno odao priznanje dvojici svojih savetnika za spoljnu politiku, Vuku Jeremiću i Jovanu Ratkoviću, naglašavajući da su oni, kao tvorci strategije, najzaslužniji za ulazak Srbije u Partnerstvo za mir. Na neuobičajen gest predsednika Srbije odmah potom odgovorilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije kritikom da se na taj način omalovažavaju napori ostalih učesnika u pregovorima koji traju dve godine. Ministar diplomatije Vuk Drašković juče je za Tanjug rekao da su za „poziv Srbiji zaslužne sve državne institucije i funkcioneri, uključujući , naravno, i dvojicu savetnika”.

Uprkos očekivanju ministarstva diplomatije da će Tadić, kako je navedeno u saopštenju, povući izjavu koja, naglašeno je, omalovažava državu i njene institucije, ali i zvaničnike NATO-a, Tadić je ponovio da ostaje pri javno izrečenoj pohvali svojim saradnicima jer smatra da nikoga nije omalovažio, već da je samo rekao istinu.

– Ovu izjavu predsednika Tadića treba posmatrati u kontekstu izborne kampanje. Ona jeste neobična, ali mene ne iznenađuje pošto je to izrečeno u izbornoj kampanji – kaže Goran Svilanović, bivši šef diplomatije koji je bio među onim malobrojnim predstavnicima Srbije na samitu u Rigi.

– Tadić jeste zaslužan za ovakvu odluku zemalja NATO-a, njegovo pismo je odigralo veliku ulogu, i ta dva mlada čoveka sa svojim vezama i znanjem su puno doprineli da se to desi, ali da nije bilo dvogodišnjih napora svih zajedno, od ministarstava diplomatije i odbrane, do nevladinih organizacija, toga ne bi bilo. Ne mogu se Tadićevim savetnicima isključivo pripisati zasluge. Oni su bili članovi državnog tima koji godinama ubeđuje zapad da Srbija treba da uđe u partnerstvo. Njihova odluka jeste direktan znak podrške Tadiću, ali to je ujedno i podrška vladi u Beogradu – objašnjava Svilanović.

Da predsednik nije odoleo iskušenjima izborne kampanje smatra i analitičar Milan Nikolić, koji izjavu predsednika ocenjuje jednostavno kao neobičnu.

– Neuobičajeno jeste, jer su savetnici ljudi koji obično ostaju u senci događaja i njihove zasluge se obično javno ne ističu, ni ovde, ali ni u svetu – smatra Nikolić koji je uveren da je Tadić, ipak, samo hteo da oda priznanje dvojici mladih ljudi koji zaslužuju pohvalu.

Slično obrazloženje juče je dao i savetnik predsednika za medije Nebojša Krstić. On je za „Politiku” objasnio da je Tadić smatrao da dvojica mladih ljudi zaslužuju javno priznanje za dobro obavljen posao.

– To je možda neuobičajeno za ovu sredinu, ali nije loše da postane praksa. Uostalom, to je ujedno i priznanje ministarstvu diplomatije, jer je jedan od te dvojice savetnika, Jovan Ratković, „pozajmljen” kabinetu predsednika kao radnik MIP-a – kaže Krstić za „Politiku”.

Iako Tadić ima razloga da pohvali svoje savetnike, mnogi smatraju da bi zbog načina na koji je to uradio, sada trebalo da javno izgrdi onoga ko mu je posavetovao da ih javno pohvali. To je, smatra Milan Nikolić, bio loš savet.

– Iako smatram da ta dvojica ljudi zaslužuju sve pohvale, ja ne bih savetovao predsedniku da to kaže na ovaj način – kaže naš sagovornik.

Međutim, i on, baš kao i Svilanović, smatra da se ovaj „gaf” Tadiću da oprostiti zbog predstojećih izbora i kampanje.