etno-expert je napisao/la:
Postoji nešto što se zove "kosmicka pravda". Ta
neka sila drži stvari u balansu i tako
stvari/procese pre ili kasnije postavi na mesto koje im realno
pripada.
Dobili najlakšu kvalifikacionu grupu, sa raspalom Rumunijom,
montipajtonovskim Litvancima,
nepodnošljivo nejakom Austrijom i Francusku. Dovoljno je reći -
Domenekovu Francusku ...
Francusku koja je u Južnoj Africi ostavila daleko najslabiji utisak,
preciznije rečeno -
ogadila fudbal!
I protiv takve Francuske smo se izvukli u Beogradu. Umesto da Žigiću
pokaže žuti karton
zbog simuliranja, sudija nam poklonio penal i neopravdano im
isključio golmana. A mi, i sa
igračem više, primamo gol i branimo se bunkerom.
Nemamo akcije, nemamo kreacije,ali, srećom tu su korneri. Pa kada
pošaljemo Žigića i ostale
naše košarkaše u šesnaesterac, nešto i uradimo. Dekadentno jeste, ali
cilj opravdava
sredstvo, zar ne?! Ljubi ih Antara u štucne!
Proanalizirajmo sada nastup Srbije na ovogodišnjem SP-u.
Ko nama igra? Fudbaleri koji u svojim klubovima uglavnom greju klupu.
Najstandarniji su nam
Radoslav Petrović iz Partizana i Mrđa iz Vojvodine.
U bilo koji klub da je otišao, golman Stojković je rezerva. Postao je
već predmet sprdnje
širom Evrope. Navijači protivničke ekipe prepoznali su klovna na
golu, pa su počeli da mu
skandiraju kada uspe da uhvati laganu loptu nabačenu s krila.
Obradović? Napravio dva proboja s krila u meču protiv raspale
Austrije u kvalifikacijama i
odmah proglašen za novog Karlosa Roberta! Vidić i Ivanović - klasični
"mesari" kakvih je
prepun moderni fudbal. Slično kao i Kolarov i Luković. Oni jesu dobri
"kasapini", ali ništa
više. Ferguson već želi da se otrese vidića, a Ivanović će u Čelziju
imati "rok trajanja"
dok ne nađu nekog još luđeg koji će još smelije gurati glavu gde
drugi ne bi ni nogu.
Naša igra svih ovih godina: opstrukcija, opstrukcija i samo
opstrukcija ... Imamo igrače
koji su majstori u "kvarenju" protivničke igre (setimo se Duljaja,
Nađa i sličnih "asova").
A gde su nam fudbaleri koji će, za promenu, da kreiraju našu igru?
Neko će odgovoriti da je Stanković, "vedeta Intera", taj "fini
umetnik sa loptom"! Isti
onaj Stanković koji je neposredni učesnik svih potopa našeg
reprezentativnog fudbala u
poslednjih 12 godina (Holandija 1:6, Argentina 0:6, Kazahstan ...).
Njegovi tzv. alibi-
pasovi u stranu, a ne u dubinu i kroz sredinu već su davno njegov
zaštitni znak.
Nijednom nije nekim svojim potezom preokrenuo igru i rezultat u našu
korist. Kada Srbija
dobro igra, dobro igra i Stanković. Kada je Srbija očajna, Stanković
je još gori, ako je to
ikako moguće! Večiti vodonoša u ekipi Intera, krpitelj rupa kada je
povređen neki od
standardnih prvotimaca. Uostalom, u sastavu onakvih zvezda, kakve ima
Inter, i svako od vas
bi proigrao i postao fudbaler ...
Ako su čelnici Liverpula i bili u dilemi, sada su definitivno rešeni
da ipak NE DOVODE
Jovanovića u svoje redove. Pre svega zbog u najmanju ruku,
problematičnog ponašanja koje se
graniči sa asocijalnim. Najbolji fudbaler belgijske lige, koja je za
nijansu jača od srpske
ili hrvatske ...
Krasić? Idealan za fucal iliti mali fudbal. Mada se i tamo traži od
igrača da nekada pogode
gol. Da se uozbiljimo, ono sto je "vunderkind" Krasić pokazao je da
jedino može da igra
licem golu i bez protivničkog igrača u neposrednoj blizini. U
protivnom, lopta je pogrešno
dodata a od duel igre (muda takođe) ni traga ni glasa (što je donekle
razumljivo kada se
zna da ga ima 50 kila sa kišom natopljenom kosom i štucnama).
Žigić? Više ima centimetara nego odigranih minuta prošle sezone.
Najveća zabluda srpskog
fudbala (Pantelić je, naravno, van konkurencije).
Lazović? Bolje da je ostao kod dr Marijane ... Još jedan sociopata,
poput Laneta, koji
nameće nužnu potrebu angažovanja psihijatra za sledeća takmičenja
... Ako se, naravno,
plasiramo!
Antić? Čovek koji 15 godina nije trenirao nijedan ozbiljan klub i
čiji je sadašnji domet
ili treća španska liga ili da bude stručni konsultant u prenosima
utakmica. Lažno
patetičan, u jeftinom odelu, razbacuje se potrošenim
retro-patriotskim izjavama ("Igrači su
pokazali nacionalni ponos", "Ovo je pobeda za srpski narod", bla-bla
...). Uzima u tim
fudbalere po stepenu patriotizma koji meri frekventnošću podizanja
tri prsta (Lane
Jovanović) i koliko puta su se prekrstili u toku meča (Pantelić). A
omiljeni su mu oni koji
su pljunuli na državu koja ih je primila kao izbeglice od ratnog
vihora, dok su bili u
krpama, pružila utočište, ishranila i stvorila od njih fudbalere
(Subotić, Kuzmanović ...)
I onda posle utakmice "Antara nacionale" kaže kako je "fudbal bio
nepravedan prema nama".
Fudbal jeste nekad nepravedan, ali samo za mediokritete i mentalno
slabe. Nije fudbal
bacanje novčića u vazduh pa sad šta padne. Zna se: u fudbalu se broje
golovi, a ne šanse
...