Prava debata nikada nije bila o tome šta da se radi sa iranskim nuklearnim programom. Uvek je bila o tome šta da se radi sa režimom, piše Džefri Luis, američki stručnjak za neširenje nuklearnog oružja i direktor Programa za neširenje oružja u Istočnoj Aziji, u svom tekstu za Forin polisi.
Nema načina da se to razmimoilaženje u mišljenjima reši. I nikada nije bilo jasnije nego danas da izraelski premijer Benjamin Netanjahu pripada drugom taboru. Ovi napadi nisu prvenstveno ciljali nuklearna postrojenja, već najviše vojne lidere Islamske Republike.
Iran je imao nuklearni program do 2003. godine, uprkos svojim žestokim poricanjima. Kada je taj program otkriven 2002. godine, američka obaveštajna zajednica je verovala da ga je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei zaustavio. („Zaustavio“ je reč koju je obaveštajna zajednica koristila, ali „obustavio“ ili „pauzirao“ je prirodniji opis.)
Iran je pristao na tzv. iranski nuklearni sporazum 2015. godine. Prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) i američkoj obaveštajnoj zajednici, Iran je poštovao uslove tog sporazuma. To poštovanje se nastavilo čak i nakon što je predsednik SAD Donald Tramp povukao SAD iz sporazuma tokom svog prvog mandata 2018. godine, sve do maja 2019. godine. Bajdenova administracija nije ponovo pristupila sporazumu, a pregovori su se odugovlačili. Uprkos prekidu, američka obaveštajna zajednica veruje da je iranski program nuklearnog naoružanja i dalje suspendovan, ali i da raste pritisak na vrhovnog vođu da ga obnovi.
Fokusiranje na političke ciljeve udara pomaže da se objasni zašto je Netanjahu baš sada preduzeo ovaj korak. Njegov govor jasno pokazuje da je nuklearno pitanje samo izgovor. Tvrdio je da je „Iran proizveo dovoljno visoko obogaćenog uranijuma za devet atomskih bombi. Devet.“ Ovo je potpuna neistina: Najnoviji izveštaj IAEA potvrđuje da Iran nije obogatio uranijum iznad 60% U-235. Oružni stepen je 90%.
Netanjahu je takođe tvrdio: „U poslednjim mesecima, Iran preduzima korake… da naoruža ovaj obogaćeni uranijum.“ I to je verovatno netačno, jer je Agencija za odbrambenu obaveštajnu delatnost u maju navela da „verovatno iranski najviši lideri još nisu odlučili da obnove svoj program nuklearnog oružja iz pre 2003. godine, ali da su od aprila 2025. iranski zvaničnici pretili da će preispitati svoju nuklearnu doktrinu ako njihova postrojenja budu napadnuta.“
