Jedna ispovest. Pre puno godina, kad sam još bio u b(m)raku, moja gdja i ja smo bili potpuno izbacili meso iz upotrebe. Al, ne lez' vraže, na leto bismo došli u milu nam otadžbinu "na odmor" i tu, naravno , nije bilo šanse da se nešto kao "pederišemo" (citiram jednog svog BIVŠEG prijatelja) i jedemo samo pasulj i paradajz. Jok, more. Kaki je to ručak bez meso?!

Nego, hoću samo ovo da podelim sa vama. Svaki, ali SVAKI put kada bismo se najeli mesa po prvi put, nakon višemesečnog posta, i ona i ja smo imali najužasnije noćne more. Ono, juri te neki idiot sa isukanim nožem, tela u raspadanju, krv, ubistva... Ne preterujem, verujte mi, a ne bih vam ovo ni pričao da ne smatram da je ipak zanimljivo. Da li konzumacija mesa automatski aktivira neke čudne agresivne atavizme u nama? Ne znam, ali ovo što sam vam napisao je živa istina.