kad su već izvukli mirovne snage iz kasarne, što ne bi riješili i abhaziju, stabilizacija i štednja, a i ekološki je prihvatljivije sve odjednom, manje se emitira zločestog CO2.

eh, gruzijsko vino

negdje kad otkopam sve kutije iz garaže mora ležat par boca mukuzanija. hvančkaru i kindzmarauli sam već polapao.

Rusija: Završili smo operaciju

Utorak, 12. avgust 2008. 13:55

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev naredio je, posle pet dana sukoba, obustavu vojnih operacija u Gruziji. Iz Tbilisija stiže zahtev da Rusija stavi potpis na mirovni sporazum.

"Doneo sam odluku o završetku operacije za prinuđivanje gruzijskih vlasti na mir. Cilj je postignut", kazao je Medvedev na sastanku sa ministrom odbrane Anatolijem Serđukovim i načelnikom generalštaba Nikolajem Makarovim.

Madvedev je takođe izjavio da je bezbednost ruskih mirovnih snaga i stanovnika u seperatističkoj pokrajini Južnoj Osetiji "ponovo uspostavljena".

Ruski predsednik je takođe rekao da je "agresor kažnjen", da je pretrpeo značajne gubitke, a da su oružane snage Gruzije dezorganizovane.

Gruzijske snage ostaće mobilizovane sve dok Rusija ne potpiše mirovni sporazum i tako pruži više dokaza da će prestati sa vojnim operacijama, izjavio je gruzijski premijer Lado Gurgenidzeće.

"Trebaće nam više dokaza. Svima je u ovoj situaciji potrebno potpisivanje obavezujućeg sporazuma", rekao je gruzijski premijer u izjavi Rojtersu.

On je dodao da će gruzijske snage ostati mobilizovane i da su, do potpisivanja mirovnog sporazuma, "spremne na sve".

Gruzijski premijer je pohvalio odluku o završetku vojne operacije u Gruziji koju je doneo ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Ocenio je da je ta odluka rezultat intenzivnih spoljnih pritisaka na Medvedeva.

Gurgenidze je rekao i da plan francuskog ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera, koji je potpisao gruzijski predsednik Sakašvili, može da predstavlja "početak dugotrajnog mira", ako Rusija odluči da ga potpiše.

Francuska "leteća" diplomatija

Odluka Kremlja da obustavi operaciju u Gruzij usledila je uoči susreta predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, čija zemlja predsedava EU i koji dolazi u Moskvu na razgovore o situaciji u Južnoj Osetiji.

Prošle noći bio je propao još jedan pokušaj Saveta bezbednosti UN da postigne zajednički stav o oružanom sukobu Rusije i Gruzije oko Južne Osetije, jer se Rusija nije saglasila sa francuskim mirovnim planom.

Gruzijski predsednik Mihail Šakašvili, kako javljaju agencije, potpisao je mirovni plan koji su predložili EU i OEBS i koji kao ključne odredbe sadrži teritorijalni integritet Gruzije i međunarodni nadzor koji bi verovatno sprovodile UN i OEBS.

Plan od četiri tačke prvo predviđa trenutnu i bezuslovnu obustavu neprijateljstva, a kao drugu tačku omogućavanje dostavljanja humanitarne pomoći.

Treća tačka plana je obavezivanje na neprimenjivanje sile i uzdržavanje od zapaljive retorike, dok je četvrti uslov povlačasnje svog naoružanog osoblja na položaje od pre početka neprijateljstava.

O tom planu danas treba da razgovaraju francuski i ruski predsednik, Nikola Sarkozi i Dmitrij Medvedev.
S druge strane, predsednik Poljske Leh Kačinjski poslao je danas avion po predsednike Litvanije, Letonije i Estonije da zajedno sa predsednikom Ukrajine doputuju u Tbilisi i izraze podršku Gruziji u sadašnjem sukobu sa Rusijom.

Lavrov: Sakašvilija na sud

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je "sudeći po svemu, gruzijski režim izmakao kontroli SAD" i optužio je vlasti u Tbilisiju za etničko čišćenje i genocid, zbog čega zločine gruzijskih snaga u Južnoj Osetiji treba da istraži međunarodni sud.

SAD, uprkos obećanjima, nisu uspele da zadrže gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija da rešava konflikte uz pomoć rata, rekao je Lavrov u Moskvi, posle susreta sa šefovima diplomatija Finske i Francuske, Aleksandrom Stubom i Bernarom Kušnerom, koji predsedavaju OEBS-om i Evropskom unijom.

Lavrov je istakao da je najvažnije da "oni koji imaju uticaj na Tbilisi, pošalju najsnažniji signal gruzijskim snagama da njihova vojska treba da se povuče iz Južne Osetije".

"Neprestano su nas ubeđivali da će SAD poslati sve neophodne signale gruzijskom rukovodstvu, odvraćajući ga od ratne avanture", rekao je Lavrov, ponovivši principijelan stav Rusije da je potrebno da se vojska Gruzije povuče iz zone konflikta i da Tbilisi potpiše pravno obavezujući akt o neprimenjivanju sile.

Šef ruske diplomatije je izneo da je američki državni sekretar Kondoliza Rajs tražila od njega da se Moskva u javnim istupanjima uzdrži od ocena "etničke čistke", "genocid" i "ratni zločini", ali da, izgleda, to nije učinila u razgovoru sa Sakašvilijem, koji je te termine počeo da koristi protiv ruske strane.

Lavrov je rekao da je varvarskom akcijom u Južnoj Osetiji Tbilisi podrio svoju teritorijalnu celovitost i da je "apsolutna činjenica" da Abhaizja i Južna Osetija neće biti bezbedne sa Gruzijom.

"Te će se rane lečiti vrlo dugo", istakao je ruski ministar. "Rusija više nema poverenja u gruzijsko rukovodstvo i nismo uvereni ni da ga oseća bilo koji Osetin", rekao je Lavrov posle susreta sa Stubom i Kušnerom.

"Moskva sa predsednikom Gruzije Mihailom Sakašvilijem neće pregovarati, niti čak razgovarati", rekao je on, dodajući da je gruzijski predsednik izvršio zločine protiv ruskih građana, i ne pomislivši da se pokaje.

"Polazimo od toga da on ne može da bude više naš partner, i bilo bi najbolje da on ode", rekao je Lavrov, dodajući, međutim, da Rusija nema planove da nikoga "svrgava", jer to nije u ruskoj političkoj kulturi i spoljnopolitičkom arsenalu. "Time se drugi bave", rekao je on.

Prema rečima Lavrova, Rusija će izmeniti pristup u procesu vođenja pregovora o rešavanju abhaskog i južnoosetijskog konflikta.

Govoreći o mogućoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN o Južnoj Osetiji, on je rekao da treba da sadrži jasnu kvalifikaciju događaja u zoni konflikta i da treba tražiti povlačenje gruzijske vojske sa teritorije odakle se puca na Južnu Osetiju i hitno potpisivanje dokumenta o neprimenjivanju sile.
Lavrov je rekao da i gruzijski mirovnjaci treba da napuste teritoriju Južne Osetije, jer su osramotili naziv mirovnjaka pucajući na ruske mirovnjake sa kojima su bili u istom kontingentu.

"Agresor treba da se povuče u potpunosti sa teritorije koju je pokušao da osvoji", rekao je šef ruske diplomatije, dodajući da gruzijska vojska treba da se povuče od granice sa Južnom Osetijom na bezbednu udaljenost, odakle ne bi mogla da prete bezbednosti Južne Osetije.

Prema njegovim rečima, aktivnosti Rusije bile su u skladu sa članom 51 u Povelji UN, u kojoj se govori o pravu na individualnu i kolektivnu samoodbranu.

Lavrov je rekao da Rusija podržava predlog OEBS i EU o prekidu vatre, uz preciziranje niza formulacija, ali da ne podržava zahteva da se svi koji nisu bili u zoni konflikta do 7. avgusta povuku iz Južne Osetije.

Šef ruske diplomatije je izrazio nadu da će diplomatske aktivnosti OEBS i EU pomoći uspostavljanju mira u Južnoj Osetiji.

Itar-Tass je preneo izjavu Stuba da OEBS za sada nema pravno obavezujući dokument o neprimenjivanju sile, već samo predloge koje je on sačinio sa Kušnerom.

Prema ruskoj agenciji, šef finaske dioplomatije je rekao da OEBS ne opravdava Sakašvilija i da želi da se vojna operacija prekine. "Osuđujemo sve oblike nasilja, ratove, bombardovanje i želimo da se to prekine", kazao je Stub.

(MONDO/agencije)

Bolje da su poslali Karlu Bruni..a ne ovog polu čangoško/žabarskog kurtona!

Medvedev: O celovitosti Gruzije odlučuju Osetini i Abhazi

Танјуг - Пре 35 минута

MOSKVA - Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je danas da o pitanju teritorijalne celovitosti Gruzije odgovor treba da daju Osetini i Abhazi "uvažavajući istoriju i uzimajući u obzir događaje poslednjih dana".

Ističući da je pitanje teritorijalne celovitosti "veoma komplikovano pitanje", koje podrazumeva "želju ljudi da žive u jednoj državi", Medvedev je rekao da na pitanje o tome "mogu li i žele Osetini i Abhazi da žive u sastavu Gruzije" odgovor ne treba da da ni Rusija ni druge države, već se to treba "odvijati u strogoj saglasnosti sa normama međunarodnog prava".

"Međutim, i međunarodno pravo za poslednje godine obiluje veoma komplikovanim primerima samoopredeljenja naroda i pojavljivanjem novih država na mapi (sveta) - setimo se primera Kosova", rekao je ruski predsednik na zajedničkoj konferenciji za novinare sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem.

"Ako je suverenitet zasnovan na volji naroda i na ustavu, teritorijalna celovitost, po pravilu, pokazuje realno stanje stvari. I bez obzira što je na papiru sve u redu, u životu sve biva mnogo komplikovanije", rekao je Medvedev.

Nedugo posle izjave Medvedeva, mediji su preneli vest iz Vladikavkaza da je parlament ruske republike Severne Osetije-Alanije zatražio od rukovodstva da razmotri pitanje priznanja nezavisnosti Južne Osetije, otcepljene gruzijske autonomne oblasti u kojoj su proteklih pet dana vođeni žestoki sukobi sa gruzijskim snagama i koja je bila povod današnjeg susreta sa Sarkozijem.

Skupština ruske republike koja se graniči sa Južnom Osetijom, uputila je obraćanje usvojeno jednoglasno na vanrednoj proširenoj sednici, Medvedevu i predsednicima oba doma parlamenta, Borisu Grizlovu i Sergeju Mironovu.

Istovremeno, severnoosetijska skupština formirala je petočlanu grupu poslanika koji će se baviti prikupljanjem činjenica o genocidu nad osetinskim narodom.

Medvedev je rekao da Rusija "nesumnjivo priznaje nezavisnost gruzijskih vlasti od nekih drugih vlasti", ali to ne znači da "suverena država ima mogućnost da radi sve što joj padne na pamet".

"Čak i suverene države treba da odgovaraju za svoje aktivnosti", istakao je šef ruske države.

Medvedev je obećao da će ruski mirovnjaci ostati ključni faktor bezbednosti na Kavkazu.

"Tako je bilo i biće", rekao je on, dodajući da je odgovor Rusije na agresiju Gruzije bio najefikasniji jer bi smrti bilo mnogo više.

Rusija će, istakao je Medvedev, izneti na međunarodni nivo pitanje genocida i etničkih čistki u Južnoj Osetiji od strane Gruzije, iako Rusiju, kako je rekao, neki partneri iz nekog razloga mole na poverljivim razgovorima da se to ne čini.

Ruski predsednik je rekao da je "čudna situacija u kojoj se individua koja ubije hiljade ljudi označava teroristom i izrodom, a druga - kao legalno izabrani predsednik suverene države".

"Međunarodno pravo nema mogućnost da za upotrebu dvostrukih standarda i u političkoj praksi se toga treba pridržavati", rekao je Medvedev.

Francuski predsednik je rekao da za osude etničkih čistki i genocida "postoje međunarodne instance, postoji Međunarodni krivični sud".

"Ako jedna od strana u konfliktu želi da tim instancama privuče na odgovornost krivce, to je njeno pravo", rekao je Sarkozi, dodajući da "svako treba da odgovara za svoja dejstva".

"Međunarodni krivični sud je i stvoren zbog toga", rekao je francuski lider.

Abhazija izbacila gruzijske trupe iz Kodorskog klanca

Танјуг - Пре 52 минута

MOSKVA - Abhazija je objavila da je danas potisnula gruzijske snage iz Kodorskog klanca, koji je bio jedini deo teritorije te otcepljene republike koji je kontrolisala Gruzija.

"Jedinice abhaske vojske završile su operaciju i potisnule gruzijsku vojsku... iz gornjeg dela Kodorskog klanca", izjavio je portparol abhaskog predsednika Sergeja Bagapša, agenciji Interfaks, preneo je Rojters.

Agencija DPA je javila da je abhaski napad bio uspešan i, pozivajući se na portparola abhaske vojske, navela da se zastava Abhazije vijori na zgradi u kojoj se nalazilo sedište gruzijske policije u Adžari, najvećem selu Kodorskog klanca.

<< Садржај рубрике 'Вести дана'

Gruzija povukla snage iz klanca u Abhaziji

Utorak, 12. avgust 2008. 21:17

Gruzija je danas povukla svoje snage iz Kodorskog klanca u otcepljenoj gruzijskoj pokrajini Abhaziji, pošto su abhaski pobunjenici ušli u tu oblast.

"Povukli smo odatle sve što imamo, i policiju i civile", rekao je za Rojters portparol gruzijskog ministarstva unutrašnjih poslova Šota Utiašvili.

On je dodao da je gornji deo Kodorskog klanca potpuno u rukama ruskih i abhaskih snaga i da se gruzijska vojska tokom dana povukla iz Južne Osetije.

Gruzija je optužila Rusiju da pomaže snage Abhazije, pošto je Moskva poslala 9.000 vojnika u zapadni gruzijski region, jer su se borbe izmeðu ruskih i gruzijskih snaga proširile i istoèno od Južne Osetije.

Utiašvili je rekao da je oko 600 policajaca bilo stacionirano u klancu. To je jedini deo Abhazije, koji je kontrolisao Tbilisi.

Abhaski separatisti su izjavili da su potisli Gruzine iz te oblasti.

"Jedinice abhaske vojske završile su operaciju potiskivanja gruzijske armije... iz gornjih delova Kodorskog klanca", rekao je portparol samoproklamovanog abhaskog predsednika Sergeja Bagapša, a prenosi novinska agencija Interfaks.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev naredio je danas, posle pet dana sukoba, obustavu vojnih operacija u Gruziji. Iz Tbilisija je stigao zahtev da Rusija stavi potpis na mirovni sporazum.

"Doneo sam odluku o završetku operacije za prinuđivanje gruzijskih vlasti na mir. Cilj je postignut", kazao je Medvedev na sastanku sa ministrom odbrane Anatolijem Serđukovim i načelnikom generalštaba Nikolajem Makarovim.

Madvedev je takođe izjavio da je bezbednost ruskih mirovnih snaga i stanovnika u seperatističkoj pokrajini Južnoj Osetiji "ponovo uspostavljena".

Ruski predsednik je takođe rekao da je "agresor kažnjen", da je pretrpeo značajne gubitke, a da su oružane snage Gruzije dezorganizovane.

Gruzijske snage ostaće mobilizovane sve dok Rusija ne potpiše mirovni sporazum i tako pruži više dokaza da će prestati sa vojnim operacijama, izjavio je gruzijski premijer Lado Gurgenidzeće.

"Trebaće nam više dokaza. Svima je u ovoj situaciji potrebno potpisivanje obavezujućeg sporazuma", rekao je gruzijski premijer u izjavi Rojtersu.

On je dodao da će gruzijske snage ostati mobilizovane i da su, do potpisivanja mirovnog sporazuma, "spremne na sve".

Gruzijski premijer je pohvalio odluku o završetku vojne operacije u Gruziji koju je doneo ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Ocenio je da je ta odluka rezultat intenzivnih spoljnih pritisaka na Medvedeva.

Gurgenidze je rekao i da plan francuskog ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera, koji je potpisao gruzijski predsednik Sakašvili, može da predstavlja "početak dugotrajnog mira", ako Rusija odluči da ga potpiše.