Pakao u Južnoj Osetiji: Leševi na ulicama

Nedelja, 10. avgust 2008. 19:57

U sukobima koji traju već tri dana u Južnoj Osetiji poginulo je više od 2.000 osoba, a više od 30.000 je izbeglo. Prema informacijama iz Rusije, izvršeni su najteži zločini: ljude su ubijali, palili, gazili tenkovima, klali. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev ocenio je da je Gruzija počinila genocid. Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili tvrdi da Rusija želi da osvoji Gruziju kako bi osigurala "energetske puteve".

Portparolka nepriznatih snaga Južne Osetije Irina Gaglojeva je rekla da u Ćinvaliju "više nema šta da se sruši - ceo grad je ruiniran". Prema njenim rečima, civilno stanovništvo koje je ostalo u gradu krije se i dalje po skloništima i podrumima u "užasnom moralnom i fizičkom stanju", bez hrane, vode i struje.

Prema izjavama očevidaca, na ulicama grada nalaze se leševi poginulih i, iako u zapaljenom gradu više nema "nijednog groba", južnoosetijska vojska priprema se da sahrani poginule vojnike. Pod ruševinama gradske bolnice ostaje više od 150 ranjenih, a njihova evakuacija, zasad, je nemoguća, saopštila je služba vlade Južne Osetije za informisanje.

Ranjene u sukobima prevoze mirovnjaci oklopnim vozilima do naselja Džava, najbezbednije mesto u Južnoj Osetiji, a odatle u rusku republiku Severnu Osetiju, gde se nalazi mobilna bolnica ruskog Ministarstva za vanredne situacije.

"Forme u kojoj su se odvijale akcije gruzijske strane, drugačije osim genocidom ne mogu se nazvati, jer su dobile masovni karakter, bile su usmereni protiv određenih ljudi - civilnog stanovništva, mirovnjaka koji su ispunjavali svoju funkciju održavanja mira u tom regionu", rekao je Dmitrij Medvedev na susretu sa predsednikok Istražnog komiteta Glavnog tužilaštva Aleksandrom Bastrikinom.

"Prema informacijama koje dobijamo, bili su izvršeni najteži zločini: ljude su ubijali, palili, gazili tenkovima, klali", rekao je Medvedev, dodajući da će "operacija prinude Gruzije na mir biti nastavljena, a vinovnici kažnjeni".

Medvedev je od Bastrikina tražio da preduzme sve što je potrebno da se dokumentuju dokazi za zločine počinjene u Južnoj Osetiji i da se formira baza podataka neophodna za krivično gonjenje onih koji su ih počinili.

Posle susreta sa ruskim predsednikom, predstavnik Glavnog tužilaštva je otputovao za Severnu Osetiju, autonomnu republiku u sastavu Rusije, u potragu za dokazima o zločinima gruzijske vojske.

Prema ruskim i južnoosetijskim izvorima, u sukobima koji traju već tri dana poginulo je više od 2.000 osoba, a više od 30.000 je izbeglo, uglavnom u Severnu Osetiju.

Iz Ćinvalija je evakuisana jedna grupa od 50 osoba, a prema izjavi predsednika južnoosetijske vlade Jurija Morozova, planira se da u ponedeljak na teritoriju Severne Osetije bude upućena grupa od 2.000 izbeglica i do 1.000 ranjenih.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ukazao je američkom državnom sekretaru Kondolizi Rajs na, kako je istakao, "mnoge ratne zločine gruzijskih jedinica protiv civilnog stanovništva Južne Osetije, koji su doveli do velike humanitarne katastrofe".

Kako je saopštilo rusko Ministarstvo inostranih poslova, Lavrov je, u razgovoru održanom na inicijativu Rajsove, naglasio da je neophodno hitno povlačenje gruzijske vojske iz autonomne oblasti otcepljene 1992. od Gruzije, na pozicije iz sporazuma strana, kao i potpisivanje pravno obavezujućeg dokumenta o neprimenjivanju sile.

Lavrov je rekao da "u uslovima zadržane direktne pretnje po život ruskih državljana u Južnoj Osetiji, ruske mirovne snage, u skladu sa postojećim međunarodnim sporazumima, nastavlja operaciju prinude gruzijske strane na mir", navodi se u saopštenju.

Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili izjavio je da Rusija želi da "osvoji Gruziju kako bi osigurala energetske puteve iz centralne Azije i kako bi se rešila demokratskog režima" u regionu.

"Oni žele celu Gruziju", rekao je Sakašvili u intervjuu za nemački dnevnik "Rajn-Cajtung".

Sakašvili je naglasio da je "Rusima potrebna kontrola nad transportom energenata iz centralne Azije i Kaspijskog mora".

Oni (Rusi), žele da nas se reše, žele promenu režima jer ne žele demokratske promene, dodao je Sakašvili.

Predsednik Gruzije je rekao da je razgovarao sa američkim predsednikom Džordžom Bušom koji mu je dao "punu podršku".

"U ovom slučaju se ne radi samo o Gruziji, već se ovaj napad na neki način može shvatiti i kao agresija na SAD", istakao je Sakašvili u interjuu za nemački dnevnik.

Gruzija gradi gasovod koji će povezivati Azerbejdžan i Tursku sto ugrožava ruski monopol na energetske sirovine - tvrde u Tbilisiju.

Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) pozvao je međunarodnu zajednicu da pruži humantarnu pomoć i obezbedi slobodno kretanje hiljadama civila zahvaćenih sukobom.

"Sukob je prouzrokovao civilne žrtve, a još mnogo njih je u opasnosti," rekao je visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutijereš.

"Osnovno je da humanitarne organizacije uspeju da dopru do ugroženih i raseljenih i da se onima koji su zarobljeni u oblastima sukoba što pre omogući prolaz u bezbednija područja," dodao je Gutijereš.

Šta se u nedelju dešavalo na ratištima u Južnoj Osetiji pročitajte OVDE.

(agencije/MONDO)

Ruska mornarica potopila gruzijski brod

Танјуг - Пре 20 минута

MOSKVA-TBILISI - Neimenovani predstavnik ruskog Ministarstva odbrane Rusije izjavio je večeras ruskim agencijama da su gruzijski raketni brodovi "preduzeli dva pokušaja napada ruskih vojnih brodova" i da je sa brodova ruske ratne mornarice otvorena vatra i potopljen jedan od gruzijskih brodova.

U izveštajima novinskih agencija ne navodi se mesto potapanja gruzijskog broda.

Ranije danas agencija RIA Novosti javila je da je grupa brodova ruske Crnomorske flote, među kojima raketna krstarica "Moskva", doplovila iz ukrajinske luke Sevastopolj do istočnog dela Crnog mora, u blizini morske granice sa Gruzijom. Navedeno je da je krstarica otplovila u rusku luku Novorosijsk.

Pozivajući se na izjavu visokog predstavnika ruske Vojno-pomorske flote, RIA Novosti je navela da se u tom rejonu "od ranije" već nalaze tri velika desantna broda pristigla iz Sevastopolja i ruske luke Novorosijsk.

Mediji, takođe, prenose da je Ministarstvo odbrane "kategorički demantovalo" informaciju Tbilisija da su ruski avioni bombardovali međunarodni aerodrom u glavnom gradu Gruzije.

Kako su preneli ruski mediji, Rojters je, pozivajući se na MUP Gruzije, javio da je u "ruskom vazdušnom udaru pogođen međuanrodni aerodrom Tbilisi".

Ruski mediji su preneli da je aerodrom, navodno, bombardovan upravo pred planirani dolazak francuskog ministra inostranih poslova Bernara Kušnera.

Agencija Interfaks je prenela izveštaje gruzijskih medija po kojima je ruski avion, navodno, bacio tri bombe na teritoriju kompanije "Tbilaviastroj", koji se nalazi 200 metara od aerodroma.

Mediji navode tvrdnje Tbilisija da je ta kompanija u dva navrata bombardovana. U njoj se, kako navodi ruski kanal NTV, modernizuju avioni "suhoj-25", iz kojih je bombardovana Južna Osetija.

Anonimni predstavnik Ministarstva odbrane Rusije naveo je da su tvrdnje o bombardovanju "još jedna informativna provokacija" i da nju "širi gruzijska strana sa ciljem da dovede međuanrodnu zajednicu u zabludu o događajima u Južnoj Osetiji".

U međuvremenu, predstavnik MUP-a Gruzije Šota Utiašvili je večeras saopštio da je gruzijska protivvazdušna odbrana oborila jedan ruski avion.

Tbilisi je ranije saopštio da je oboreno 12 letelica, što je ruska vojska demantovala, priznajući gubitak samo dva aviona, među kojima i strateški bombarder "Tu-22".

Rusko predstavništvo pri NATO: Setite se Srbije

Танјуг - Пре 29 минута

MOSKVA-BRISEL - Saopštenje Severnoatlantskog saveza o "prekomernoj primeni sile u Južnoj Osetiji" primorava nas da se setimo operacije NATO protiv Srbije, saopštilo je večeras Stalno predstavništvo Rusije pri Alijansi u Briselu.

Rusija ne namerava da sluša takve ocene od ovog vojnog bloka, jer će "morati da podseti" na "proporcionalnu silu" protiv naroda i oružanih snaga Srbije, kada je NATO pokušao da donese toj zemlji "blaga demokratije" putem bombardovanja Beograda, rušenja srpskih gradova, mostova i infrastrukture, navedeno je u saopštenju.

Stalno predstavništvo Rusije pri Alijansi, na čijem je čelu Dmitrij Rogozin, navelo je da je spremno da sasluša mišljenje organizacija za ljudska prava, kojima, "ako i ne znaju šta se zaista događa u zoni konflikta", zaštita humanitarnih vrednosti predstavljaju osnovni zadatak, preneo je Itar-Tas s.

U Južnoj Osetiji "Rusija deluje u okvirima samoodbrane, štiteći svoje mirovnjake i civilno stanovništvo od agresora, koji je podigao ruku na život i bezbednost mirnih građana", istaknuto je u saopštenju predstavništva Rusije pri NATO-u.

Rusija gomila trupe u Abhaziji

Ponedeljak, 11. avgust 2008. 10:55

U nedelju je u zonu gruzijsko-abhaskog konflikta ušla grupa ruske vojske iz sastava vazdušno-desantnih jedinica, kao pojačanje Kolektivnim snagama za podršku miru koje se u Abhaziji nalaze po mandatu Zajednice Nezavisnih Država, javile su ruske novinske agencije, ne navodeći o kom broju vojnika se radi.

Interfaks navodi da je pomoćnik za informisanje komandanta mirovnih snaga Aleksandar Novicki izjavio da je ta grupa "uvedena u zonu konflikta sa ciljem da isključi mogućnost ponavljanja situacije sa mirovnjacima u Južnoj Osetiji".

Takođe, kako je rekao, ruska desantna jedinica želi da "postavi prepreku vojnoj agresiji Gruzije protiv Abhazije, ne dopusti humanitarnu katastrofu i isključi provokacije protiv mirovnih snaga".

"Sve to uslovljeno je povećanjem provokacija, prisustvom teškog naoružanja u zoni bezbednosti od strane Gruzije", rekao je Novicki.

Kako je prenela agencija Itar-Tass, vojnici i tehnika dopremljeni su u Abhaziju vojnim transporterima.

Interfaks navodi da su se "avioni prizemljili na aerodromu Suhumu, koji, zbog blokade Abhazije, nije prihvatao avione 15 godina od okončanja gruzijsko-abhaskog rata".

Rusija je kod obale Abhazije potopila jedan gruzijski brod, a tri primorala da se vrate u luku Poti.

Kako je saopštio pomoćnik komandanta ruske Vojno-pomorske flote Igor Digalo, sa ruskih brodova je na četiri "pomorska cilja" koja su narušila granicu proglašenu za zonu bezbednosti i nisu reagovala na upozorenje, ispaljena artiljerijska vatra.

Abhazija, koja je u bivšem Sovjetskom Savezu imala status autonomne republike u sastavu Gruzije, proglasila je nezavisnost 1992, a u avgustu iste godine izbio je oružani sukob u kojem je, prema procenama, poginulo blizu 7.000 ljudi, a više od 200.000 ljudi, pretežno Gruzina, izbeglo.

Sukob je u maju 1994. okončan Moskovskim sporazumom i u Abhaziji su raspoređene mirovne snage sa mandatom ZND.

Trenutno se u zoni konflikta nalazi približno 2.500 pripadnika ruskog mirovnog kontingenta.

U skladu sa sporazumom, prostor od 24 kilometra sa obe strane reke Inguri, koja deli sukobljene strane, predstavlja zonu bezbednosti, koju kontrolišu Kolektivne snage za podršku miru sa mandatom ZND i u kojoj imaju pravo da se nalaze samo policijski organi strana, naoružani vatrenim oružjem.

Od ponoći u nekoliko oblasti Abhazije proglašeno je ratno stanje, na osnovu ukaza predsednika nepriznate republike Sergeja Bagapša.

Rusija je protekla tri dana, po izbijanju sukoba u otcepljenoj gruzijskoj autonomnoj oblasti Južnoj Osetiji i pogibiji 15 mirovnjaka, uvela 58. armiju, 76. vazdušno-desantnu diviziju i specijalne vojne snage.

(agencije/MONDO)

Fale nezavisni medijski izvori.

sakashvili je prolupao...ima da nastrada zbog ove sulude odluke