Novi hladni rat

Zapadni „jastrebovi” bili su zadovoljni: američki diplomata i istoričar Džordž F. Kenan bio je u pravu kada je rekao: „Rusija može da trpi na granicama samo neprijatelje i vazale”. Kenan je, doduše, kao američki ambasador u Moskvi, uporedio tadašnji sovjetski režim sa nacističkom Nemačkom zbog čega je 1952. proteran iz Moskve, ali tog citata najtvrđi zapadnjaci setili su se sa zakašnjenjem. Tek kada je postalo jasno da je ruska armija dobro isprašila gruzijske protivnike.

Petodnevni rat Rusije i Gruzije izazvao je na Zapadu pravu pometnju. Manje zbog vojnog poraza njihovog štićenika, gruzijskog lidera Mihaila Sakašvilija, a neuporedivo više zbog straha od navodnog povratka hladnog rata.

Prvi su se ovog istorijskog poređenja dočepali zapadni mediji. U frontalnom obrušavanju na Rusiju zbog njenog vojnog uspeha izvučene su iz medijskih arhiva najbolje hladnoratovske kovanice poput onih o jurišu Crvene armije, buđenju razjarenog ruskog medveda, despotima u Moskvi... Sve to pakovano je u „objektivne” izveštaje, analize i istorijska podsećanja. U jednom trenutku mogao se steći utisak da se točak svetske istorije zaista okrenuo unatrag.

Takav zaključak medija i pojedinih političara i analitičara bio je „serviran” s podsećanjem na neke detalje iz vreme od 1945. do 1990. godine, perioda koji se označava kao doba hladnog rata. Pomenuti termin prvi je, po svemu sudeći, upotrebio u jednom predavanju 1947. berzanski špekulant Bernard Baruh a njegovu definiciju posleratovskog stanja odnosa SAD i Sovjetskog Saveza čuo je i zabeležio poznati američki novinar Volter Lipman.

Ova kovanica dala je upečatljiv i prepoznatljiv žig vremenu žestokih sudara zapadnog i istočnog bloka predvođenih Sjedinjenim Državama i SSSR-om. Decenijama u kojima su dve sučeljene sile i njihovi saveznici koristili sva raspoloživa ekonomska, politička, vojna i propagandna sredstva kako bi porazile ili barem ponizile protivnika. Pored trke u naoružavanju dve strane nadmetale su se i u kulturi, nauci, sportu. Gledano iz zapadnog ugla, bio je to sudar „slobode i demokratije” i „totalitarne diktature”, tržišne i planske ekonomije. Na Istoku je situacija doživljavana kao borba protiv imperijalističkog kapitalizma.

Dve supersile, SSSR i SAD izbegavale su direktni vojni sukob, ali su nekoliko puta  – blokada Berlina (1948), Korejski rat (1950) i Kubanska kriza (1962) dovele planetu na rub katastrofe. Najpoznatiji hladnoratovski „proizvodi” bili su gvozdena zavesa u Evropi i granica duž 38. paralele koja i danas deli dve korejske države. 

Okončanju hladnog rata najviše je doprineo sovjetski lider Mihail Gorbačov – došao na vlast 1985. godine – čija je politika perestrojke i glasnosti otvorila prve pukotine u istočnom bloku. Sve je okončano raspuštanjem istočnog vojnog saveza, Varšavskog ugovora i raspadom Sovjetskog Saveza. Zapad se proglasio za pobednika u hladnom ratu.

Ali gle čuda. Nepune dve decenije kasnije jedna od poraženih snaga, Rusija, iskočila je opet u prvi plan. Drznula se da oružjem kazni avanturu vruće predsedničke glave iz Tbilisija.

Zaštitnici novog svetskog poretka, posebno glavni svetski „prodavac” demokratije iz Bele kuće, posle početne zbunjenosti, krenuli su s oštrom propagandnom paljbom po Rusiji a posebno je na meti Vladimir Putin. U loše orkestriranom nastupu čule su se osude, upozorenje, pretnje, zahtevi da Moskva bude oštro kažnjena. Među ovim glasovima posebno mesto zauzeo je francuski intelektualni dvojac Gliksman – Anri Levi koji je zavapio: „Evropa ne sme da se preda Putinu”.

Strah Zapada od ulaska u novo doba hladnog rata potpuno je razumljiv. Rusija je već i suviše ojačala, postala je, zbog ogromnog prirodnog bogatstva, nezaobilazan ekonomski partner. Sada je i ruska armija u sukobu s Gruzijom pokazala šta može. Na vidiku su i nove ozbiljne sile, Kina i Indija u prvom redu.

Današnji svet već je toliko odmakao u razvoju da se više ne može slušati, kao dosad, glas samo jednog političkog gospodara. Svaki grublji potez u stilu onih iz arsenala hladnog rata, vratiće se kreatoru poput najbolje bačenog bumeranga.

Rusiju pretnje ne plaše

Gori (Gruzija): Stiže ruska pomoć (Foto AFP)

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 18. avgusta – Predsednik SAD Džordž Buš zatražio je od Rusije da se hitno povuče iz zone konflikta (Južna Osetija), preteći joj međunarodnim bojkotom.

O želji da se kazni Rusija, zapadna štampa piše od početka sukoba na Kavkazu. I mada Amerika svakog dana sve jače grmi i traži odmazdu, u okviru Evropske unije sve su glasniji oni koji za događaje optužuju Gruziju i pogrešnu američku politiku na Kavkazu, kao što je to uradio Gerhard Šreder, bivši kancelar Nemačke u intervjuu „Špiglu”, ili se bar ne opredeljuju kao Angela Merkel koja u prvi plan stavlja potrebu uzajamne saradnje, a ne kažnjavanja...

Slično misli Italija, Francuska... Dugogodišnje Putinovo insistiranje na uspostavljanju čvrstih bilateralnih odnosa sa evropskim zemljama, uprkos činjenici da EU nikako da odluči kakve odnose želi sa Rusijom, pokazalo se kao veoma dobar potez. Uz to, vraćajući pre vremena dugove međunarodnim finansijskim institucijama, Putin ih je otvoreno obavestio da više nemaju nikakvih mehanizama da nateraju RF da deluje protiv svojih interesa. Sad kad je to potvrđeno i na delu, Rusiji se preti isključivanjem iz Grupe 8, obustavljanjem prijema u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), povlačenjem stranih investicija...

„Rusija ne želi ni dugoročno, ni kratkoročno pogoršavanje odnosa sa Evropskom unijom ni sa SAD”, rekao je Dmitrij Medvedev na konferenciji za novinare posle razgovora sa Angelom Merkel, a Sergej Lavrov se u intervjuu radiju „Eho Moskve” začudio: „Kako oni nameravaju da nas izoluju, nije mi jasno”.

Američki predsednički kandidat Džon Mekejn je svoju davnu tezu da Rusiju treba isključiti iz G8 ovih dana potkrepio novim argumentima o agresiji na Gruziju. Ali u tom klubu pored Amerike i Rusije sedi još šest zemalja članica koje misle drugačije, a Mekejn i ne može da zvanično pokrene inicijative da se to uradi.

Šef ruske diplomatije Lavrov je to objasnio ovako: „Poželeo jedan član ,osmorice’ da mobilizuje sve ostale, osim nas, da bi nam poslao signal. Slobodno – šaljite. Mi smo signal primili i objasnili našu reakciju na taj signal”.

A vest koju su neki mediji objavili, da se sedam ministara G8 sastalo i razgovaralo bez Rusije, naprosto nije tačna, tvrdi Lavrov. Nije tačno ni da je održan „konferens-kol” – zajednički telefonski razgovor. Umesto toga, Kondoliza Rajs je „prozivala” jednog po jednog ministra da bi „opipala teren”. Kao i mnoge druge vesti ovih dana, i vest o ignorisanju Rusije u okviru „osmorice” je sračunata na „čuvanje obraza” nekih zemalja koje su svojim činjenjem ili nečinjenjem doprinele da dođe do rata.

 „Više puta sam čuo pretnje o tome da nas neće primiti u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), komentarisao je Lavrov. – Ali oni nisu ni nameravali da nas prime. Mi se u to sve više i više uveravamo. Svaki put nas, izvinite za nekorektan izraz, vuku za nos: najpre potpišu bilateralni ugovor, i čini se sve je u redu, a onda se pojavljuju sve nova i nova pitanja”. Ministar je objasnio da Rusija želi da stupi u STO, ali pod obostrano prihvatljivim, standardnim uslovima.

Posle 15 godina pregovaranja Rusija je postigla neophodne dogovore sa svim članicama STO. Amerika je sa Rusijom takav sporazum potpisala 2006. i trebalo je da do kraja godine započne ratifikacija tih sporazuma. Rusija je za to zainteresovana, ali ukoliko tako ne bude, neće biti naročito ugrožena – kao što je dosad prodavala Zapadu energente, prodavaće ih i dalje, a nestabilnost svetskog finansijskog tržišta zbog toga može se samo uvećati.

Eksperti tvrde da je svetska ekonomija zainteresovana za stupanje Rusije u STO ništa manje nego Rusija, pa je mala verovatnoća da će se to sprečavati. Nakon što je američki predsednički kandidat Barak Obama izjavio da bi trebalo „preispitati pitanje pregovora o stupanju Rusije u STO”, a ministar trgovine SAD Gutjeres perspektive stupanja Rusije u članstvo ocenio kao „veoma udaljene”, Ministarstvo za ekonomski razvoj Rusije ocenilo je da se „na pregovorima o STO razgovara o ekonomskim, a ne o političkim pitanjima”, a izjava Obame nazvana je delom „predizbornog programa”.

Ekonomski stručnjak Dojče banke Jaroslav Lisovolik smatra da će, ukoliko Rusija ne stupi u STO to biti za nju negativan faktor, ali ništa manje neće biti negativan ni za svetsku ekonomiju. „STO je potrebna takva zemlja kakva je Rusija. Danas globalne organizacije preživljavaju krizu koja je zasnovana na razlikama između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, i upravo bi Rusija mogla da odigra ulogu u prevazilaženju tih raznoglasja”, rekao je Lisovolik.

Što se Evrope tiče – sve dosadašnje pretnje nisu rezultirale nekakvim realnim koracima. „Prošla su vremena kad se mogla kažnjavati Rusija”, izjavio je Aleksandar Rar, ekspert za Rusiju u Savetu za spoljnu politiku Nemačke. Slično misle i vodeći evropski političari, a Bernar Kušner je izjavio za „Gardijan”: „Nemojte da pitate ko su ovde dobri a ko loši momci”, i „ne smemo donositi nikakve moralne osude u vezi sa ovim ratom. Jedino je bitno kako da ga zaustavimo.”

„U ovom trenutku, bilo kakve sankcije protiv Rusije udariće kao rikošet po ekonomiji Evrope, zato EU neće sasvim sigurno podržati nikakve mere ekonomskog pritiska. Imajući u vidu da Rusija ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN, ni tamo ne može biti doneta nikakva odluka protiv Rusije. Štošta mogu da odluče smo pojedine države same za sebe”, ističe analitičar finansijskog tržišta Jegor Susin. Ruska ekonomija je danas, tvrde već dugo ekonomisti, mnogo zdravija od evropske i američke. Rusija ne zavisi od kredita međunarodnih finansijskih organizacija (MMF, Svetska banka ili druge) i ima velike zalihe, pa nema mnogo razloga za brigu.

Ni NATO ne treba da se boji jer „NATO nije subjekat ekonomske delatnosti”, smatra Susin. Ipak, odnosi mogu da „zahlade” – već su otkazane neke zajedničke vojne vežbe. Amerika pokreće inicijativu za prekid rada Saveta Rusija – NATO, koja, smatraju eksperti, nema naročitu perspektivu jer je za borbu protiv međunarodnog terorizma uloga Rusije veoma bitna.

Ono na šta je Rusija veoma osetljiva, to su Zimske olimpijske igre u Sočiju. Putin je uložio ogroman trud i energiju da ih Rusija dobije. Elison Švarc, predstavnica demokrata iz Pensilvanije, predložila je američkom Kongresu da u septembru donese odluku o oduzimanju organizacije Igara Rusiji.

Predstavnik MOK odgovorio je na to da je Olimpijada izvan politike i da „Olimpijske igre ne mogu biti igračka u rukama političara”. U svakom slučaju, smatraju u Olimpijskom komitetu, danas je suviše rano „donositi zaključke o onome što treba da se dogodi kroz šest godina.

Pojedini stručnjaci u Rusiji pribojavaju se za ruske aktive razmeštene u inostranstvu, posebno za stabilizacioni fond koji je delimično investiran u ekonomiju SAD. Ali ima i potpuno suprotnih mišljenja: „Teoretski je sasvim moguće zamrznuti ruske aktive investirane u zapadne vrednosne papire, ali praktično to uraditi, prosto je nerealno, a da se opet ne nanese udarac i ozbiljna šteta ekonomiji Evrope i SAD”, tvrdi Susin.

Prvih dana rata zapaženo je „bekstvo” privatnog kapitala sa ruskog tržišta, ali eksperti su sigurni da će se situacija brzo promeniti. „Svet novca je ciničan, a perspektive ruskog tržišta u celini su dobre”, govori Susin.

Ono što bi Rusija stvarno mogla da izgubi, to su investicije u Gruziji. Niz ruskih kompanija kontroliše prilično veliki deo energetike te zemlje. Iako se dosad konflikt nikako nije odrazio na isporuku elektroenergije, nije isključeno da gruzijske vlasti hitno nacionalizuju te kompanije.

Direktna posledica kavkaskog rata mogao bi biti prijem Gruzije u NATO pod pritiskom Amerike, iako zdrav razum govori da Nemačka i Francuska, koje su zajedno sa Velikom Britanijom bile protiv u aprilu, sad pogotovu neće na to pristati, čak ako se London i pokoleba.

Aleksandar Rar kaže: „Ukoliko Gruzija uđe u NATO, zemlje Zapada koje brane njene interese, mogu se naći uvučene u strašan konflikt sa tako jakim protivnikom kao što je Rusija. Taj konflikt se može završiti ko zna čime, sve do trećeg svetskog rata. Imajući u vidu ozbiljnost takve pretnje, većina evropskih zemalja, posebno starih članica EU, najverovatnije će biti protiv poziva Gruziji i Ukrajini”.

On zaključuje da je „danas najvažnije da preovlada druga koncepcija evropske bezbednosti – objedinjenje u okviru velike Evrope, u kojoj će biti i Rusija”.

Ljubinka Milinčić

--------------------------------------------------------------------------

Rogozin: Znamo da će SAD vršiti pritisak na NATO

Moskva, Brisel – Rusija je povukla zahtev za održavanje vanredne sednice Saveta Rusija-NATO povodom oružanih sukoba u Južnoj Osetiji, izjavio je juče stalni predstavnik Rusije pri alijansi Dmitrij Rogozin. Rusija je taj zahtev povukla nakon što su SAD blokirale vanredni susret Saveta, objasnio je ruski diplomata u izjavi Itar-Tasu. „Mi odlično shvatamo da će Amerikanci vršiti pritisak da alijansa ’snizi’ svoje odnose sa Rusijom”, rekao je Rogozin u izjavi ruskom radiju „Vesti FM” iz Brisela, dodajući da su ti odnosi, međutim, dvostrani. „Ni mi ne možemo ćutati o onome o čemu su predstavnici NATO-a poslednjih nekoliko dana govorili, ne osudivši agresiju i ne izrazivši saučešće zbog nevinih žrtava, a, naravno, potpuno su neprihvatljive izjave da je Rusija primenila nesrazmernu silu i da Gruzija može potpuno da računa na atlantsku perspektivu – toga neće biti, mi ne nameravamo prosto da sedimo i slušamo neistine”, rekao je Rogozin. Predstavnik Rusije pri NATO-u je rekao da „Zapad sada pravi istorijsku grešku – uvlači se u avanturističku politiku (gruzijskog predsednika Mihaila) Sakašvilija, čiji je cilj i bio da se unutrašnji konflikt sa Južnom Osetijom i Abhazijom internacionalizuje”. Za izjavu generalnog sekretara alijanse Japa de hop Shefera da je Rusija primenila prekomernu silu, Rogozin je u intervjuu današnjem izdanju dnevnika „Rosijskaja gazeta” rekao da je neozbiljna, „tim pre što stiže iz usta lidera organizacije koja je sama primenjivala silu protiv civilnih objekata, naročito u okviru konflikta protiv Jugoslavije 1999. godine”. „Takvu kritiku moguće je očekivati od, na primer, nekog udruženja filatelista ili skupljača školjaka”, ali ne od vojne organizacije koja je stalno u ratu s nekim, rekao je ruski diplomata. Rogozin je dodao da neće samo NATO, već i Rusija, za sebe praviti određene zaključke posle događaja u Južnoj Osetiji, i „razmišljati kakav će biti kvalitet tzv. partnerstva” između Rusije i alijanse.