Eruditizam i produhovljenost su vrlo lijepe stvari, no ipak bih postavio jedno, u isto vrijeme i filozofsko i pragmatično pitanje: a što mi to imamo od tog silnog znanja??

Ovo gore jest istinito, ali i jako površno (to je ono o čemu Mile govori)...  Išao sam u srednju školu i ovdje u USA i u HR (u doba SFRJ, al za dlaku).  I kad sam došao ovdje, prvo sam se zapanjio nivoom te škole: 6 predmeta, svaki dan istih po istom rasporedu, bilješke su ti dane od strane profesora (nema "hvatanja"), moraju se pisati i predavati domaće zadaće (!!) koje su uglavnom pismeno odgovaranje na pitanja na kraju poglavlja... cca 6. razred kod nas.  Po meni, glavni uzrok toga je to što je srednja škola ovdje obavezna, pa se gleda da ju svatko može završiti, kao kod nas osnovna.

No, s druge strane, osnova svega ovdje je individualna kontrola i individualna odgovornost za svoj život, pa tako i za obrazovanje.  Predmete si biraš sam, prema svojim ambicijama i sposobnostima, pa onda ako hoćeš i možeš, slobodan si učiti iste stvari ko i kod nas u školama.  Moja matematika ovdje je bila ista u 4. srednje kao i u riječkoj gimnaziji (infinitezimalni račun), makar je "miminum requirement" otprilike afina funkcija i da si nekad čuo za Pitagorin poučak.  Meni su na osnovu toga priznali dva semestra matematike na faksu poslije... a oni koji su išli linijom manjeg otpora i završili šta su morali su prvo išli na dva semestra matematike da bi uopće tek mogli upisati ovo što je meni priznato.
Kod nas opet, pišanje krvi u srednjim školama je zakonom nametnuto, ali mi opet kao "street smart" narod uvijek nađemo načina da ne pišamo baš toliko krvi.  Ovdje se rutinski leti iz škole ako te uhvate da prepisuješ, imaš šalabahter, da si se domogao testa unaprijed... kod nas bi u tom sistemu nakon tri tjedna škole u svakom razredu ostala samo ona dva štrebera iz prve klupe ispred katedre.

Reko monstruozo ukratko, sa' će me o'ma bananirat....

A što se same teme tiče, mogu samo reći da je demagogija jedno, a iskustvo nešto drugo.  Moja demagogija u ovom slučaju bi bila slična SportNetovoj -- nema mi to puno smisla po nekoliko osnova.  Ali nisam toliko bahat da bi to javno iznosio i branio, jer hvala bogu, nikakvog iskustva s takvim stvarima nemam.  No opet, iz treće ruke znam za jednu osobu koja je kao takoreći katolička fundametalistkinja bila jako aktivna u borbi da se smrtna kazna ukine, čak je postala advokat da bi mogla braniti te slučajeve i lobirati.  A nakon sedam godina rada i aktivizma po kongresima, sudovima i zatvorima je -- prešla u tužitelje.  Kaže da nije naišla ni na jednog od stotina njih koji nije zaslužio umrijet, i da im je jedino kajanje u životu to što su se dali uhvatit.
Prema tome, draga djeco, inteligencijo, buržoazijo i sirotinjo na forumu, dok nemate nekakvo takvo slično iskustvo (a iskreno vam želim i nadam se da nećete), sad će vam čiča Kauboj nešt reć: serete sam da to nije u vama.