Miodrag Petrović Čkalja (1924), glumac neponovljivog komičarskog dara i neprevaziđena zvezda malih ekrana tokom 60-ih i 70-ih godina 20. veka, preminuo je preksinoć u Beogradu. U bogatom umetničkom opusu ostvario je oko 200 uloga u pozorištu, na radiju, televiziji i filmu, ali je u svesti najšire publike ostao upamćen prvenstveno po likovima iz humorističko-satiričnih TV serija Radivoja Lole Đukića ("Servisna stanica", "Muzej voštanih figura", "Sačulatac", "Ljudi i papagaji"), koje su dugo bile deo svakodnevnog života miliona ljudi u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Rođen je 1. aprila 1924. u Kruševcu, gde je i počeo da se bavi glumom, u dramskoj sekciji u gimnaziji, a u vreme Drugog svetskog rata u Kulturno-prosvetnoj ekipi 47. divizije. Posle demobilizacije, upisao je u Beogradu studije veterine, ali je nastavio da se bavi glumom u KUD "Ivo Lola Ribar". Na audiciji je primljen u Dramski studio Radio Beograda gde započinje i njegova popularnost u emisiji "Veselo veče", osnovanoj 1949. godine. Od 1959. i prve serije TV Beograd "Servisna stanica", u kojoj je Čkalja igrao kuvara Jordana, Lola Đukić nije krio da je pisao likove specijalno za njega. Tako je bilo i u slučaju čuvene pozorišne predstave, a kasnije i filma "Bog je umro uzalud".

Nezaboravne uloge Čkalja je ostvario i u serijama drugih autora - "Ljubav na seoski način", "Kamiondžije", "Vruć vetar", a jedna od poslednjih u kojima je učestvovao bila je "Bolji život". Paralelno je, od 1951. godine, radio u Humorističkom pozorištu (sada Pozorište na Terazijama), gde je postavljena antologijska komedija Dragutina Dobričanina "Zajednički stan" (kasnije je snimljena i TV verzija). Snimio je i 20 igranih filmova među kojima su najpoznatiji "Put oko sveta" i "Silom otac", "Ljubav i moda"... Od 1976. bio je u statusu slobodnog umetnika.

		Saučešće Zorana Živkovića Povodom smrti Miodraga Petrovića Čkalje, telegram saučešća porodici uputio je srpski premijer Zoran Živković: "U ime Vlade Republike Srbije i svoje lično ime izražavam vam duboko saučešće. Njegov odlazak veliki je gubitak za srpsku kulturu i sve nas koji smo ga decenijama gledali, uživali u njegovim ulogama i smejali se njegovim šalama. Čkalja je bio simbol jednog vremena, veliki umetnik i veliki čovek. Zahvaljujemo mu na svemu što je uradio za ovu zemlju i njenu kulturu".

Miodrag Petrović Čkalja dobitnik je Sterijine nagrade (1974), Sedmojulske nagrade (1977), Nušićeve nagrade za životno delo (1991), RTS-ovu nagradu za životno delo (1995), "Zlatnog ćurana" za životno delo na Danima komedije u Jagodini, kao i brojnih drugih nagrada i priznanja.

Stručna kritika mu nije bila baš naklonjena, optužujući ga za estradni pristup. U jednom od poslednjih intervjua, osvrćući će na uvreženu tezu da je komediju lakše igrati, rekao je: "To kažu netalentovani glumci. Komedija je jako težak vid umetnosti, ali ni smo narod koji ne zna ništa. Postoji krug intelektualaca koji se međusobno nagrađuju za dramu i to se zna. Dramski umetnik ne može da igra komediju, a komičar može dramu. Ja sam igrao i bio nagrađivan upravo za dramu".

Poslednje godine proveo je tiho, u krugu porodice iz koje je, kako je govorio, "crpio energiju", ali se javno angažovao podržavajući demokratske snage u predizbornoj kampanji u jesen 2000. godine. "U početku sam odbijao da se odazovem jer mi je otac zabranio da se bavim politikom. Ipak sam se odazvao, ali samo zbog naše dece, slobode i boljeg života". Pre nekoliko dana, svojoj koleginici Branki Veselinović uputio je telegram s čestitkama povodom objavljivanja njene monografije. Datum i mesto sahrane Miodraga Petrovića Čkalje biće naknadno objavljeni.

		Na vest o smrti Miodraga Petrovića Čkalje Predrag Tasovac: Vrcavost koja je vraćala snagu - Prvo čega se u ovom trenutku sećam, nakon vesti o Čkaljinoj smrti, je snimanje Loline serije "Crni sneg". Imala je deset epizoda i bila je vrlo popularna. Snimanje je bilo veoma teško i naporno u studiju na Sajmu, a Čkaljin smeh i vrcavost, dobro raspoloženje nam je vraćalo snagu i omogućavalo da se ponovo nađemo u koloseku. Zajedno smo učestvovali i u "Veseloj večeri", ali u pozorištu nismo sarađivali. Improvizacije je pravio u trenutku, tako da je trebalo dosta umešnosti da se snađete. Uzbuđeni smo i tužni, nismo ni znali da je Čkalja bolestan. Mira Banjac: Umro je veliki smeh - Mislim da je u ovom trenutku umro jedan veliki smeh, a naš se smeh za momenat zamrzao i otišao je, a skoro neće doći drugi. Najtužnije je što je celi vek čeznuo i čekao svog tragičara koga nije dočekao. A mi smo ga razočarali! Vlastimir Đuza Stojiljković: Potresen sam - Dugo godina smo sarađivali zajedno. Odmah posle rata radili smo u Kruševcu, a on je posle "Vesele večeri" na Radio Beogradu postao veoma popularan. Čkalja je uvek bio slabog zdravlja, a vest o njegovoj smrti me veoma potresla. Naša kulturna javnost gubi mnogo njegovim odlaskom.