„Blic“ u Mojkovcu i Bijelom Polju

Podeljeni i bez referenduma

Kolona automobila kasno preksinoć milila je kroz Mojkovac. To su se pristalice zajedničke države vraćale sa podgoričkog mitinga. Juče su sabirali utiske: „Jedino je na Gazimestanu bilo više ljudi“, reći će jedan. Ostali povlađuju klimanjem glavom. Da ne kvare „lijepu riječ“.

U kafiću u centru grada, koji se plakatima na staklu jasno legitimiše kao „suverenistički“, sluša se Radio „Harizma“. Propagandi blok za „da“ na referendumu traje duže od pola sata i na slušaoce deluje više hipnozom nego smislenošću poruka. „Zaokruži ‘da’!“, ponavlja se u beskraj, uz nategnute rime o časti, budućnosti, „vedrim i srećnim“ nacionalnim manjinama... koje peva hor poznatih, i melodije popevki. A pre i posle reklama, sa talasa „Harizme“ odjekuje Ceca, Indira i Dragana... Na pitanje o smislu bilo kakve kampanje u uslovima kada su uverenja „zacementirana“, godinama već, svi sležu ramenima. A na mogućnost da se neko opredeli sada, dva-tri dana uoči referenduma, smeju se. I jedni i drugi zasebno, svaki u svom društvu, jer predreferendumsku kampanju u Mojkovcu obeležile su jake strasti i incidenti. Poslednji veći zbio se u subotu, kada je izgoreo jedan automobil. Mojkovac je etnički homogen pod uslovom da se za kriterijum uzme veroispovest. Ogromna većina stanovništva pravoslavne je vere, ali se dele na Srbe i Crnogorce.

Svi beže od slikanja

U Bijelom Polju, gde je nešto manje od polovine Bošnjaka, atmosfera je neuporedivo mirnija. Prošle godine ovaj je grad Evropska unija proglasila za najtolerantniji grad u jugoistočnoj Evropi, ističu Bijelopoljci. Pomenuće, i suverenisti i oni drugi, zasluge gradonačelnika Tarzana Miloševića za to. Svi kažu da ume sa ljudima, da nikad nije razdvajao opoziciju od „pozicije“, a i za grad je učinio više od svih svojih prethodnika... Oni što će glasati za nezavisnost ističu da je Bijelo Polje „već evropski grad“ i da „već godinu dana ima Pravni i Ekonomski fakultet“ i da se planira otvaranje Poljoprivrednog.

Oni drugi na sve to prognoziraju pobedu svoje opcije sa deset odsto razlike. I izgledaju uvereni u to.

Ni jedni ni drugi, međutim, ne žele da se fotografišu za „Blic“, a ni da kažu puno ime. „Nemoj mene...“, kažu. Dobar poznavalac bijelopoljskih prilika objašnjava da, zapravo, niko nije potpuno uveren u svoju pobedu i da ljudi zaziru od „dana posle“, u kome ne žele da budu prepoznati kao zagovornici opcije koja „nije prošla“.

Gradom apsolutno dominiraju suverenistička obeležja. Onih koji bi pozivali na zajedničku državu, nigde ni za lek. Samo što jedan Njegoš proviruje ispod pocepanog srca.

Pobednik TV duela

„Jeste li videli Mila sinoć? Izgubio je živce, uplašio se...“, komentarisali su juče Bijelpoljci koji bi da ostanu u zajednici sa Srbijom TV duel Đukanovića i Bulatovića. „Meni se čini da Peđa Bulatović nije imao jasne odgovore na neka Milova pitanja“, odmereno će pobornik nezavisnosti.

„Ko god da bude, meni moju konobarsku bluzu neće uzet’ i dati mi bolju“, kaže nam kelner u jednom restoranu, već star. Kad sledeći put prođe kraj našeg stola, dobaci: „A da, sve će biti isto k’o dosad. Samo ćemo dobit još i ministra inostranih poslova.“ A na ivičnjaku glavne ulice pretvorene u pešačku zonu njegova vršnjakinja čuči iznad paklica cigareta uredno složenih u kutiji od cipela i tupo zuri u noge prolaznika.

S one strane linije koja će posle referenduma možda postati „prava“ državna granica, Srbija se približila „drugom oku u glavi“ - policija je pomerila punkt iz Brodareva oko osam kilometara ka Podgorici.