MILIONI I MILIJARDE

Hipotekarni dug „Sartida“ prema bankama u stečaju iznosi oko milijardu dolara. Dakle, nepokretna imovina „Sartida“ mogla je da bude samo veća od one na koju su banke upisale hipoteku.
430.000.000
dolara je zvanično procenjena vrednost „Sartida“ pre prodaje, a načinile su je kompanije „Vest Alpina“ iz Austrije i „Tisen krup“ iz Nemačke.
51.880.000
dolara je najviša cena po kojoj je moguće prodati „Sartid“ bez šest povezanih preduzeća prema procenama Ekonomskog instituta u Beogradu.
28.820.000
dolara je najniža cena po kojoj treba prodati „Sartid“ prema proceni Ekonomskog instituta u Beogradu.
21.000.000
dolara je cena po kojoj je kompaniji „Ju-Es stil Balkan“ na kraju prodat „Sartid“.
1.700.000
dolara je cena po kojoj je bez ikakvih procena vrednosti direktnom pogodbom „Ju-Es stilu Balkan“ prodato još šest preduzeća povezanih sa kompanijom „Sartid“.
20.000.000
dolara je približna vrednost gotovih proizvoda koji su se nalazili u skladištima „Sartida“ kada je prodat.
1.500.000.000
dolara je ukupan prihod od privatizacije koji je država Srbija ostvarila od 5. oktobra 2000. do 2003. godine. Sa druge strane, prodajom „Sartida“ država je preuzela dug ove kompanije u vrednosti od 1.530.000.000 dolara. Kada se od dugova „Sartida“ odbije cena koju je država naplatila od privatizacije železare i ukupan dotadašnji prihod od privatizacije, građanima Srbije ostaje da vrate svega 7.300.000 dolara javnog duga.
Za privatizaciju „Sartida“ građani Srbije su, zahvaljujući Dinkiću, Đeliću, Labusu i Jelašiću, morali da plate dotadašnjim prihodom od privatizacije, plus pripadajuće kamate i još 7,3 miliona javnog duga.

HRONOLOGIJA PLJAČKE

Sreda 26.3.2003. godine
Stečajni upravnik Branislav Ignjatović, kum Nemanje Kolesara, sačinjava sažeti izveštaj o stanju kompanije „Sartid“ u stečaju. Tek 28.3.2003. on ovaj dokument predaje Trgovinskom sudu u Beogradu. U izveštaju Ignjatović prećutkuje činjenicu da mu se lično obratila kompanija „LNM holdings“ iz Holandije kao zainteresovana za kupovinu „Sartida“. (Nemanja Kolesar je u to vreme bio šef kabineta predsednika Vlade.)
Četrtak 27.3.2003.
Trgovinski sud u Beogradu organizuje veće poverilaca koji moraju da daju saglasnost ukoliko država želi da proda „Sartid“.
Petak 28.3.2003.
Između osam časova ujutro i tri po podne Trgovinski sud donosi rešenje o prodaji „Sartida“ koje potpisuje sudija Dušan Marčićev. Rešenje ne sadrži odobrenje da se kompanija proda bez obaveze kupca da preuzme dugove.
Petak 28.3.2003.
U sedamnaest časova zaseda Savet Agencije. Ona odlučuje u ime banaka u stečaju Invest banke, Beogradske banke i Jugo banke, koje potražuju milijardu i dve stotine miliona dolara od „Sartida“, da ovu kompaniju Kolesar može da proda kome hoće i kako hoće. U donošenju odluke učestvovali su Mlađan Dinkić, Božidar Đelić, Miroljub Labus i Vesna Džinić, a na sastanku su bili i Nemanja Kolesar i Branislav Ignjatović.
Ponedeljak 31.3.2003
Stečajni upravnik „Sartida“ Branislav Ignjatović i direktor kompanije „Ju-Es stil Balkan“ potpisuju ugovor o prodaji „Sartida“. Kupcu železare kasnije se opraštaju svi dugovi, a u javnosti se kao vlasnik „Sartida“ tek kasnije pojavljuje kompanija „Ju-Es stil Srbija“. Istog dana Labus u ime banaka u stečaju, sa tri dana zakašnjenja, dostavlja falsifikovan papir kojim se Invest banka i druge banke odriču potraživanja od „Sartida“. Zvanično, dva poverioca do danas nisu dostavila pismenu saglasnost kojom se odriču potraživanja.

PREDSEDAVA LABUS

Sastanak saveta Agencije otvorio je Miroljub Labus u sedamnaest časova i naglasio da je to nastavak prethodne sednice, na kojoj će sada razmatrati još jednu tačku koja je vezana za „Sartid“.
On je potom objasnio da su pregovori između „Sartida“ i „Ju-Es stila Košice“ u toku i da probleme stvara to što na jednu visoku peć „Sartida“ hipoteku ima jedna od banaka koje su on i Dinkić oterali u stečaj.
- Pre toga naše banke koje smo tako uspešno zatvorili imale su potraživanja prema „Sartidu“ u iznosu od milijardu i dve stotine miliona dolara - pojasnio je Labus i pitao Đelića da li je to dug sa otpisom Pariskog kluba ili bez njega. Đelić odgovorio da je to bez otpisa.
Na samom početku sednice Vesna Džinić obaveštava prisutne da je sud prethodnog dana skinuo hipoteku, a tokom sastanka zagovara prodaju „Sartida“ direktnom pogodbom.
U jednom trenutku Đelić je rekao da misli da on mora da pročita i zakone koji se odnose na to što rade, ali je sednica, po svoj prilici, završena pre nego što ih je pročitao.

VIDOVITI JELAŠIĆ

Današnji guverner NBS Radovan Jelašić je tokom sednice na kojoj je ugovorena privatizacija „Sartida“ primetio da bi nelegalne radnje u prodaji železare u budućnosti mogle da postanu predmet interesovanja štampe.
- Ova tema će, ruku na srce, za nedelju dana biti objavljena u Frankfurter algemajne cajtungu i Fajnenšel tajmsu. Moje je pitanje da li mi donosimo odluku da se proda ili, ujedno, i saglasnost i odluku o tome kome će da se proda - pitao se tada Jelašić.