Eh, deco, deco, tako vam i treba kad se palite na kojekakve Ljute Papričice! Kad je Duke Ellington ostao dužan publici? Ili Dizzy, Miles, Ella, Satchmo, Lady Day, Trane, Sass, Stan Getz, Bird, Monk, Chet, Evans, Hancock, Corea, Jarret...? Ali to su sve ljudi koji su bili potpuno posvećeni MUZICI, nije ih zanimala šminka, laser shows, pred i post grupa, helikopter, obezbedjenje... Oni su svirali jer su bili vrhunski umetnici, jer su verovali u to što rade i što ih je pre svega zanimala sama - muzika (a sve ostalo se da dogovoriti i urediti)!
Ali, šta ja sad da vam pričam!
Izabrali ste prevarantsku grupu i prevarantsku muziku (ukoliko je to uopšte muzika) i sada nemoj da se bunite što su vas nasankali. Čitava ta priča u kojoj učestvuju RHCP i ostali muzičari-amateri (ma, samo da pitam nekog iz tog band-a da mi odsvira C 7-9- minus 5! Možda bi se javio tek nakon 6 meseci!) je tužno-smešna. Tužna je zbog para koje uzimaju za ovakve prevarantske "nastupe". Tužna je zbog pametnih, talentovanih klinaca, koji dolaze na ovakve koncerte i dive se ovakvim polumuzičarima. Tužna je zbog sveopšte šminke, kojekakvih "sound and sight effects", i sveopšteg osećanja prevare... A smešna je jer niko o ovome još ne priča. Rock je odavno prestao da bude muzika autentičnog protesta, muzika kontrakulture, drzak odgovor odn. provokacija upućena establishmentu... Negde početkom 1970-ih, ljudi odgovorni za pravljenje para su provalili da je rock muzika sjajna krava muzara, i da tu treba što pre uleteti - zbog LOVE, naravno.
Tako je krenula lavina sočnih i još kako primamljivih ugovora, koji će, pre isteka decenije, uništiti sve što je bilo autentično u rock-muzici kao socijalnom pokretu.
A Red Hot Papričice-..? Nastavak prevare! Je li tu možda ima neke vredne muzike/svirke?
...tuzno, ali istinito i tocno.
