SRBIJA i Beograd ponovo imaju svoj simbol! Avalski toranj bio je ponos domaće arhitekture, turistička atrakcija, beogradski orijentir, predstavljao je našu Ajfelovu kulu. A onda je pre 11 godina porušen u NATO bombardovanju. Telekomunikacioni kolos visine 204,68 metara, posle dve godine i deset meseci svakodnevnog rada, opet sija punim sjajem.
Uz veliku svečanost, vatromet i bogat program, u sredu se proslavlja otvaranje ne samo obnovljenog simbola prestonice, već i njegovo prkosno dizanje iz pepela.

IDEJA

Inicijativu da se prestonici vrati toranj uništen u noći 29. aprila 1999. godine, pokrenuo je Miloš - Bato Milatović, doajen RTS, poslednjih nekoliko godina sa zvanjem - inicijator i urednik obnove Avalskog tornja.
- Ideja se rodila odmah nakon bombardovanja, kada sam vozio suprugu na posao i kada je ona, videvši da više nema onog što se urezalo u pamćenje i vidokrug miliona ljudi, počela da plače - kaže Milatović. - Istog dana napisao sam pismo inicijative za obnovu tornja, a zvanična akcija, zajedno sa Udruženjem novinara, započela je 2001. godine.
Kako naš sagovornik kaže, ponovo smo dobili telekomunikacioni, ali i turistički dragulj.
- Sagrađen je uz podršku Vlade, grada, RTS, ali pre svega građana, koji su pomagali svim srcem - kaže Milatović. - Ne znam kakvu su pozitivnu energiju i moć isijavali onaj porušeni i ovaj ponovo izgrađeni toranj, ali učinio je da se svi okupimo oko njega, da on ne bude samo simbol i ikonički putokaz Beograda, već da u ljude ulije dobru volju i spremnost na nesebičnu saradnju i solidarnost. Dokaz tome je što je više od milion građana Srbije pomoglo u izgradnji tornja, kao i 500 umetnika, stvaralaca i privrednika koji su na različite načine dali doprinos da simbol prestonice i remek-delo svetske arhitekture ponovo ukrasi Avalu i Srbiju.

REALIZACIJA

Saobraćajni institut CIP uradio je projekat i konačno je 21. decembra 2006. godine započela gradnja.
- Za nepune tri godine izgradnje video sam istinsku Srbiju - kaže Milatović.
- Tamo su radili ljudi od poverenja, međusobnog uvažavanja, tolerancije. Sve političke elite podržale su obnovu, a od člana jedne od njih čuo sam veliku istinu: - “Gde bi nam bio kraj kada bismo se makar delimično saglasili u drugim stvarima kao što smo se saglasili oko Avalskog tornja.” Toranj je građen sa istinskom ljubavlju, da se Srbiji vrati slika iz svih udžbenika sveta, bez gledanja na radno vreme.
Pod tornjem i na tornju u svakom trenutku je radilo od 50 do 70 radnika, a na samom “stablu” 12 neimara, koliko ih je maksimalno moglo da stane.
- Srećom, nije bilo povreda, a radnici su nas iznenađivali koliko im je život kolege bio važniji od vlastitog - priča Milatović.
- Svakoga dana, na gradilištu je bilo od 15 do 20 inženjera i visokokvalifikovanih stručnjaka firme “Ratko Mitrović Dedinje”, koja je bila izvođač radova.
Osim vizuelne istovetnosti, novi toranj je potpuno drugačiji - urađen je uz pomoć najmodernijih tehnoloških dostignuća, prema najvišim evropskim standardima.

STABILNOST

- Prethodni toranj nije bio urađen po standardima, naročito je bilo manjkavosti što se tiče protivpožarne zaštite, pa iako proglašen za najlepši u Evropi, nikada nije dobio upotrebnu dozvolu - kaže Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, kome je povereno da uradi glavni projekat.
- Korišćeni materijali takođe su potpuno drugačiji. U ovaj toranj ugrađeno je oko 4.000 tona najboljeg betona, 500 tona armature i oko 150 tona čelika. Za razliku od porušenog, koji je bio fundiran na 1,45 metara, sadašnji je fundiran na 8,80 metara, što mu daje neuporedivo veću stabilnost. Osim toga, otporan je na vetrove, a može da izdrži zemljotres jačine devet stepeni Merkalijeve skale.

VIDIKOVAC

PRESTONICA, uz obnovljeni simbol, dobija i nešto što nije imala sa prvim tornjem, građenim pre oko pola veka. Na 120. metru nalaziće se kafe-bar na oko 100 kvadrata, a u podnožju restoran i nekoliko sadržaja - informacioni centar Turističke organizacije Beograda, prodavnica suvenira i samoposluga.
Posetioci Avalskog tornja će sa vidikovca na 125. metru, do kog se najsavremenijim “Šindlerovim” liftovima stiže za 40 sekundi, kao na dlanu moći da vide Beograd, ali i pola Šumadije.      

SAVRŠEN RADIO I TV SIGNAL
U DIVLjENjU lepoti tornja i njegovim dimenzijama, zaboravlja se praktična uloga - kaže Radiša Petrović, izvršni direktor službe RTS Emisona tehnika i veze.
Toranj je najpre građen za poštanske, a kasnije za radio i TV potrebe. Ponovnom izgradnjom, cela Šumadija, Mačva, krug od 100 kilometara u prečniku oko Beograda, imaće savršen radio i televizijski signal.
Još važniji je značaj Avalskog tornja kada je u pitanju uvođenje digitalnog emitovanja TV programa kroz mrežu zemaljskih predajnika.
Kvalitetno pokrivanje teritorije digitalnim signalima nije moguće bez objekata gabarita tornja na Avali i oni se grade ili obnavljaju u celom svetu.

Proglašen za najlepši na svetu

PRVI Avalski toranj, izgrađen 1965. godine, bio je proglašen najlepšim tornjem na svetu u kategoriji trokraka. Bio je visok 202,7 metara, a u njega je bilo ugrađeno 4.000 tona armiranog betona. Izvođač radova bilo je preduzeće “Rad”, a gradnja je trajala četiri godine.
- Bio je bez direktnog uzemljenja, a njegovu težinu dobrim delom nosili su temeljni blokovi ukopani u stenu. Televizijski toranj sa vidikovcem stvaran je prema projektu arhitekata Uglješe Bogunovića i Slobodana Janjića i statičara Milana Krstića. U svim udžbenicima arhitekture sveta bio je upisan kao dragulj evropske arhitekture - kaže Milatović. - Svetionik na Avali bio je najveća zgrada na Balkanu. U nemačkom časopisu “Čudo sveta” Avalski toranj je opisan kao remek-delo.

SVEČANO OTVARANjE
PREMA rečima Bratislava Pejkovića, direktora Direkcije za imovinu, na svečanosti otvaranja u sredu novi toranj biće i zvanično “predat” javnom preduzeću “Emisiona tehnika i veze”, koje će gazdovati Avalskim tornjem. Svečanost će početi u 17 časova, a prisustvovaće joj državni vrh, radnici, inženjeri i poznate ličnosti koje su učestvovale u obnovi. U 18 časova počinje muzički program, a u 20 časova - vatromet uz direktan prenos na RTS.

SAKUPLJANJE NOVCA
PRVIH oko 2,5 miliona evra za obnovu sakupljeno je relativno brzo, jer je svakog petka u Jutarnjem programu, od početka 2004. godine, bilo priloga posvećenih tornju. Čak 20.000 đaka tokom akcije dalo je školski dinar za izgradnju tornja, a sva beogradska pozorišta odigrala su po jednu predstavu za obnovu.

BROJKE
204,33 metra - visina Avalskog tornja
4.000 tona betona ugrađeno u novi toranj
500 tona armature i oko 150 tona čelika utrošeno
10 miliona evra koštala izgradnja
3 godine obnavljan porušen toranj
1.000.000 tona šuta, čelika, kablova i betona uklonjeno pre početka gradnje sa prostora porušenog tornja.

GRADIO PRVI TORANj
GRADIO je prvi toranj na Avali, gledao kako ga bombe ruše, a u 98. godini dočekao da “lepotana” vidi ponovo ponosno uzdignutog. Građevinac Dragomir Glišić, iz sela Đinđuše kod Leskovca, a od 1946. građanin Beograda, kaže da je i pre pola veka bila čast raditi na izgradnji telekomunikacionog tornja.
- Bio sam poslovođa, vodio sam računa o radnicima, i svakog dana, i po kiši i na magli, bio na gradilištu - kaže Glišić, stogodišnjak sa pamćenjem mladića. - Zajedno sa inženjerom Pavlovićem 1965. godine stavio sam jugoslovensku zastavu na vrh antene. I tada su mnogi priželjkivali ovaj posao, znali smo da gradimo nesvakidašnji objekat, da je to mnogo više od obične građevine. Ipak, bio sam od retkih školovanih u ono vreme, kvalifikovanih za tako veliki zadatak. Srećan sam što je svetionik obnovljen, ponovo izgrađen, što smo povratili naš simbol.
Kako naš sagovornik kaže, gradilište na Avali uvelo je novu mehanizaciju u odnosu na dotadašnju izgradnju, ali ipak se veliki deo radio na “o-ruk”.
- Neuporedivo je bio veći neimarski izazov uraditi toranj pre pola veka - kaže Glišić. - Danas je sve tehnološki usavršeno, a onda je bilo mnogo teže, trebalo je više muke da se nešto ovako sagradi. Bilo je povređenih radnika, a nijedan mi nije poginuo. Žao mi je samo što me se nisu setili da i ja budem na otvaranju.