Navijači obećavaju koloritnu atmosferu

BEOGRAD, 10. oktobar  (Njuz) – Parada ponosa pod sloganom „I mi dušu imamo“ u organizaciji Udruženja CUG (Cigani, Ultras,Grobari) održaće se 10. oktobra u centru Beograda. Namera organizatora je da ukaže na neravnopravan položaj grobara, cigana i ultras osoba u svim aspektima života. Organizatori su poručili da Paradu ponosa vide kao strastven, skoro nenasilan i inkluzivan javni skup koji će pokazati da CUG osobe u Srbiji mogu slobodno i bez straha da paradiraju centrom Beograda.

- Lako je biti CUG osoba na stadionu, mi želimo da našu kulturu i viđenje sveta proširimo, ono, na ceo grad jebote. – kaže za Njuz.net Slobodan Uštapović Čombe, vođa Udruženja Cug.

- Ovo radimo da skrenemo pažnju, mislim, svih likova ovde na naš problem. Nerazumevanje vodi do neshvatanja a ono do ejlijenizacije protiv predatora. Mislite da je lako biti CUGer, da skačemo gore dole unisoni, goli do pojasa ponekad i na minusu? Da bacamo konfete i pravimo velike slogane od najboljeg PVC-a? Mi smo takvi rođeni. Navijačka orijentacija nije pitanje izbora već genetike. El se nekad rodio cigan da je trebao da bude grobar? Nije, eto. I keva i ćale su mi grobari a ja eto cigan. Odrekli su me se kad sam im rekao. A morao sam, posumljali su kad su mi našli sličice Duleta Savića i Piksija ispod crno-belog šala koji sam dobio za 9. rođendan. To mi bio najteži dan u životu posle eliminacije iz Lige Evrope ali šta da radim, takvim me Bog napravio. Mi sada ovo radimo da se to više, ono, ne dešava.

Pitanje navijačke orijentacije decenijama je već tema koja okupira sociologe ali i psihologe i genetičare.

- Struku je dugo obmanjivala činjenica da u porodicama gde su oba roditelja, na primer, navijači Partizana, dete može da se razvije u navijača Crvene Zvezde ili Rada. Ustaljeno mišljenje bilo je da je to dokaz da je navijačka orijentacija pitanje izbora jer bi inače dete nasledilo crno-beli pogled na fudbal od roditelja. Najnovija istraživanja, u kojima je učestvovao i gospodin Čombe kao dobrovoljac, omogućila su nam da izolujemo gen koji određuje za koji klub će dete navijati. – istakla je Dr. Svetlana Boljevac, stariji genetičar u Institutu za sportsku medicinu.

Deca primorana od okoline da navijaju za isti klub

- Mnoga deca su žrtve pritiska roditelja ili drugova u školi da budu ista kao ostali, takozvanog peer pressure ali i vrednosti koje mi kao društvo prenosimo na nadolazeće generacije. Dete u sebi oseća da navija za drugi tim ali ne sme to da prizna zbog osude, izolacije a ponekad i težih posledica. Kada se razvije u adolescenta, ta potisnuta priroda eksplodira u nasilje. Moja teorija je da su svi nasilni navijači latentni navijači suparničkih klubova. – objašnjava psiholog Veroljub Stamatović iz klinike „Banlave“.

Da se takav pritisak nastavlja i posle školskih dana dokazuju i primeri kada pripadnici CUG populacije moraju da kriju svoju pravu orijentaciju radi napredovanja u karijeri. Skorašnji izlazak iz „ormara“ jedne javne ličnosti, fudbalera i golmana reprezentacije, za koga se ceo njegov radni vek mislilo da je navijač Crvene Zvezde, bacio je svetlo na to koliko je ovaj problem raširen.

- Kao da sam sve te godine živeo u tuđem telu. Transfer je na mene uticao kao operacija promene pola. – rekao nam je golman čiji nam je identitet poznat ali koji, na molbu njegove porodice, nećemo objaviti.

Vladimir Stojković

- Verovao sam da ću nekako potisnuti to osećanje ako budem dobro branio za klub za koji su svi, pa i moji roditelji, mislili da navijam. Ali, to je bila samo fasada. U meni je buktao grobar. I sada sam srećan, i hoću to svi da znaju i hoću da mogu to javno da kažem a da me niko ne osuđuje. Zato podržavam Paradu ponosa i možda je čak budem i gledao ako bude prenos.

Podršku Paradi dale su i mnoge druge javne ličnosti i umetnici, nevladine organizacije, vođe navijačkih grupa iz regiona kao i ambasade pojedinih evropskih zemalja poput Italije i Engleske.

Ipak, ima i onih koji ne žele na ulicama svog grada da gledaju ono što sami nazivaju „reklamom bestijalija“. Predrag Aždejkovič, bivši član Kvirije i istaknuti aktivista LGBT populacije, izjavio je za Njuz da je pitanje za koji klub navijate lična stvar i da treba tako i da ostane. „Za koga oni navijaju na svojim stadionima i u svojim dnevnim sobama pred TV-om je njihova stvar. Zašto ja to moram da gledam i na ulici?“ U gradu su se, odmah posle objavljivanja vesti o održavanju parade, pojavili grafiti „Cugeri, maršić iz našeg Begiša“ i „Ko je CUG ne budi mu drug“.

To nije pokolebalo organizatore koji su iskazali potpuno poverenje u institucije sistema i dobru volju Beograđana.

- Znači, 10. oktobra na Terazijama, dođite da se, ono, družimo i šetamo, jebemli ga. – poruka je organizatora svim dobromislećim građanima i građankama Beograda.

Majstori!