Devojka koja peva navijačke pesme Partizana u SAD 

Ona je kompozitor, pisac, muzički edukator, u Americi svi su oduševljeni njenom muzikom, a ono što je posebno izdvaja od ostalih jeste to što Amerikancima prezentuje i neke od Partizanovih navijačkih pesama. Milica Paranosić radi i van granica SAD, u Gani, Italiji i gde god da krene publika od nje traži da izvede neku od pesama navijača Partizana.

Diplomirani student beogradskog Univerziteta, koji je magistrirao na Džulijardu u Njujorku, ne krije da je njen otac zaslužan za toliku ljubav prema Partizanu

Milica Paranosić

"Moj otac, neuropsihijatar, bio je veoma angažovan u sportskoj medicini. Pamtim da sam odmalena bila u kontaktu sa zvezdama sporta, najviše iz košarke. Praja (Dražen Dalipagić) je bio moja prva ljubav. Netremice sam i bez daha upijala njegove koševe", počinje priču Milica za sportal.rs.

Da li se sećate prve utakmice na kojoj ste bili?

"Bilo bi baš dobro da se sećam, ali to na žalost nije slučaj. Sećam se atmosfera na utakmicama, uzbuđenja koje sam na njima osećala, a koje je bilo i ostalo neuporedivo sa uzbuđenjima bilo kakve druge prirode, sve do mojih tridesetih kada sam počela da se ozbiljnije bavim performansom. Sport je, naročito profesionalni, po mom mišljenju najbolji primer života u trenutku i života punim plućima. I dalje često sa blagom zavisti zamišljam kako se oseća vrhunski sportista na terenu u trenutku kada, na primer, daje ili promašuje ključni gol na Svetskom prvenstvu".

Odlučili ste se da na svojim nastupima ubacite neke od pesama Partizanovog "juga". Kako ste došli na tu ideju i kako ljudi reaguju na to u SAD i ostalim mestima van Srbije gde ste nastupali?

"Prvi put sam citirala pesmu Partizanovih navijača ("Hiljade Grobara") u multimedijalnom performansu koji je govorio o "masi", o glasu mnogih kroz jedinstveni glas zajednice, o težnji ljudi da "pripadaju". U istom performansu su se našle i obrade pank pesama, kao i pesama mladih pionira. Sledeća pesma koju sam obradila je "Kad ja pođoh". Moram da pomenem da mi je ova pesma donela više poseta i komentara na Ju Tjubu nego sve moje ostale kompozicije zajedno. Kada sam pevala "Kad ja pođoh" na festivalu u Italiji, klinci iz publike su tražili da im napišem tekst pesme da ga nauče. Tako se i desilo. Na oproštajnoj žurci posle festivala, moja grupa iz Njujorka (visionintoart.com) i desetine tinejdžera sa Sicilije pevamo "Kad ja pođoh" na sav glas. Nezaboravan momenat".

Ko je gospodin koji peva "Kad ja pođoh" na Vašim nastupima?

"Moj prijatelj Rodžer Bonar Agard, pesnik iz Njujorka, rođen na Trinidadu, veliki ljubitelj fudbala. Prateće vokale takođe peva moja drugarica iz "Velike jabuke" Haleh Abghari, pevačica poreklom iz Irana".

Angažovani ste i u Gani?

"U Kopeju, malo selu u Gani, gde sam otišla pre dve godine da studiram afričku muziku i kulturu. Moj put je prerastao u misiju mnogu veću i važniju - tamo sam osnovala "muzičku radionicu", u osnovnoj školi, gde radim kao volonter, učim decu (a i odrasle) kako da koriste kompjutere, kako da snimaju i edituju muziku i zvuk upotrebom kompjuterske tehnologije, kako da elektronskim putem beleže i šire svoju muzičku tradiciju, kako da koriste internet. Škola ima samo jedan utikač u jednoj učionici te je "elektronski studio" za njih nešto potpuno novo i do skoro nezamislivo. Kompjutere prikupljam donacijama prijatelja i poznanika iz Njujorka, sama ih odnosim u Kopeju i lično radim sa decom. Muzika je, kao i sport, veoma neposredni medij kroz koji ljudi uče mnoge druge stvari. Tako kroz moje časove elektronske muzike deca u Kopeji vežbaju engleski, uče o saradnji na zajedničkim projektima, o produkciji koncerata i perfomansa, razvijaju kreativnost i "hrane" urođenu dečiju radoznalost. Želja mi je da uradim i obradu neke od navijačkih pesama Gane za "crne zvezde" i da se upoznam sa Ratomirom Dujkovićem, jer imamo dosta zajedničkog".

Kada Vas možemo očekivati u Srbiji na nekom nastupu i da li je u planu možda i koncert na stadionu Partizana?

"U Beograd dolazim svakog leta, ali uglavnom da posetim porodicu i rodbinu koji tamo žive. Poslednji nastup sam imala prošlog proleća, a 2009. sam nastupila sa VisionIntoArt u SKC-u i pevali smo "Kad ja pođoh". Na žalost, koncert je bio veoma slabo reklamiran i skoro potpuno nenajavljen, te je publike bilo vrlo malo. Bilo bi mi zadovoljstvo da ponovo nastupim na nekoj od beogradskih scena i na stadionu. Bilo je dosta pitanja ovakve vrste, ali ne i konkretnih ponuda".

Imali ste priliku da upoznate mnoge poznate ljude iz američkog džet-seta. Kako oni reaguju na Vašu muziku u kojoj se nalaze i Partizanove pesme?

"Moja muzika ovde prolazi vrlo dobro. Partizanove pesme nose izvesnu komunikatvnost i neposrednost koja je privlačna publikama različitih profila", zaključila je Milica.