Inače, 1980 i neke (čini mi se 1987.) Koštunica i Čavoški su objavili sjajnu naučno istorijsku studiju, "Stranački pluralizam ili monizam" u kojoj su detaljno izanalizirali uzurpaciju Narodnog Fronta od strane KPJ odmah nakon završetka rata. Studija nije mogla biti objavljena u Srbiji, već ju je, u obliku nekakvog separata,na novinskom papiru, objavila ljubljanska "Mladina"! Mislim da je kasnije, konačno, doživela i svoje izdanje (kako joj i priliči - u vidu knjige) u Srbiji.

Iako o autorima nemam pozitivno mišljenje kad je u pitanju njihov potonji politički angažman, moram im skinuti kapu za krajnje ozbiljan naučno-istorijski angažman čiji je rezultat prva studija ove vrste "u nas", odn. prvi objavljeni tekst koji je bacio svetlo na izuzetno bitan i mutan period jugoslovenske i srpske istorije (1946-48). Bez preterivanja, način na koji je KPJ uzurpirala vlast i razbucala Narodni Front iznutra, eliminišući u procesu Demokratsku stranku ("Čika") Dragog Jovanovića i Milana Grola (kao i Mačekovu HSS u Hrvatskoj) bi mogao komotno da posluži kao scenario za jedan ozbiljan politički triler. 

Bila je to banda neopevana, a glavni "argumenti" su im bili: motka, pesnica, bokser i (ah, naravno) utoka. Na taj način su "pridobili narod" uz sebe, a od prvog dana su se borili ne samo protiv nekakvih mini-stranaka van NF nego , prvenstveno, protiv konkurencije unutar Narodnog Fronta! Jer, tu je bio najveći problem za njih - kako eliminisati sa političke pozornice "one druge" koji su takodje bili antifašisti i apsolutno ničim nisu ukaljali obraz tokom 4-godišnje okupacije? Nije im trebalo mnogo vremena da se "opsete" kako to treba odraditi. Uostalom, njihovi heroji, vodje i uzori su bili Džugašvili & Co. - ljudi koji su i te kako imali iskustva u "eliminaciji konkurencije". Procenjuje se da je Visarionovič očistio nekih 11 MILIONA "klasnih i narodnih neprijatelja" u SSSR, u periodu 1931-1941. KPJ je učila od najboljih...