ma jok...malo korzo, vino "trijumf'', posle "tramvaj"....j**ote, u glavi mi kolaps.

 

 

 

 

 

 

 

 

KAKO se može doživeti nezavisnost Kosova i Metohije nego sa osećanjem poniženosti, gorčine, bola, tuge transponovane u kolektivno nezadovoljstvo. Kako drugačije može da se oseća normalan čovek kada mu otmu 15 odsto teritorije koja predstavlja 15 odsto srpske esencije? Kada bi Srbi pred božijom prinudom bili u situaciji da moraju da se odreknu 15 odsto teritorije, Kosovo bi bilo poslednjih 15 odsto na čije bi odricanje pristali. Kako bi se osećao Amerikanac da mu otmu Teksas, ili Rus da mu otmu Podmoskovlje, kako Francuz da mu uzmu Normandiju?
Ovako dramski pisac Siniša Kovačević prenosi svoje utiske o nezavisnosti Kosova i Metohije:
- Najgora su osećanja bespomoćnosti, nelagode koja proističe iz tuđeg fukarluka, bezobrazluka. Ovo je isto kao kada čovek potpuno zanemi i nema mogućnosti čak ni da se brani, a smiruju ga tuđom nepodopštinom i velikom količninom podlosti. Ljudi koji nam to rade su ispod svake vrste morala i stida, a to beščašće podižu na takav nivo da još tvrde da su nam prijatelji.
* Vi ste svoj bunt pokazali i na velikom protestu "Kosovo je Srbija"...
- Bio je to fenomenalan osećaj pripadnosti naciji, savršena atmosfera u kojoj se i ta uzvišenost i rodoljublje i taj divni patriotizam mogao pakovati u kartonske kutije i nositi kući.
* Kako ste podneli ono što se dešavalo posle?
- Dakako da osuđujem ono što se dešavalo pred ambasadama i da osećam prezir prema onome što se dešavalo u Knez Mihailovoj. Osećao sam i elemente ličnog stida gledajući te ljude koji patriotizam menjaju za levu patiku ili za pola bombonjere. Problem je što je to izazvalo fenomen druge vrste. Ispričaću vam priču koja je potpuno autentična. Jedan dragoceni čovek koji je bio čuven po poštenju, izrodio petoro dece, usvojio petoro siročadi i sve ih iškolovao, izgradio školu i ambulantu u svom mestu, dao krv 142 puta, umre. I čitav taj mali grad u kome je živeo i zadužbinario je očajan, tužan. Ali, na sahrani se teča Sredoje napije i upadne u raku. E, sad, da li grad u narednih sedam dana treba da priča o tom dobrotvoru koji je umro ili o teča Sredoju koji je pijan upao u raku? Ja mislim da je centralna ličnost te sahrane bio taj dobrotvor, a ne Sredoje. Isto je sa zluradim reakcijama na miting i dešavanjima posle njega.
* Kakav je vaš sud o onima koji su izostali s mitinga?
- To je njihovo individualno pravo. Ne mogu ja da vučem ljude za rukav da dođu na miting. Ali, to su isti ljudi koji bi žučno reagovali kada bi, recimo, Korzika otišla iz Francuske, ili da se neki deo Izraela prisajedini Palestini. Ti ljudi sa dvojnim moralom i osećanjem nepripadanja narodu determinišu ne samo svoje genetsko, nego i istorijsko trajanje.
* O kome govorite?
- Pre neki dan, čitam neke memoarske knjige i vidim da je Čerčil 1939. godine, uvodivši Veliku Britaniju u rat, obećavajući krv, znoj i suze, bio ubeđen u britansku i savezničku pobedu zato što je u Britaniji zanemarljiv broj bitangi i budala. A onda ga novinar pita: "Hoćete li da objasnite ko su te bitange i budale?", a Čerčil kaže: "Bitange su oni koji za strani novac zagovaraju pacifizam, a budale su oni koji u to veruju iz uverenja." E, sada smo u Srbiji suočeni sa bitangama i budalama.
* Jeste li zadovoljni kako je reagovala država?
- Suština je da u kodeksu međunarodnopravnih normi niko ne može da kaže da Srbi nisu u pravu. To je suština koja će se kao bumerang vratiti onima koji krše ne samo međunarodne i pravne norme, nego i osećaj morala na kome svet počiva.
* Da li je intelektualna elita iskazala nezadovoljstvo tim činom u meri u kojoj ste vi to očekivali?
- Znam jako mnogo ljudi koje smatram elitnim intelektualcima koji su veoma zdušno ustali protiv ove nepravde. I to sa još jednim pojačanim osećanjem individualne odgovornosti, jer se ovde ne radi o otcepljenju Eritreje od Etiopije, nego o otimanju 15 odsto naše teritorije. S druge strane, znam i tu neke fukare koje su okačile diplome po zidovima i imaju to neko akademsko zvanje, a koje to otimanje nimalo ne pogađa. Ne znam samo da li su po Čerčilu to bitange ili budale.

* Šta je presudno uticalo na svet da se odluči da Srbiji oduzme deo teritorije?
- Samo priznanje nezavisnosti Kosova, pored toga što je neetično, jeste dozla boga pragmatično. To Ameriku oslobađa potrebe da proizvede deset nosača aviona koje će sutra, za 50 godina, kada napadnu Rusiju, morati da parkiraju duž obale Rusije ili Crnog mora. Iz Albanije 150.000 dovrovoljaca mogu da se mobilišu u toku jednog prepodneva za istočni front. Primetite samo kako se taj globalistički prsten polako sužava oko Rusije. Suština je u tome što energenti nestaju - još 20 godina nafte u Severnom moru, 70 godina u Saudijskoj Arabiji, i onda je kraj. A, onda ostaje samo ta Sibirija, koja treba da neprocenjenim energetskim rezervama održava SAD i zapadne zemlje u životu.
* A šta ćemo sa EU čije su vodeće članice već priznale nezavisnost...
- Srbija će, htela ili ne htela, biti involvirana u Evropu. Evropa ne sme dozvoliti tu belu fleku na svojoj kompaktnoj žuto-plavoj teritoriji. To je suština. EU jeste budućnost Srbije, ali pod uslovima koji bi trebalo da budu dvosmerno konotirani. Ako se najsiromašnija devojka udaje za najbogatijeg momka u selu, ta vrsta braka mora da bude koncipirana ili na dobrom predbračnom ugovoru ili na snažnim emocijama. A ovde emocija nema. A ne moramo ni ući u EU po svaku cenu. Ni po cenu boljeg života koji je do te mere postao floskula da se čak nalazi u izbornim pokličima nekih stranaka.
* Ne slažete se sa onima koji tvrde da bolji život nema alternativu?
- A koji je to bolji život sa ukusom poniženja u ustima? Koji to bolji život bez osećanja individualnog i kolektivnog dostojanstva? Koji to bolji život sa punim frižiderom i novim automobilom ispred nove kuće, ako vam komšija spava sa ženom? O tome se radi - kakav crni bolji život. Nemojte mi reći da je u duhovnoj vertikali jednog naroda debelo crevo važnije od kičme. Da je važniji čmar od srca. Ali, mislim da je to moguće pomiriti.
* Smatrate da Srbija može u EU, ali samo sa KiM?
- Isključivo, kako bi drugačije? Ko bi dao prelepu ćerku, najpametniju u kraju, za prebogatog momka, ako je njegov uslov da je tuče dva puta dnevno? Ko bi normalan na to pristao? Može li Srbija bez Kosova - može li crkva bez oltara, kuća bez vrata, može li Francuska bez Pariza? Šta se to nudi srpskom narodu za Kosovo - danski puter ili milka čokolade. Radije ću biti polugladan a slobodan.
* Ima li Srbija snage i političke mudrosti da se izbori s ovim izazovima?
- Iz nacionalne unisonosti lakše se ostvaruju svi ciljevi, uljučujuće i političke. Ako nas, kao narod, ne može da ujedini Kosovo, onda ne znam šta će nas ujediniti. Hoće li nas sutra ujediniti Šumadija?
* Vidite li tu unisonost u državnom vrhu?
- Bez obzira na to što ova vlada i parlament posluju po principu rogova u vreći, taj neki minimalni konsenzus postoji. Vidim da i predsednik i premijer, a i lider najjače stranke govore iste reči. Tadić poručuje - i Kosovo i Evropa, Koštunica postavlja jedini mogući uslov - u Evropu samo sa Kosovom. Ja bih tu tražio viškove sličnosti, a ne razlike.
* Kakav rasplet ili epilog kosovske drame očekujete?
- Sudbina Kosova je u Srbiji. Kosovo je Srbija i danas, a globalna promena stava prema Kosovu i potpuni povraćaj unutar srpskog sistema desiće se daleko pre nego što mnogi misle. Kosovo je srpsko i u državnom i u političkom i u istorijskom i u svakom drugom smislu. Nezavisnost KiM će trajati mnogo kraće i mnogo brže će se vratiti pod okrilje Srbije nego što mnogi očekuju.

ZVERI SU POKAZALE TRAG
* Šta vam je posebno zasmetalo posle proglašenja nezavisnosti?
- Smetao mi je trijumfalizam, ne toliko kod Albanaca na Kosovu, to se moglo očekivati, koliko u najbližem okruženju oko Srbije. Ali, padne sneg ne da pokrije breg, nego da svaka zverka pokaže svoj trag. Zato je jako važno da dolazeće generacije Srba zapamte ko su prijatelji, a ko su neprijatelji Srbije. Ne možete graditi duhovnost jedne nacije na tome da ona treba da ljubi lance. Svet tera Srbe da ljube one koji su ih pre devet godina bombardovali i pre devet dana nam oteli Kosovo. Samo bi još trebalo da do te mere budemo mazohisti da se kunemo u koka-kolu.

OTIMAJU SVE
* Smatrate da će priznavanje ili odbijanje priznavanja nezavisnosti definisati odnose Srbije s tim državama?
- Upravo tako. Šta treba više da se desi? Još samo da nam pošalju tenkove na granicu. A ovo su tenkovi na granici. Latini kažu da je komadanje nacionalne teritorije razlog za rat. Hvala bogu da ne ratujemo, ali ja govorim o tome u kojoj meri je ispoljena netrpeljivost prema Srbima - čak do otimanja teritorije, i to nečega što predstavlja srpski identitet - jezički, kulturološki, istorijski, lirski, epski, svaki