što ne reče laki da imaš vinski podrum... ok, slijedeći puta ne dolazimo praznih ruku.

Ostali sportovi (sve vesti)
Čavić: Plašim se da će me suspendovati! Cetvrtak, 20. mart 2008. 18:49 Ceo svet je u sredu uveče bez problema čitao ćirilicu! Jer, da ne razumeju srpsko pismo, ne bi im zasmetalo što je na majici zlatnog srpskog plivača Milorada Čavića bilo ispisano "Kosovo je Srbija". Zbog toga što se na pobedničko postolje, sa zlatom oko vrata i novim evropskim rekordom (23,11), popeo sa porukom podrške srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, Čavić će u četvrtak uveče odgovarati pred čelnicima LEN (Evropska plivačka federacija). "Plašim se najgoreg. Suspenzija je najlošija stvar koju mogu da mi urade. To bi bilo kao da su mi izrekli smrtnu kaznu", rekao je naš as novinarima na EP u Ajndhovenu u Holandiji. Natpis koji je izazvao pravi skandal u Holandiji na Evropskom prvenstvu u plivanju, očigledno nije bio upućen "njima". Da je tako, verovatno ne bi bio ni napisan ćirilicom. "Nisam imao nameru nikoga da provociram. Nisam imao nameru da isprovociram nasilje. Moju zemlju cepaju na komade... Moj cilj je bio da podršim sopstveni narod", objasnio je Čavić medijima u Holandiji, koja je još 4. marta priznala nezavisnost Kosova. "Šta moja majica može da promeni u namerama SAD, Ujedinjenih nacija, Evropske unije... Oni su već odradili svoj posao. Sve što sam želeo je da podršim moj narod. Moja jedina uloga ovde je da budem lider i da prenesem pozitivnu energiju", poručio je novi ljubimac srpske nacije. Svi novinari složni su u oceni da će Čavić biti u krugu najužih favorita za medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu. "Imam dobar osećaj da bih u Pekingu mogao da se popnem na podijum", dodao je Čavić. Ukoliko mu LEN to bude dozvolio

Nasi banovani prijatelji isto imaju pravo glasa!

Cenjeni druže Pjer, umesto odgovora, je l' može jedno kontra-pitanje: A koliko si ti Srba upoznao kojima nije na prvom mestu ostanak Kosova unutar Srbije??? Ono, "ma tu nema diskusije, BRE!" Vidiš, ja mislim da je zaslepljenost bila vekovima usadjivana na obe strane. Mi smo na Kosovo gledali samo kao na svoju dedovinu, kolevku, šta li već, a u tom filmu su Albanci bili samo statisti (u najboljem slučaju!). Po istom principu isključivosti, Albanci su bili i ostali zadrti u svom ekstremizmu i nisu ni pomišljali da se otvaraju prema nama, nego su generacijama prenosili san o konačnom "oslobodjenju".

Dakle imaš dva tvrdoglava vola od kojih svaki vuče na svoju stranu...

Uostalom, jedan od razloga što su pregovori sa njima propali (i prouzrokovali bombardovanje 1999.), je bio taj što je naša, srpska, strana postavila uslov da za sagovornika prihvata samo one albanske predstavnike koji se javno odriču "sna o nezavisnosti". Pa, kakvi su to onda "pregovori", aman?  Ko tu uopšte  pomišlja na mogućnost nekakvog konsenzusa na kraju?

Za kraj, reći ću ti da sam ovde, u NY, upoznao puuuuno Albanaca. Neki su, priznajem, prestali da mi se javljaju tamo negde od 1999., ali sa većinom sam, Bogu hvala, još uvek u dobrim odnosima. Sa njima sam uvek mogao i još uvek mogu da otvoreno pričam o svemu. Nemam tu ama baš nikakav problem.

P.S. Čini mi se da si baš ti jednom napisao, kao odgovor na moj post da "ne želim da živim u zajedničkoj državi sa 2 miliona neprijateljski nastrojenih stanovnika",  da je medju Albancima svojevremno bilo i te kako onih koji su bili lojalni SFRJ i sa kojima se moglo saradjivati, ali da su se odnosi nepovratno poremetili nakon što su oni krenuli da prave paralelnu državu, 1980ih. Nisam siguran, pomozi mi da se prisetim(o).