svakog 1. i 15.  primo-predaja je bila jucer.

 

ide dobro, 'fala na pitanju.

 

a to se tako kod vas u amerikama zove:).

Ministar ekonomije održao spontani koncert posle konvencije G17 plus u Nišu

skinuo sako i kravatu, dohvatio gitaru i sa „Penthaus bendom“ otprašio nekoliko numera. Počelo je rifovima „Neko te ima“ grupe „Van Gog“, da bi ministar najavio da bi da peva još malo, pa je počeo šetnju rok scenom bivše SFRJ, tvrdeći da „Za ljubav treba imat dušu“ i pozivajući sve da „Zamisle život u ritmu muzike za ples“...

Dok je napolju kiša lila kao iz kabla, atmosfera u klubu se bližila tački ključanja. Omladina G17 plus, a posebno omladinke, bile su oduševljene rok izdanjem svog ministra i lidera, a nisu odoleli ni stariji funkcioneri stranke! U najvećoj gužvi ispred bine, đuskao je i predsednik UO „Elektromreža Srbije“ Aleksandar Milićević, inače Nišlija, a narodni poslanik Branislav Jovanović, koji je uglavnom sedeo za stolom kraj šanka, nije odoleo da makar digne ruke dok je „Rokenrol igrala cela Jugoslavija“.
Iako je posle pete-šeste numere gitaru ustupio profesionalcu, ministar je ostao na bini i otpevao još nekoliko pesama.
Dok je žurka uveliko trajala, Mlađan Dinkić je, specijalno za „Alo“, pričao i o stvarima koje (ni)su politika.

Ko je birao repertoar?
- Nešto ja, nešto bend! Nije mi prvi put da sviram sa „Penthaus bendom“. Svirali smo još jednom ovde, a i u Subotici. To je, definitivno, jedan od naših najboljih klupskih bendova. Zaista sam uživao!
Da li je tačno da vam je „Ima neka tajna veza“ omiljena pesma?
- Pa, jeste, imam nekoliko omiljenih stvari, ali večeras nismo to svirali jer volim da menjam repertoar.
Šta pijete uz rokenrol?
- Kako kad. Kao aperitiv, volim da popijem rakiju. Kajsiju ili dunju pijem kad sam u Vojvodini. U centralnoj Srbiji, uglavnom šljivu. Večeras pijem belo vino.
Koliko je vaših starijih stranačkih kolega večeras posle ko zna koliko vremena bilo na svirci?
- Ne znam. Ali znam da ovo možemo da radimo samo mi i demokrate. Nikada nisam video nekog od radikala ili članova DSS-a da ovo rade.
To znači da i ovo ima neke veze s politikom?
- I za ovo, baš kao i za ljubav, „treba imat dušu“ i mislim da samo čovek koji može da s ljudima, s mladima, „podeli“ dušu, muziku, može da ih razume. A ovi iz DSS-a i radikali to ne mogu. To su stari tipovi političara, ko Sloba Milošević. On nije voleo ni sport, ni muziku! Čovek ne može da razume i pokuša da reši probleme ljudi ako sa njima ne može da uživa u rokenrolu ili u narodnoj muzici. Ali to, nažalost, ne vidi i ne shvata veliki broj birača!
Da li vam je bilo teže ovde ili u hali „Čair“ na konvenciji?
- Ma, najteže je u kabinetu.
Gde vam je onda najinteresantnije?
- Ovde, naravno! Uvek je najbolje na svirci i kad ste s ljudima!
Kad ćemo čuti neku novu vašu pesmu?
- U maju je promocija Kikijevog (Lesandrića, prim. red) novog albuma na kojem se nalazi šest numera koje sam ja komponovao.
„Ministre, popijte jedno piće s nama“, insistiraju ljudi za susednim stolom. Dinkić prihvata. Stiže belo vino. „Živeli!“ „Je l’ može jedna slika“, pitaju devojke. „Može“, kaže ministar. A onda bi da se slikaju i neki momci. Može i to.