Promincle iz Lazinog sokačeta

Novosađani koji su godinama uveče izlazili na štraftu i pravolinijski šetali duž Zmaj Jovine ulice, ove godine su promenili ustaljenu maršrutu. Na pola puta prema Vladičanskom dvoru, šetači sada kao po pravilu skreću ulevo u Ulicu Laze Telečkog, od milošte nazvanu Lazino sokače. Uska ulica ograničena ušorenim nemačkim kućama, postala je još uža zahvaljujući brojnim lokalima koji joj daju mediteranski šmek.
- Svaka dilema oko toga gde ćemo u večernji provod rešava se kad stignemo u Laze Telečkog. Nije nam mnogo bitno u koji kafić ili klub ćemo da uđemo jer su svi drugačiji, a atmosfera je takva da je dobar provod siguran - kaže studentkinja Kristina Todorović, verna i svakodnevna gošća ove ulice.
Na samom početku, posatioci najpre zastaju u „Martinom pabu“ koji je vratio modu „džedžanja“ ispred kafića. Muzika, usputni razgovori i idealna pozicija da se snime svi koji prolaze su od „Marte“ već napravili kultnu kafanu. Pored dobre atmosfere, još je čuvenija medovača koja lepi prste za čašicu i podiže raspoloženje. Nakon nje ide se dalje, ka atipičnom klubu - restoranu „Garden“, na čijem jelovniku se nalaze dela Fride Kalo, dok se sa zidova meškolje murali Dijega Rivere. Tematske muzičke večeri u „Gardenu“ pružaju mogućnost izbora. Onima, kojima se recimo, ne dopadne live prenos koncerta „Jamiroquai“, nastavljaju dalje niz ulicu - u „Kuću malu“ na opuštajući čaj od jasmina, poslužen u nostalgičnom maniru koji podseća na nedeljno popodne kod bake. Uštirkane salvete i pokoja promincla.
- Smejala sam se kada su me prvi put drugarice pozvale u „čajdžinicu“ jer sam automatski zamislila gospođe sa hladnim trajnama kako igraju bridž i pijuckaju čaj. Međutim, sada mi je to omiljena dnevna destinacija - kaže Branka Starović, studentkinja iz Valjeva, kojoj je Lazin sokak postao simbol Novog Sada.
Na otprilike polovini ulice, žurka se nastavlja u ljuljaškama u bašti „Frida“ ili sedenju za stolom od šivaće mašine ili u prepolovljenim šifonjerima u „Lazinom teletu“. Originalan enterijer i eksterijer lokala namamio je Novosađane da se bukvalno otimaju za centimetre praznog prostora koji su vikendom prava premija. Dobra svirka i „leteći“ konobari koji se sa lakoćom guraju kroz masu su simbol ovog mesta. U kući preko puta, odoleva jedan od najstarijih lokala u Lazinom sokaku.
- Kad je pre deset godina otvoren „London“, niko nije očekivao, ma ni sanjao, da će jednog dana ulica biti tako popularna u gradu. Jutros sam došao kući tek u četiri sata, jer zbog gostiju nije bilo šanse da ranije zatvorimo klub, čak i da smo hteli. Sad bi svi da otvore nešto u Laze Telečkog, ali više nema slobodnog prostora - kaže za „Blic“ Zoran Đurđević, menadžer kluba i nada se da će tako ostati i sledeće godine. Pokušavajući da rasvetle pomamu Novosađana za ovim sokakom, vođeni „simptomom navale skakavaca“, mnogi veruju da je čar Lazine upravo u autentičnoj atmosferi sokaka oivičenog starim kućama koje su zadržale autentičnu spoljašnost. Nekadašnji stanari verovatno nisu ni sanjali da će njihova mirna uličica postati sinonim dobrog provoda i odlične muzike.
Za kraj, posle medovače, čaja, piva i dobrog zvuka, oni koji ne žele da obrnu još jedan krug kroz sokače, završe u „Kućerku“ gde se Novosađanima nudi ono što, nakon par piva, ipak svima legne: tambura do rane zore.