Уколико српска страна одлучи да Русима да монопол у сектору нафте и гаса, тендера за продају националне нафтне компаније не би ни било. - С руском понудом председник Тадић и премијер Коштуница упознати још пре месец и по дана, током последње посете Алексеја Милера, првог човека Гаспрома
Политика - Пре 3 сата и 47 минута
Да ли ће Руси постати господари српског енергетског тржишта питање је о којем ће се наредних дана навелико дебатовати. Иако ће се одлука о томе донети у самом државном врху, осим Бориса Тадића, председника Србије, и Војислава Коштунице, премијера, који би требало да је аминују, о томе ће се изјашњавати и посланици у Скупштини Србије. Нацртом споразума који је Александар Алексејев, амбасадор Русије у Београду, уручио Александру Поповићу, министру енергетике, Русија је практично обелоданила понуду која се већ дуже "кува". А према којој би крак гасовода "Јужни поток" прошао преко наше територије, а заузврат да Гаспромњефт, ћерка фирма руског Гаспрома, добије већински пакет НИС-а. Дакле, најмање 51 одсто.
Овај нацрт споразума није донет преко ноћи, како је то представљено у јавности, иако је у позадини "гасних" преговора владала велика ужурбаност. Наиме, Александар Поповић, министар енергетике, хитно је допутовао са службеног пута у Словачкој, како би стигао на уручивање споразума с руским амбасадором Александром Алексејевом.
С овим документом су премијер и председник били упознати још пре месец и по дана после последње посете Алексеја Милера, првог човека Гаспрома, тврди овај извор близак влади.
Али, и извор близак председнику Србије потврђује ову причу. Уколико српска страна одлучи да Русима да монопол у сектору нафте и гаса, будући да би, осим куповине НИС-а, учествовали у градњи "Јужног потока" и завршетку подземног складишта Банатски Двор, тендера за продају националне нафтне компаније не би ни било.
То је очигледно део дила званичног Београда и Москве, који би требало да печатирају посланици српске Скупштине. Међудржавним споразумом који би потом био потписан, пошто се све тачке нацрта јучерашњег споразума усагласе, а који у том случају има снагу закона, Гаспромњефт би практично постао власник НИС-а.
Како "Политика" сазнаје, иако је ово понуда која се не одбија, и овај нацрт споразума има и добре и лоше стране. На коју ће страну претегнути тас на ваги остаје тек да се види. Наредних дана, радна група, формирана само да се бави овим послом, мораће да отвори "четворе очи", да сваку тачку понуђеног нацрта премери више пута, доради споразум, неке ставке и измени и тек онда поново седне са руском страном да размотри такву понуду.
Сам нацрт споразума неће претрпети велике измене, али извесних корекција мора бити, тврди извор близак влади. Чињеница је да би Србија проласком овог крака гасовода обезбедила себи довољно гаса и постала енергетски лидер у региону. За то што би постали већински власник НИС-а, српска страна ће тражити, сазнаје "Политика", да јој се гас испоручује по нижим ценама, да у сваком часу може да повуче онолико гаса колико јој је потребно, као и да подземно складиште Банатски Двор буде завршено у року. Инсистираће се и на томе да се улагања у модернизацију НИС-а заврше у року од годину дана, као и да постоји посебан рачун на који ће Гаспромњефт положити новац као гаранцију да ће улагати у рафинерије Панчево и Нови Сад.
С обзиром на то колике су залихе нафте Гаспромњефта, иначе државне нафтне компаније, тешко је поверовати да ће они купити српске рафинерије да би их затворили, каже исти извор. Руси су једини играчи којима су рафинерије заиста потребне да би прерадили сву нафту коју имају. Док сви остали нафтни играчи у региону, попут ОМВ-а, МОЛ-а, Хеленика, купују НИС ради заштите од конкуренције, што опет не значи да не могу ставити кључ у браву и рафинерије претворити у старо гвожђе.
Уколико би се ипак догодило да ова руска понуда буде одбијена, гасовод би сигурно заобишао Србију, што значи да би "нову нафту", како популарно зову гас, добијала само из једног правца, преко Мађарске, што се у више наврата до сада показало као лоше.
Иначе, постоје три опције за градњу гасовода "Јужни поток" - преко Србије, БиХ до хрватске луке Плоче, затим други, преко Грчке испод Јадранског мора, и трећи, преко Румуније, Мађарске и Аустрије.
Поповић: Немерљив значај за Србију
Упитан да прокоментарише шта би у перспективи значило за Србију да "Јужни поток" прође преко Србије, министар Поповић за "Политику" каже да би "пролазак транзитног гасовода био од немерљивог значаја за нашу земљу, јер од данашњег стања, у коме Србија 91 одсто потреба за гасом задовољава увозом, долазимо у позицију транзитне државе, која има огромне приходе од транзита.- Изградња гасовода би значила да је Србија дугорочно обезбеђена овим енергентом. Сама градња би упослила домаћу оперативу, а инвестиција у гасовод и складиште била би више од једне милијарде евра. Додатне количине гаса би омогућиле прелазак домаћинстава на овај енергент, али и поспешивање индустријске производње - каже Поповић.
На питање да ли ће се градњом "Јужног потока", завршетком Банатског Двора и већинском продајом НИС-а успоставити руски монопол у Србији, Поповић каже да је "Србија у овом моменту високозависна од руског гаса и да изградња деонице ’Јужног потока’ кроз Србију ту зависност неће изменити".
Јасна Петровић
<< Садржај рубрике 'Вести дана'
