UČEŠĆE, makar i posredno, aktuelnog člana posredničke „trojke“ Kontakt-grupe za Kosovo i Metohiju, Frenka Viznera i njegovog vijetnamskog druga, na ovim prostorima vrlo poznatog Ričarda Holbruka, u privatizaciji novosadskog DDOR, nije niti iznenadilo, niti uznemirilo ovdašnju političku scenu.
Istina, na pominjanje ovog, jednog od, za region Balkana u poslednjoj deceniji, čestih i vrlo očiglednih primera sukoba interesa, predstavnici naših vlasti zvanično nemaju komentar.
Ne postoji niti jedna država na svetu u kojoj lobisti, zvanični ili tajni, ne učestvuju u prodaji većih kompanija - kaže izvor „Novosti“ iz Vlade Srbije, a koji je prethodnu deceniju proveo na poslovima u zemljama jugoistočne Evrope koje su, pre dve godine ušle u Evropsku uniju.
Prema njegovim rečima, ova praksa izuzetno je prisutna i u Srbiji. Jer, političari zapadne Evrope i Amerike osim što rade posao u diplomatiji i (najčešće) za obaveštajne službe svoje zemlje, vrlo često „odrađuju“ poslove i za biznismene.
- Korporacije koje imaju interes u određenoj državi, pa i kod nas, po pravilu obaveštavaju predstavnike vlada svojih država o tome - tvrdi izvor „Novosti“. - Zatim, ovi, taj interes prenose kolegama u navedenoj zemlji, naravno uz preporuku da bi upravo ta kompanija bila idealni kupac.
Prema rečima našeg sagovornika, najčešće su političari, posebno oni iz Amerike, skloni za „sve vrste dogovora“.
- Tako se političarima zemlje gde novi investitor želi da dođe nude razne „protivusluge“ koje, gotovo po pravilu nisu u novcu, ali jesu u boljem tretmanu tog političara ili njegove stranke u zemlji odakle dolazi novi ulagač - objašnjava izvor „Novosti“. - „Kajmak“, ipak, uzimaju baš oni koji lobiraju i usluge nude.
Zato, dodaje izvor „Novosti“, svaki bivši zvaničnik u svojoj biografiji, sem političkog, ima i onaj poslovni deo. Stvar postaje isplativija, ukoliko bivši zvaničnik, a na Zapadu, i posebno u Americi, važi pravilo da „jednom predsednik, uvek predsednik“, dobije neki od poslova u regionu.
Biznis koji ovi bivši ljudi zvanične politike za svoje države rade, vrlo je šarolik. Po pravilu u zemlje tranzicije dolaze u vidu „tehničke pomoći“ u raznim oblicima za šta dobijaju honorare od 10.000 evra, pa naviše. Pored toga, omiljen je (i dobro plaćen) posao savetnika, ili posrednika.
U čitavoj priči dobro prolaze i oni koji rade u, na Zapadu brojnim, institutima. Obično je reč o paradržavnim institucijama ili nevladinim organizacijama koje se, gotovo uvek, finansiraju iz budžeta zemlje koja ih angažuje da postanu posebno stručni, recimo za Balkan.
- Vrlo je isplativo danas poznavati region Balkana - tvrdi izvor „Novosti“. - To donosi, osim izuzetnog medijskog eksponiranja i veliku materijalnu korist. Prenose se, zapravo, stavovi navedene zemlje, a sve pod plaštom „objektivnog, ekspertskog mišljenja“. Ovih stručnjaka ima u svim sferama - političkim, društvenim, ekonomskim...

MISIJA I POSAO
NE postoji niti jedan posrednik, pregovarač, ili savetnik koji će krenuti u bilo kakvu misiju u zemlji u tranziciji, ukoliko za to, pre svega, nema dobar honorar, ali i neki dodatni posao - izričit je izvor „Novosti“.
Predstavnici SAD koji u Evropu, posebno na Balkan stižu, po pravilu su već penzionisani, mada se u poslednje vreme dešava da se u „izazove“ na Balkan šalju potpuno mladi ljudi, koji za svoj prvi posao uzimaju između deset i petnaest hiljada dolara mesečno!

VEZA AMERIČKE DIPLOMATIJE, POLITIKE I BIZNISA
“TAKSIMETAR“ OTKUCAVA

AMERIČKI ambasador Ričard Holbruk dobio je, nakon učešća u balkanskim pregovorima, epitet „tvrdog pregovarača“, a rešavanje balkanske krize bilo je - ne samo u njegovom slučaju - unosan posao.
Danas kao visokorangirani savetnik za pitanja spoljne politike, bivši ambasador SAD pri UN, Ričard Holbruk ima toliko zaduženja da bi ih bilo teško pobrojati. Redovni je komentator u vodećim američkim listovima za spoljnopolitička pitanja, uključujući, naravno, Kosovo. Jedini koji je bio pomoćnik državnog sekretara za razne delove sveta, Evropu i Aziju, Holbruk je član borda direktora Saveta za spoljne odnose u Njujorku, vodi Američku akademiju u Berlinu... Globalna scena se otvorila Holbruku poslovima na Balkanu, mestu na kome se, međutim, i danas prelamaju njegove interesne sfere. I ne samo njegove.
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs postavila, 19. decembra 2005. godine, Frenka Viznera za specijalnog izaslanika za Kosovo. Manjak poznavanja situacije na Balkanu, Vizner je prebrodio zahvaljujući bogatom iskustvu. A, u blizini je bio Ričard Holbruk. Sa reputacijom dobrog poznavaoca prilika na Balkanu, Holbruk je član upravnog odbora AIG. A Vizner je potpredsednik AIG.
No, ova veza je samo dodirna tačka dvojici američkih diplomata čija je uloga na globalnoj sceni daleko šira. Sin agenta CIA koji je 1949. godine postao šef Centralne obaveštajne agencije u Albaniji, Frenk Vizner već više od četiri decenije obavlja „lepezu“ aktivnosti u vladi, diplomatiji i biznisu. Bio je član upravljačkog tima „Enrona“. Posle najvećeg finansijskog skandala u istoriji SAD, ovaj gigant je propao. I AIG, čiji je potpredsednik Vizner a član upravnog odbora Holbruk, pre četiri godine je prošao kroz finansijski skandal. No, ova činjenica nije bila prepreka za širenje poslova AIG. I to na Balkanu, tačnije - Kosovu.
Sada se, posle posredne uloge ovog poslovno-diplomatskog para, u privatizaciji DDOR taj posao kreće dalje na Balkanu, gde je, inače, AIG već prisutan u Albaniji, Bugarskoj, Grčkoj. (D. S.)