Srbija

riki_mo
riki_mo
Većinski vlasnik Foruma
Pristupio: 06.08.2006.
Poruka: 36.861
21. siječnja 2008. u 10:29
 
ajkulico, moj savjet, smiri strasti... u posljednje vrijeme ispadas ono sto valjda ni sam ne bi zelio biti...
 
profo, moj veliki respekt za sve sto napises na ovom forumu!
[uredio riki_mo - 21. siječnja 2008. u 10:32]
Čitajte http://generalposlijebitke.blogspot.com/BŽV!
nik
nik
Dokazano ovisan
Pristupio: 01.04.2004.
Poruka: 17.224
21. siječnja 2008. u 10:38
covjece, 40% srba glasalo za radikala.....60% ih je izaslo na izbore...
onih 40% koji nisu izasli su znali da budu od ovih 60% koji su izasli 40% glasalo za nikolica...dakle i ovih 40% koji nisu izasli na izbore su radikali...covjece kolko ima wadikala u swbiji....Big%20smile
Mi gradimo prugu, pruga gradi nas!
Solin
Solin
Potencijal za velika djela
Pristupio: 25.08.2007.
Poruka: 3.001
21. siječnja 2008. u 11:10
vuk dlaku mijenja al ćud nikada.
imajte to na umu.
 
btw, zanimljivo na forumu od pripadnika Srba niko se nije izjasnio kao radikal.
._._._._._._.
Pjer
Pjer
Mali dioničar
Pristupio: 08.10.2002.
Poruka: 6.505
21. siječnja 2008. u 11:32
 
  "svi smo mi pomalo socijalisti"LOL
   ima poneki i čedista,imamo i par radikala ali su banovani 
svi za jednog, jedan za svi!
Dejan NS
Dejan NS
Većinski vlasnik Foruma
Pristupio: 26.01.2005.
Poruka: 24.385
21. siječnja 2008. u 11:38
Mislim stvarno ajkulo......ako Ti riki kaže da smiriš strasti, onda.....Big%20smile
Ja sam protiv svakog nacionalizma,jer je nacionalizam najnizi oblik drustvene svesti - Koca Popovic
Dejan NS
Dejan NS
Većinski vlasnik Foruma
Pristupio: 26.01.2005.
Poruka: 24.385
21. siječnja 2008. u 11:40
Solin je napisao/la:
vuk dlaku mijenja al ćud nikada.
imajte to na umu.
 

Vidi cijeli citat

Pa?
Ja sam protiv svakog nacionalizma,jer je nacionalizam najnizi oblik drustvene svesti - Koca Popovic
Obrisan korisnik
Obrisan korisnik
Pristupio: 16.12.2005.
Poruka: 11.280
21. siječnja 2008. u 11:40
evo odgovora za ove sto nas prozivaju na nacionaliste...
Обрад Кесић

Пријатељи

За Србију није довољно да има толико декларација о пријатељству, које сад редовно стижу, од Москве па до Вашингтона. Много су важнија дела

У последње време толико много светских политичара исказује своје топле и искрене жеље према Србији, да је тешко наићи на било коју изјаву из Европе и Америке која, независно од тога о чему је реч, не говори о жељама за пријатељством. Од стране америчке и европских влада често се дешава да најоштрије осуде, критике, па чак и претње буду саопштене на један шизофрени начин, јер се говорник напросто изломи у покушајима доказивања свог пријатељства и лепих и искрених намера према Србији. Ово је најизраженије када су у питању неки политичари бивше Југославије, попут Стипе Месића и Јанеза Јанше. Они без резерве и без длаке на језику саветују Србију, „уз најбоље жеље”, како да Србија што пре постане део европске демократске породице.

Ово ме подсећа на сцене из мог детинства, када сам из бивше Југославије стигао у Америку и у најранијем детинству имао прва искуства са оваквим пријатељима, јер сам од своје пете па све до дванаесте године редовно добијао батине. То се већином дешавало зато што сам био међу најмлађом и најмањом децом у комшилуку, али и зато што сам био другачији од осталих, тако да су ме звали ДиПи (ДП – је скраћеница за „displaced person” што би у преводу буквално значило „особа без места пребивалишта или неодређеног места пребивалишта”). У Америци се тај термин користио у описивању емиграната из Европе после Другог светског рата, да би 70-их година исти добио јако негативну конотацију, постајући нека врста увреде. Ја сам толико желео да придобијем децу у комшилуку и да ме они коначно прихвате, па сам покушавао све што ми је пало на памет.

Кад су од мене тражили да украдем паклу жвакаће гуме, то сам учинио, и дан-данас имам због тога осећај гриже савести. А када су тражили да докажем своју лојалност тиме што ћу скочити са црквених степеница, које су биле више од три метра – и то сам учинио, али тако што су ме гурнули док сам се премишљао да ли да скочим или не. Резултат тог скока било је напукнуће ножне кости, које сам три недеље, из страха, крио пред родитељима, све док нисам још више повредио ногу. А од пријатељства ни трага, осим лепих речи и обећања; и даље сам наставио да добијам батине и све је то трајало док нисам мало више порастао и физички се развио. Тада сам само понекад добијао батине, али тада сам знао и да узвратим. Тек тада су ме деца из комшилука не само прихватила, него су желела да се што више друже са мном, јер сам им био од користи у обрачунима са децом из других улица. Могу искрено да кажем да су ми ови пријатељи у великој мери постали блиски као рођена браћа.

Мислим да у многим стварима треба прихватати лекције из детинства – и када су у питању не само односи међу одраслима, него чак и односи међу политичарима, па и државама. Зато мислим да за Србију није довољно да има толико декларација о пријатељству, које сад редовно стижу, од Москве па до Вашингтона. Много су важнија дела. И то да ли је Србија прихваћена искрено, као партнер, и да ли оно што њени „пријатељи” њој саветују важи и за њихове земље.

Ја бих био више убеђен у добре намере „пријатеља” и добровољних саветника Србије када би они направили неке конкретне потезе. Ево, на пример, када би Јанез Јанша могао великодушно да се у име Словеније одрекне Пиранског залива и једноставно призна да то подручје припада Хрватској. Исто тако би Стипе Месић могао да покаже да је већи пријатељ од Јанеза Јанше. И истовремено да покаже свој демократски дух – тиме што би се потрудио да се први одрекне неке територије, на пример Свете Гере у корист Словеније. Овакви потези би заиста показали колико ови пријатељи стварно желе Србији све најбоље, као и то колико су они демократски зрели, неоптерећени национализмом и политички флексибилни. Ако ово што помињем њима делује нереално због „специфичности” њихових спорних граничних и територијалних питања, онда нека барем буду искрени и кажу шта заправо мисле. Искрени непријатељ је за поштовање и увек је бољи од лажног пријатеља.


Обрад Кесић
Obrisan korisnik
Obrisan korisnik
Pristupio: 04.10.2004.
Poruka: 9.948
21. siječnja 2008. u 11:45

smejurija, ja sam po onim ''cuvenim prognozerima'' iz CESIDa i slicnih organizacija izbora medju 20 posto tvrdih apstinenata posto sam juce iskulirao biraliste...

Hrvati se nemaju kud cuditi ishodu izbora, a jos je poraznije da na 1,6 miliona radikalskih glasova dolazi plus 250 hiljada socijalista (Milosevic) i vise od 300.000 glasova koje je dobio pritajeni sovinista i seljober Velja Ilic...
 
Tadic dobio dosta, a LDP slab iako su sinoc otvarali sampanjac posto su odnosu na parlamentarne izbore dobili 10.000 glasova viseLOLLOLLOL
Obrisan korisnik
Obrisan korisnik
Pristupio: 04.10.2004.
Poruka: 9.948
21. siječnja 2008. u 11:52
percao je napisao/la:
Jadna ste vi zemlja kad vam Čeda samo 5,5% dobije...
Vidi cijeli citat

kako da dobije vise kad je imao kampanju za zaplasiti, sve neki zombiji iza njega, sve neke cudne poruke, mrak, tama, neki cudni likovi i jos cudnije poruke...
 
sve je to super kad Ceda prica, al da se razumemo on je bio vlast i to veoma vazna karika u vlasti i tek kad objasni gradjanima Srbije sta je radio na nekim mestima, zasto neke ideje za koje se zalaze nije onda sproveo i zasto se tada nije borio protiv kriminala i korupcije, e onda ce moci da dobije znacajniju podrsku
 
dok to ne uradi uvek ce setati na pragu cenzusa, a od 200.000 njegovih biraca Tadic ce u drugom krugu dobiti bar 150.000 glasova i odbraniti predsednicki presto
Obrisan korisnik
Obrisan korisnik
Pristupio: 12.07.2007.
Poruka: 2.157
21. siječnja 2008. u 11:53
znaci, opet Jovo nanovo... sad ce se malo pozivat na europsku Srbiju, EU ce obecavat brada i doline, sipat lovu kamionima, ujedinit ce se od Tokija do Milvokija, samo da bi se samozavaravanje "evo, nismo mi tako losi, samo nam dajte drugi krug" nastavilo i dalje...
 
sve je to posljedica toga sto u Srbiji nakon 1999. ili Petog oktobra nije provodena temeljita denacifikacija, kao sto je to uspjesno napravljeno u Njemackoj nakon 1945... pa tako vecina glasaca u Srbiji itekako vjeruje da je ceo svet protiv nje, urotili se opet Vatikan, CIA i Berlin, otimaju sto je nase, logori za hrvatske vojnike nisu postojali, protjerivanja Hrvata iz Vojvodine nije bilo, rat u Hrvatskoj je poceo Olujom '95, a Srebrenica je pravedna osveta za 5 ubijenih srpskih seljaka... svi nas mrzu, a pomoci ce nam, kao i toliko puta do sada, Majcica Rusija, koja nas voli i obozava i koja ce nas branit do zadnjeg petro-dolara
 
osim marginalaca, tako misli vecina (sto se vidi po rezultatima izbora)...
  • Najnovije
  • Najčitanije