Glumica Ivana Žigon dovela je Rusiju na Kosovo i Metohiju pre svih srpskih političara i pre nego što se i zvanična Moskva oglasila o pitanju statusa južne srpske pokrajine. Kao predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva, organizovala je humanitarnu pomoć iz ove daleke zemlje, dovodila ruske zvaničnike, senatore, ministre, ansamble i novinare u najzabačenije kosmetske enklave... U Rusiji je za svoj rad dobila orden svetog Andreja Prvozvanog za veru i vernost, priznanje koje se dodeljuje najzaslužnijim građanima i umetnicima, a koje su u Srba poneli samo još patrijarh Pavle i mitropolit Amfilohije.
Tim povodom, Ivana za Kurir kaže:
- Kosovski božuri su se zahvalili majci Rusiji što ih je uzela pod svoje okrilje. To je ansambl dece koja žive na Kosovu i Metohiji - u Velikoj Hoči, Orahovcu, Prištini, Kosovskoj Mitrovici, Goraždevcu, Gračanici, Vrbovcu, Letnici, Kmetovcu. Oni su mali ambasadori Kosova i Metohije, deca umetnici koji iza sebe imaju više od stotinu nastupa i koje predvodimo ja i Gavrilo Kujundžić.

Kako reaguješ kad kažu da nam Rusija nikada nije pomogla?
- Kad to kažu te razne Pešićke, Lede, Biserke i ostale Kandićke, uvek imam pri pameti da one nisu baš toliko glupe i neobrazovane, već da su prosto zlonamerne, drske i bezobrazne. One možda i ne znaju da je Srbija posle ropstva od 500 godina dobila svoju autonomiju blagodareći upravo pobedi Rusije u rusko-turskom ratu. Briga njih i za ruskog konzula Jastrebova, koji nije dao Turcima da zatvore srpsku bogosloviju u Prizrenu, koja je potom radila do 1999, dok ih „Milosrdni anđeo“ nije zatarabio. Možda one nisu čule za Tolstoja, niti za pukovnika Rajevskog, koji je sa još 5.000 dobrovoljaca poginuo u balkanskim ratovima i koji je bio prototip za lik Vronskog. Ne zna jadna Vesna Pešić ni da je više od 20 miliona Rusa poginulo u borbi protiv fašizma, koji se rodio u srcu te njene Evrope. Od cele istorije, ona priznaje samo svog druga Tita i njegove poltrone, čiji su sinovi danas vodeći članovi njihove sulude drogirantske partije. Biljanu Srbljanović, koja je izjavila da se plaši Putinove senke jer se nadvila nad nama, pitam: „Zar ne znaš da samo ono što je osvetljeno ima svoju senku?“ Mrak koji živi u duši B. S. je potpun. Neka je čestita Srbadija pomenu u molitvi svojoj. I neka je slučajno ne mrze, ona zaslužuje naše saosećanje.

Vi ste, izgleda, sasvim neka druga struja?
- DSRP je na krajnje suprotnoj poziciji i hvala vam na komplimentu. Mi radimo po zabačenim selima, niko nas za to ne plaća, ali radimo to s ljubavlju. Zamislite kad bi oni hteli da naprave „dane zahvalnosti Americi u Beogradu“? Čik, neka Pešićke, Lede, Biserke i ostale Kandićke napišu neku pesmu o ljubavi prema onima koji su nas bombardovali? To bi bilo smešno do bola!

Misliš li da će Rusija zaista, kako kažeš, spasti Kosovo?
- Nije pitanje da li će Rusija posustati, već da li ćemo mi biti dostojni ruske pomoći koja nam je pružena. Rusija je na svojim nogama, za razliku od Srbije, koja je na kolenima. U vreme Jeljcina i Rusija je bila na kolenima, ali je uspela da prepozna sopstveni put i posle velike krize podigne se i pruži nadu čovečanstvu da će ga ponovo spasti od fašizma, koji je opet krenuo da osvaja planetu. To daje nadu i nama da ćemo i mi možda posle ovog velikog pada krenuti napred svojim sopstvenim snagama.