malo kasnim al evo :

E moj druze beogradski...i ostala plemena...

otkud da krenem...pa evo od pola pet ujutro u subotu kad sam na silu otvorio oci, rastegnuo zglobove, izderao se na budilicu  i prva psovka istocnim susjedima mi presla preko usana...ni golubovi jos ne vode ljubav vani, a ja se naoruzavam za istocni samit...naravno, opet je bg privilegiran i svi narodi i narodnosti i ostale egzoticne vrste morat ce novce ostaviti u njihovoj drzavi...

....e sad...par sladunjavih poruka samog organizatora osobno nije ostavilo traga, bio sam u laksoj verziji depresije jer mi je cvijece uvenulo na juznom balkonu i parket mi se digao u sobi, no onda su stigle prijetnje da znaju gdje zivim i da mi se blagajnica u ducanu zove rosilda, pa sam, kukavica kakav jesam, pristao na novi put u propast...ili u beograd...nagovorio sam rukija, koji se opirao ko ponjava rakiji i vec ustaljenom rutom...(a kojom bi drugom vlak vozio?) rasirio jedra skupa s njim i u sest ujutro mi smo bez firme krstic ispovijedali sve buduce grijehe koji su nas cekali tog vikenda...a stvarno su cekali, i iza ugla i iza coska...cijepio sam se protiv malarije i dizenterije, po savjetu veleposlanstva, ponio i njihov rjecnik najcescih fraza, krivotvorio  osobnu, stanjio obrve  http://www.air-america.net/images/Airrvn/avn-id.jpg i zaputio se zajedno s rukijem kao najbrojnija strana navijacka skupina u leglo zla...torcida se nije pojavila, tako da smo jos jednom razbili sve one bajke od stoljeca sedmog...kad zagusti zna se ko je na crti...i na stolu..i na stolici...jel ima neki predmet u korcaginu na koji se nismo penjali

...pametan kakav jesam, odlucio sam putovati u laksoj varijanti s jedva polupunim ruksakom...(zaboravio sam uopce smajlice koristit, ajd sad cu jednog, nije da pase ovdje, nego cisto da razbijemo monotoniju )...pa su mi od smijeha podivljali leukociti kad sam vidio rukija s dvije torbetine kako se znoji i grci u predinfarktnom stanju...uljudno sam mu objasnio da ne mogu kao prosli put ostat u neprijateljskom okruzenju mjesec dana, vec da cim sunce se drugi put pojavi na obzoru, veliki manitu mora u svoj vigvam croaticus domesticus...on se samo slozio...
dobro, reko ja, pa sta ti nosis onda u ovim hangarima na ledjima?...rezervnu lokomotivu, ako nam se ova pokvari?...ma ne...utjesi me on...jos jedne tenisice, drugu jaknu, majcu..bla, bla.......aha, dobro...tebe da hoce pokrast cigani trebaju s kamionom doc...i to s prikolicom....nista, prihvatio sam sudbinu kakva je, uvaljali smo se u sjedala i brojili stupove kraj pruge....jedan...dva...dva plus jedan...dva plus dva...pet...sest...

zvuci glupo, al stigli smo na granicu bez incidenata, ja sam se htio vratit i krenut ispocetka da vidim dal je to slucajnost...nije bila....sve je to doslo na naplatu par sati kasnije...Svevišnji je imao velike planove za nas...no ja sam se napio pa nisam nikad saznao o cemu se radilo......ajd da sad suvislo povezem koju recenicu da me mozete pratit..dakle ukratko vozili smo se vlakom, stigli na granicu, odmah sam prepoznao da smo usli u serbiu kad sam vidio fantoma kako flegmaticno skida hlace uz prugu.....sta je on htio tom gestom, i kamo je krenuo ogoljenih koljena nisam shvatio....

no, zaboravimo njega, u turbulentnoj i nagibnoj voznji kontra svih zakona fizike, vlak se nije prevrnuo i doplovili smo do kolodvora...prvog i jedinog mjesta kojeg se sjecam kako izgleda...sirom razrogacenih ociju, s tri prsta u zraku docekala nas je kaznena ekspedicija...shaban je prisapnuo "eno ih"..nisam tocno cuo, ali sam mu citao s usana cirilicu ...dakle, drugovi, jasno vam je da su nas pokusali isprovocirati cim smo krocili na popisani beogradski asfalt...laki se uhvatio aparata, napravio par slika za dosje i za potjernice, srdacno smo se izljubili s njima dvojicom, ziletom (kojeg sam prvog vidio jos tamo iz novog beograda kako mase), pjerom od kojeg sam vec strahovao da cu morat pratit njegov ubitacni tempo i nekog novog lika za kojeg pojma nisam imao da cemo zagrljeni urlat na harmoniku vec par sati kasnije......ime poznato redakciji...i harmonikasima...inicijali b.h...a s naocalama bi covjek rekao da je pristojan...

e tu me vec ponijela euforija, ko da se nismo ni razisli od prosli put...i sad moj osmijeh razbio mi neki lik na kolodvoru, buduci da isijavam hrvatstvom na sve otvore...prvo sam pomislio da je i on jedan od forumasa, i malo mi falilo da mu se predstavim kao monstruozo...no kad sam vidio kako mu pogled vrluda, a piva se ljulja taman na onaj profesionalni nacin do samog ruba case al nikako da se prolije, posumnjao sam da su ga mozda ovi srbi unajmili da nas prestrasi i otjera preko drine, dunava, save i ostalih rijeka i potoka...i krenuo sad on sa mnom u neku tesku pricu, a ja cas gledam zileta, cas njega, apsolutno mi upitnik nad glavom, ne zelim bit neugodan jer em nisam pijan em nisam siguran dal stvarno mozda je netko sa foruma....ziletov pogled ne odaje mi nista...i on je mrtav ozbiljan...snalazim se sam....obecajem mu da cu ga nazvat, il nek se on meni javi...a kad je spomenuo radikale, provalio sam ga u tri sekunde...namignuo mi je zavodnicki i nastavio put, shvativsi da mu nisam bas ciljana skupina

...a ja isto imam uvod ko proust, sve nesto okolisam baljezgam, a sva akcija stane u puzevu kucicu...

dakle, nas pet plus dva prezivjelih nakon prvog pokusaja atentata od strane radikala, samo slijedimo plan i program koji je sljedeci, shaban nas vozi da se smjestimo u hostel za koji se u autu ispricava da pojma nema na sta to lici i vec tu ostrim psovke i smisljam kako da mu napakostim tijekom veceri...uz prometni kaos po ulicama (prije bi na zalosnoj devi iz egipta dosao do cilja, promet vam je ljudi ko u besplatnom bordelu)...dolazimo do adrese na kojoj se hostel nalazi....cekaj...ajmo ponovno....adresa na kojoj bi se hostel TREBAO nalaziti.......dakle shaban nam je rezervirao mjesto u nekom ministarstvu, kolko mene cirilica sluzi....sva sreca uz par telefonskih poziva, shvaca da je fulao samo za koji broj (kolko cujem i bracu makedonce je zavaljao za ulicu...)...al nema nigdje parkinga....gdje cemo stat, parkirat, samo problemi...nista...majstor ulazi u autopraonu i placa pranje (ali samo SPOLJNO!!! dere se...) i tako placa najskuplji parking u gradu, na cemu sam mu izrazito zahvalan...a hostel odlican, u biti neki stan, skroz pristojan...oprastam shabanu sve grijehe i grobarstvo, tamo se presvlacimo i odlazimo na savu/dunav...nikad ne znam koju od te dvije! rijeke...makar domacini stalno objasnjavaju kako je sve to logicno i kako sam glup i neobrazovan...

tamo smo udruzili snage ponovno s odbjeglim dvojcem plus jedincem, a rookie, da ne bi iznevjerio tradiciju ponovno dovodi konobara na rub ocaja, bas kao i na proslom izletu...trazi cemerusu, sto i meni kao autohtonom purgeru rodjenom ispod maksimirskog stadiona zvuci kao starosvedski....mozete si zamislit kakvu je grimasu napravio konobar na rubu ocaja, vec je covjek htio zvat kolegu u afriku dal mozda on razumije...tu nam se pridruzio i losmi, koji nikako nije uspio izbjec okupljanje, iako se trudio...zile je opet oteo racune...to mi je i prosli put napravio...i i s manjim zakasnjenjem na relaciji "neki birc na savi/dunavu - malo korzo"...upali smo u zloglasni MK puni dobre volje i alkohola...e da, putem smo vozili i osobu x, nekog beerovog od buraza frenda ili nesto slicno...ja sam u sredini se borio da pohvatam koju rijec njihovog djetickog razgovora, ali zali boze...bolje da sam ucio svirat gitaru...da bi na njihovom rastanku i beer priznao...e....ja ovog nista nisam razumio....

u MK nas cekaju i stare musterije, s kojima se srdacno ljubimo, makar drugim okom gledam di su nozevi za meso i cijeg nema na stolu......supatnici iz freestylera djemba 2x koji se mora iskupit sljedeci put sto je izdao u mistiku, mintu, ili kako god se zvalo ono leglo u petoj dimenziji...ponjava nije izdao, gospodin covjek....al je kriv sto sam sanjao da hodam po mjesecu i okolici....rakija od breskve ti se u krevetu prolila dabogda ...makedonci deneb i denebov brat su mi bili daleko od nisana...al na prvi pogled, pa ja bi rekao da su makedonci najveca gospoda, odisu kulturom za razliko od ostalih balkanskih plemena...mislim, provjerit cemo drugi put nakon par litri vina...poloze li test i oni dobijaju majce koje nekim cudom ovog puta nitko nije dobio...apsolutno smo svinje i ostale zivotinje sto smo se pojavili bez ijednog poklona, ali to je jednostavno dio tradicije u mojoj obitelji i ja se toga ne sramim...osim srijedom...za dimitrija sam znao da je mali provokator, napao je starog covjeka bez moderatorskih moci, al sam ljubazno otrpio sve i smjeskao se suvremeno...mislim da nisam odao niti jednu moderatorsku tajnu niti zakletvu i vrlo sam ponosan...dzoni je ipak bio dozivljaj jer je upao junacki u pricu, ali mora priznat da mu je shabanotti zabio iz mrtvog kuta...na stranu cile, mile, dzoni al zasad te vodi shaban, ti si na potezu... andrija mi se takodjer sjeo izvan dometa, bar u MK, onog kasnije se mutno sjecam......ajkula me razocarao izborom tekucine, ali kao jedan od rijetkih osvajaca europskih trofeja sve mu je oprosteno......pjer mi je isto pobjegao na drugu stranu stola i njega cu da dohvatim drugi put malo vise...zhile opet daleko, i to ce platit, shone je kasnio ali kakav purgerski govor mi je priredio...e da nisi ozenjen...vec mu je doticni, "okovani" prst poceo se razlikovat od ostalih...atheist je isto zbrisao prerano...drugi put ide lokot na vrata ljudi...ne mozemo ovako u kup uefa....ajd moram skratit, najebat cu od admina. dva puta. za kraj sam ostavio vodavodu, pojma nisam imao za prosli nick...valjda od straha su mi skrivali tko je bio u proslom zivotu...ja sam mu brojao flase u birtiji, ali prijatelju ni ja nisam einstein.......o njemu jos nesto kasnije...

sad sam vas sve valjda isprozivao i malo vam podigao ego, to vam je ionako bilo najbitnije u cijeloj prici, kakve jeste karakterne prostitutke..svi od reda......pocelo je odlicno, s hranom ravno s olimpa pa na dolje, tamanio sam iako mi je zeludac prijetio samoubojstvom, razvodom i cime sve ne....no, netko mi je ubacio u alkohol u pice......i tu su poceli problemi...dobro, nisu jos....u MK jos mi se i motaju neke uspomene, tipa da smo nazdravili za Huga..mozda je to bilo i u Korcaginu, a mozda i u jednom i u drugom...al dosta smo nazdravljali..pa protiv EU (Shabaneee!)...pa se povela prica o bijelom polju na sahovnici...ili mozda nije?...al zvoni mi slican kontekst u glavi...zvezde mi...uglavnom, sa svakom litrom razgovori su postajali sve blizi onima s radikalom s kolodvora s pocetka price.......milivoje i tebe smo se sjetili, izdao si i tesko ces se iskupiti....guji alter ego je bio prisutan, al i ti imas minus u zalaganje....s tim da nam tvoja kamera apsolutno nije falila, taj horror ne bi htio gledat ni lijevim ni desnim okom...dejanNS je jedini opravdan...njegova je sljedeca runda i nema zamjerki...

ajd moram skratit, idem na nogomet..ako sam nesto zaboravio, zaboli me, nisam ni mislio ovolko oduljit...dakle, nekako smo se izvukli iz MK i otisli u dom JNA..il je barem meni tako izgledalo...sramezljivo sam nastavio s pivom, ali mi se svidjela nesto rakija po izgledu, pa sam samo htio liznut, da ne uvrijedim domacina...."nemoj, bit ce ti lose"...progovorio mi je glas s neba...nije bio s neba...ispostavilo se da  je shaban......pio sam ko skolarac na izletu, i naravno urnebes je poceo s harmonikasima, i pristiglom bagrom iz MK-a...laki, otet cu ti aparat i bacit ga krokodilima...il su to bile neke zene u Korcaginu?...ne sjecam se...penjali smo se po svemu, ljubili, urnebes, ludnica, pojma nemam ni jednu rijec od nijedne pjesme ali urlam ko pavarotti na belindzi(shaban me opet provalio)...i onda crnina, muk, vrane u pozadini....otisao sam na wc i upao u drugu dimenziju...ne znam kako sam izasao, ko me vratio, sta se desavalo za stolom, ne znam ni kolko sam bio tamo...tko god me spasio hvala mu od srca, jer ja nisam znao izac a kamoli kvaku stisnut...

bas me divljacki uzelo i skroz me sramota, buduci da ovo stvarno nije moj pravi karakter..inace crtam zaljubljene leptirice i nosim kisobran....ispricavam se dakle svima kojima sam nanio zlo, ispricavam se jadnom wc-u sta je pretrpio, pa ispricavam se i samom sebi sta sam si priustio...prica se da sam dosao k sebi, po nekim slikama sam uhvatio dijelove provoda, i onako izmucen kao da sam se penjao po drvecu, bio sam spreman da se onesvijestim...
..ali shaban se nije dao....
netko: ma daj, vidi ga, idemo mi doma
shaban: ma shta ti je, dobro mu je,super izgleda
i uputismo se u taj mint, plastik, fantastik, sto god...ne znam s kim sam isao, ni kako sam dosao, ja se okrenem u autu, kad ono ne poznam nikoga........talentiran kakav jesam izgubio sam se odmah po dolasku, i vrtio se u krug sat vremena, buduci da mi je bilo tesko pogodit hodnik koji spaja dva birca...oni su naravno bili u drugom...nista, pronasao sam najukomiranijeg lika, sjeo se nasuprot njemu  da mene redari ne izbace prvog...dosao k sebi i na jedvite jade pronasao ostatak...tu mi je vec bilo bolje, dok su neki krenuli prema dolje...gnjavio sam neku curu koju sam navodno vec dva puta prije toga upoznao, bar jednom u korcaginu...nista to meni nije jasno....sat vremena nam je trebalo da svi izadjemo i krenemo doma...
e sad sam i ja docekao shabana na volej...
njegova komunikacija...spazio je neke tri trebe ispred sebe i pokusava tarzanovski ulet kojim je davio i nekog bizona u samom clubu, kao sto rece beer...
shaban: ja mis....
ja misl....
pa kak....cu dtszg....
sth...eee....brate....
sssujj....
kako st dbre......
cug sjds...

i klati se covjek samo sto ne padne ispred njih...na zebru i pod taxi i u kanalizaciju i uokolo....kod nislije nova prica...ruki mu uvaljo potrganu hiljadarku i shaban pita babetinu: e sta mogu dobit za pola hiljadarke......"gle imam dvije hiljadarke po pola", to ga je otkrice odusevilo, jer je umislio da je u maniri isusa poduplao lovu i da drzi dva soma...al popola"....da skratim, moram ic, nekako smo se dokoturali do hostela, vodavoda je vec na vratima poceo hrkat i ja sam vidio u kakve to vode vodi...uglavnom, vodio je divljacke ratove, na krevetu...s tim da nam je beer koji je otisao nesto ranije iz mint/plastik/nesto pola sata otvarao vrata...a dva su kljuca i to potpuno razlicita....eto ti crnogorci...pomalo, bez zurbe...jebe se njemu sta mi patimo...kako se pomicalo vrijeme za sat unaprijed, zakasnili smo na vlak pa smo cekali drugi....laki me isto spalio ko konzervu...zove i kaze, onim pijanim mamurnim glasom kad znate da covjek ne zna di je i da laze da spasi kozu...m, evo zovnem te za pet min...ajd, ajd...proslo je tri sata i da sam njega cekao sad bi jos bio u hostelu....nekako smo se potrpali na vlak, obranili kupe od 20,30 firmasa, koji su valjda isli na neko gostovanje, i uz manje ili vise poteskoca dokoturali se do zagreba....

da vas ne ljubim pojedinacno, pusa svima, kissy kissy, bilo mi je odlicno, drugi put cu se ponasat kao covjek, obecajem,...ostalih anegdota kako se sjetim tako cu ih dopisivat..ubilo me ovo, niste zasluzili...jos na temi srbija, u sta sam se pretvorio.....

OOOoooooooooooo, dje si saborce

Ja se sećam da smo nešto baljezgali, ali o čemu, to nemam pojma!

 ovaj monstruozo je neuništiv,ja mislio da je odapeo...

Strasno. Slava im..

Devet mrtvih u dva dana

VRBAS ZAVIJEN U CRNO





POVODOM do sada nezapamćene saobraćajne nesreće u Vrbasu, u kojoj je u subotu, oko 16 časova i 20 minuta, život izgubilo petoro mladih osoba, na vanrednoj sednici najužeg lokalnog rukovodstva ovog grada u Bačkoj, odlučeno je da današnji dan, 7. april, bude Dan žalosti u opštini, kao i da se porodicama poginulih dodeli jednokratna pomoć u iznosu od po 50.000 dinara.
U teškoj saobraćajnog nesreći u Ulici Svetozara Markovića, prilikom sudara putničkog automobila i autobusa, stradali su Rade Marčeta (16), Dejan Kovačević (21), Saša Latinović (26), Aleksandar Hornjak (26), svi iz Kucure, kao i Aleksandra Glazer (22) iz Feketića.
Trojica poginulih mladića, Saša Latinović, Aleksandar Hornjak i Rade Marčeta, kobnog dana su otišli u Novi Sad da podignu platu iz Građevinske firme "Komar gradnja", vlasnika Dragana Baškala, gde su bili zaposleni kao sezonski radnici.
Prilikom povratka kući, zaustavili su se u Vrbasu, u Ulici Ivana Milutinovića, gde su im se pridružili Dejan Kovačević i njegova prijateljica Aleksandra Glazer, koju je trebalo da odvezu do centra grada, da bi, dalje, produžili za Kucuru. Međutim, navratili su da natoče gorivo na obližnjoj benziskoj stanici. Odatle su, nažalost, krenuli na put svog životnog kraja i nakon samo nekoliko stotina metara svih petoro smrtno je stradalo.
Dalibor Kovačević, koji je sa njima radio, a i Dejanov brat od strica, kroz jecaje govori da su ga oni oko 14 sati, tog popodneva, pozvali i javili mu da su podigli i njegovu platu, rekavši mu da ih čeka i da stavi kafu jer stižu.
- Ja sam ih čekao i čekao, a vreme je prolazilo. Bilo mi je čudno što ih nema, da bih oko pola pet saznao da su imali saobraćajni udes, negde kod benzinske pumpe "Tutnjević". Znajući da tu, u gradu, nisu mogli da voze brzo, pomislio sam - ma, nema veze za auto, samo neka su živi. Tada sam otišao u Vrbas i ugledao stravičan prizor. Svi su poginuli! - jecajući priča Dalibor.
U gotovo svakoj kući u Kucuri čuju se jecaji i plač. U porodici najmlađeg stradalog, šesnaestogodišnjeg Rada Marčete, otac, neutešno govori:
- Sve bih dao, i svoj život, i sve, samo da može da mi se vrati sin!
Ista tuga i u porodici Dejana Kovačevića, čiji je otac rođeni brat Radetove majke. Sa neizmernim bolom i tugom govore da još ne mogu da veruju šta ih je zadesilo, šta se dogodilo... Krenuvši "trbuhom za kruhom", dvadesetšestogodišnji Saša Latinović, pre četiri godine, došao je iz Janje, pokraj Bijeljine, u BiH, gde je sa roditeljima izbegao 1995. godine iz Bosanske Krupe, tačnije, sela Gornji Petrovići, i došao u Kucuru kod brata Dragana. Povremeno je odlazio kod roditelja da im pomogne, sa delom "crkavice" koju je zarađivao na gradilištima. Njegov brat Dragan kaže da je Saša imao velike životne planove. Želeo je da se vrati u rodni kraj, da tamo zasnuje porodicu, da stasava kao čovek.
Ovakva tragedija, da u jednom trenutku pogine petoro mladih, do sada nikada nije zabeležena u ovom delu Bačke.
Svi poginuli u ovoj teškoj saobraćajnoj nesreći biće sahranjeni danas.


ISKUSAN VOZAČ


PREMA saopštenju Javnog preduzeća za prevoz putnika "Vrbas", vozač autobusa Jovan Soldat, u čijoj krvi, kako su potvrdile sve analize, nije bilo ni promila alkohola, jedan je od najiskusnijih vozača u toj firmi, a ostalo mu je još samo nekoliko meseci do penzije.
- Upravo zahvaljujući njegovoj prisebnosti i reakciji - saopšteno je - sprečena je još veća tragedija, jer je u autobusu, u trenutku udesa bilo oko 40 putnika, od kojih niko nije povređen. Inače, pre samo desetak dana urađen je i redovan, šestomesečni remont autobusa, tako da je vozilo, u potpunosti bilo tehnički ispravno.


STRAVIČAN UDES KOD SOMBORA
TROJE MRTVIH

U SAOBRAĆAJNOJ nesreći koja se u nedelju ujutru dogodila na lokalnom putu Sombor - Bački Monoštor poginule su tri osobe. Na mestu udesa poginuli su vozač BMV-a Milan V. (36), suvozač Dragan G. (31) i putnik u vozilu Željko Č. (32) - rekla je za Betu portparol Policijske uprave Sombor Mirjana Cvijanović.
Nesreća se dogodila juče ujutru oko pet časova, kada je vozilo u krivini sletelo s puta i udarilo u drvo.

U UDESU KOD AUTOBUSKE STANICE U KRALjEVU
POGINULA PEVAČICA


U TEŠKOM saobraćajnom udesu koji se u nedelju ujutro oko pola šest dogodio u Ulici Dimitrija Tucovića kod glavne autobuske stanice u centru Kraljeva poginula je mlada kraljevačka estradna umetnica Sonja V. (21), dok je njen kolega harmonikaš Miloš J. (25), iz obližnjeg sela Šumarica, zadobio samo lakše povrede.
Njih dvoje su se, kao članovi jednog kraljevačkog muzičkog sastava, Miloševim automobilom vraćali sa svirke iz Gornjeg Milanovca. Upravljajući svojom "opel askonom", Miloš je, najverovatnije zbog neprilagođene brzine, izgubio kontrolu nad automobilom i u jednoj krivini sleteo s kolovoza.
D. S.


NASTAVAK CRNIH DANA

SRPSKI komitet za bezbednost saobraćaja saopštio je da je za poslednjih 25 godina na putevima Srbije poginulo više od 35.000 ljudi, a povređen svaki šesnaesti građanin. Komitet je pozvao sve političke stranke koje učestvuju na parlamentarnim i lokalnim izborima da jasno kažu biračima šta će učiniti kako bi se smanjio broj nastradalih.
Ističući da je briga o životima i bezbednosti građana osnovni zadatak svake vlasti, Komitet navodi da je, samo od poslednjih izbora u januaru 2007. godine do sada, poginulo više od 1.150 ljudi na putevima širom Srbije.
- Crni dani, godine i decenije stradanja u saobraćaju se nastavljaju - naglašava Srpski komitet za bezbednost saobraćaja.

Jozo majstore ...
Ovo ima da kandidujem za Pulicera ...

Elem par pojašnjenja ... radikal sa kolodvora ( a nije zračni ) iz ko zna kojih razloga promrmljao nešto u stilu "kad nas srpske radikale pitate gde je to i to mi ćemo vas najljubaznije poslati na suprotnu stranu " ...
Ja sam mislio da ste vi imali već "okršaj" u vlaku pa sam zato bio zbunjen ... Al liku se mora odati priznanje jer vas je nanjušio u stilu najboljeg lovačkog terijera pasmine anticroaticus ...

MK si dobro opisao ...
Sve je bilo na nivou osim što nismo svi mogli (ko ranije) sesti za jedan sto te nije bilo vremena da se bolje zgotivimo ...
Al biće vremena ...

Elem kad smo mi banuli u Korčagin meni od početka nešto nije bilo jasno ...
Vas je bilo pet a pića ukupno sedam ...
Četr piva i tri rakije ...
Kad sam shvatio da "betoniraš" (beton-kad pivom gasiš rakiju) znao sam da neće izaći na dobro ...
Al već je za sve bilo kasno ...

Ko što sam reče na početku bio je to put u propast ... Ili u Beograd ...
Svejedno ...