NAJNOVIJI simbol Beograda, izvesno je, postaće most preko Save i Ade ciganlije. Sa 200 metara visokim "pilonom", hvataće "koordinaciju" u vazdušnoj liniji sa novim Avalskim tornjem.
Direkcija za građevinsko zemljište Beograda potpisala je ugovor o projektovanju i gradnji mosta sa konzorcijumom - "Por tehnobau und umvelt AG" iz Austrije, SCT iz Slovenije i DSD Brukenbau gmbh iz Nemačke. Posao je vredan 118 miliona evra. Ali, kada se na ovaj iznos nakalemi i pet odsto eventualnih nepredviđenih radova (uneseni u ugovor), kao i uplata poreza na dodatu vrednost, još jedan, tako neophodan prelaz s jednog u drugi kraj dvomilionske prestonice, koštaće - 146.997.722 evra!
Gradnja kreće na jesen, a do tada izvođači radova trebalo bi da urade glavni projekat i pripreme gradilište dovođenjem struje, vode i - građevinskog materijala.
Akademik Nikola Hajdin, predsednik žirija, koji je izabrao projekat za most na Adi, navodi da će to biti najveće dostignuće po urbanističkim, saobraćajnim i ekološkim kvalitetima.
- Biće jedan od najmodernijih ove vrste, sa pilonom i kosim zategama - naglašava Hajdin. - Ovakvi mostovi su kod nas novi, ali oni u svetu dominiraju. Čak 90 odsto svih svetskih mostova je sa kosim zategama i ima ih više od 1.000. Takođe, ni priče da je preskup nemaju osnova. Kvadrat mosta ovakvog kvaliteta mora da košta oko 2.500 evra...
Treba, doduše, reći da kada je decembra 2005. godine slovenački "Ponting" sa ovim mostom pobedio na konkursku Skupštine grada, predviđena cena je bila 82 miliona evra, sa opaskom da će porasti na 90 miliona evra ukoli se bude gradio za od dve do tri godine. S obzirom na to da je most poskupeo 40 odsto, pojedini inženjeri i mostograditelji, poput Ljubivoja Kostića, veruju da su nam Slovenci podvalili, ili je naš žiri bio nedovoljno stručan da ne uoči realnu cenu mosta!
Direktor Direkcije za građevinsko zemljište Boris Ranković tvrdi da je za brojku od 118 miliona evra krivo poskupljenje čelika na svetskom tržištu za 52 odsto.
- Ogromna su potraživanja za čelikom, pre svaga, u Kini, koja gradi ogromne infrastrukturne objekte i zbog toga njegova vrednost stalno raste. Tako će sigurno biti narednih pet godina - procenjuje Ranković. - Ako bismo sada sve zaustavili i krenuli u projektovanje jeftinijeg mosta, za od dve do tri godine, koliko nam treba da bi se završila ta procedura, on bi koštao koliko i ovaj. Takođe, radove je za određeni procenat poskupelo i to što je Ada ciganlija zaštićeni ekosistem i preko nje ne može da se dovlači materijal i sa nje ne mogu da se izvode radovi!
Ono što može malo da zabrinjava je slabije kotiranje na berzi izvođača radova austrijske državne firme "Por". Vrednosti njihovih akcija u poslednjih šest meseci opala je za 50 odsto. Međutim, Hubert Vetšing, član borda ove kompanije, naglašava da njihove akcije nemaju nikakve veze sa izgradnjom mosta preko Ade ciganlije, i da to neće uticati na radove u Beogradu. "Por" je, inače, kompanija koja je zajedno sa "Alpinom" dobila koncesiju za izgradnju autoputa Horgoš - Požega.
Boris Ranković naglašava da se i Beograd kao investitor zaštitio u ovom poslu i da će izvođač u narednih 15 dana priložiti bankarsku garanciju za dobro izvođenje radova u vrednosti od 10 odsto, što iznosi 18 miliona evra. Kada grad konzorcijumu uplati avans, "Por", SCT i DSD će dostaviti i drugu bankarsku garanciju u istom iznosu. Ranković kaže da se neće nimalo libiti da povuku ove garancije, ukoliko gradnja ne krene po dogovoru.

KREDIT
ZA izgradnju mosta preko Ade ciganlije Skupština grada se 2006. godine zadužila kod Evropske banke za obnovu i razvoj 69,6 miliona evra i vraćaće ih do 2021. godine. Otplata počinje 21. jula 2010. godine, kada se isplaćuje prva rata. Stručnjaci su proračunali da će kamata iznositi skoro 40 miliona evra.

* * * * *

ZA FIRMU SCT VEZUJU SE AFERE, A POSLEDNJA JE USLEDILA PO UČESTVOVANJU U SPORNOM TENDERU ZA IZGRADNJU TORNJA NA LJUBLJANSKOM AERODROMU
ZIDAR ZIDA SUMNJIVO

LJUBLJANA
OD STALNOG DOPISNIKA

MOST preko Ade ciganlije projektovala je slovenačka firma "Ponting", a gradiće ga, takođe, Slovenci. Prikriveni pod skutima austrijske državne kompanije "Por", u unosan posao uskočila je i kontroverzna građevinska firma iz Ljubljane - SCT.

Zanimljivo je da partnere iz Slovenije do samog čina potpisivanja ugovora u Skupštini grada niko nije ni spomenuo. Kada je pre mesec dana Direkcija za građevinsko zemljište objavila pobednika na tenderu za izradu glavnog projekta i gradnju mosta, saopšteno je samo da je to konzorcijum predvođen austrijskom kompanijom "Por tehnobau und umvelt aktingezelšaft".
SCT je najveća građevinska firma u Sloveniji. Vrednost njenog dela samo za izgradnju puteva procenjuje se na oko 3,5 milijardi evra. Za nju su godinama vezivane razne poslovne afere, ali u centru pažnje javnosti našla se pre dva meseca, kada je uhapšen njen direktor Ivan Zidar. On je zajedno sa Dušanom Črnigojem i Hildom Tovšek, direktorima građevinskih preduzeća "Primorje" i "Vegrad", osimnjičen da je učestvovao u nameštanju konkursa za gradnju kontrolnog tornja na aerodromu "Jože Pučnik" u blizini Ljubljane.
Hapšenje vođa građevinskog lobija u akciji "Čista lopata", zbog sumnji o kartelnom dogovaranju na javnim konkursima, odjekivalo je danima u slovenačkoj javnosti. Tužilaštvo i policija tada su na sva zvona najavili da će istraga o mogućoj korupciji protiv predsednika tih firmi, koja se inače vodila u tajnosti od prošle godine, biti proširena i na njihove poslove u inostranstvu.
Ubrzo posle toga, grupa tužilaca za borbu protiv organizovanog kriminala se skoro raspala! Njen vođa Harij Furlan podneo je ostavku uz obrazloženje da odlazi u Bosnu na mesto međunarodnog tužioca, a svoj odlazak najavio je još jedan tužilac. U međuvremenu ime direktora SCT Ivana Zidara, koji je na čelu te firme više od 20 godina, našlo se na lestvici 100 najbogatijih Slovenaca u 2008. godini. Njegova imovina procenjena je na osam miliona evra, te je zauzeo "skromno" 88. mesto. Prema zvaničnim podacima, Zidar je prošle godine svoje bogatstvo uvećao pet puta na račun koncentracije vlasništva u SCT i "Glotisu", firmama u kojima je većinski vlasnik. Međutim, u Sloveniji će se svi složiti sa tvrdnjom da se uticaj i moć sedamdesetogodišnjeg Ivana Zidara, kojeg još zovu "crveni direktor", jer vodi firmu još od osamdesetih godina prošlog veka, teško može meriti samo brojevima.
S. PRELEVIĆ

NAMEŠTALJKA U CRNOJ GORI
SCT I "Primorje" su poslednjih godina najviše gradili na prostoru bivše Jugoslavije. U Crnoj Gori dobijali su najvažnije građevinske poslove. Na konkursu za izgradnju poluautoputa Mateševo - Veruša drugoplasirana hrvatska firma "Hidroelektra niskogradnja - Zagreb" žalila se početkom 2006. godine na nameštanje posla Slovencima. Te sumnje nisu uspeli da dokažu.

ČUDO NEVIĐENO
NOVINARI slovenačkog "Dela" čudom se čude kako je njihov SCT posle silnih afera koje ga potresaju uspeo da dobije jedan od najunosnijih poslova, kakav je gradnja mosta sa pilonom i kosim zategama preko Save u Beogradu.
- Da su slovenačke arhitekte i konzorcijum na čelu sa SCT pobedile, i to u svetskoj konkurenciji sa danskim, nemačkim, a pogotovo francuskim preduzećima, koja imaju i po 1.000 zaposlenih inženjera, jednostavno je - čudo! I "Ponting" i SCT ovim poslom dobili su "Oskar" - navodi se u tekstu "Dela".

* * * * * *

ŠTA KAŽU KANDIDATI ZA NOVOG GRADONAČELNIKA

ŽARKO OBRADOVIĆ, SPS
- GRADNJA ovako skupog, nerentabilnog i megalomanskog mosta preko Ade ciganlije je potpuno besmislena. Ovim potezom gradske vlasti su praktično Beograđanima ukrale dva prekopotrebna mosta, koliko bi se bez problema moglo izgraditi za 118 miliona evra. Čelnici pokušavaju da sakriju činjenicu da će most uz prilazne saobraćajnice koštati minimum 180 miliona evra.

DRAGAN ĐILAS, DS
- TAJ most nije nikakav simbol, već rešenje izabrano na međunarodnom konkursu od komisije koju je vodio predsednik Srpske akademije nauka Nikola Hajdin. Ako građani ne veruju političarima, valjda veruju jednom od najpoznatijuh svetskih konstruktora mostova. Bilo kakvo dalje odlaganje izgradnje mosta ne možemo da prihvatimo. Beograd će u naredne dve godine započeti izgradnju još dva mosta.

BILJANA SRBLJANOVIĆ, LDP
- BEOGRADU je neophodna protočnija i funkcionalnija veza sa Adom i čak malo otmenije uređenje ovog izletišta. Naravno, bolje je uvek imati funkcionalnija i jeftinija rešenja nego megalomanska obećanja, koja postoje samo za predizbornu kampanju.

ALEKSANDAR VUČIĆ, SRS
- NAJBOLJE bi bilo da smo taj most mogli da izgradimo za 50 miliona evra manje, ali očigledno je da su neki čekali svoje provizije, a mi u tom čekanju izgubili šest godina. Danas im je cena čelika kriva za poskupljenje, a samo oni nisu krivi. Pa da su ga gradili ranije kada su i obećavali, čelik bi bio jeftiniji. Beograđani sada most moraju da plate 30 miliona evra više.

ALEKSANDAR POPOVIĆ, DSS
- BEOGRADU je potrebno više jeftinijih i funkcionalnijih mostova. Početak gradnje ovoga opterećen je mnogobrojnim pitanjima, a toga sigurno ne bi bilo da je malo više konsultovana struka. Cena mosta je važna, jer nama su potrebna dva mosta i metro da bismo se rešili saobraćajnih gužvi, a ne statusni simbol.