[QUOTE]
Iz nacionalnog ponizenja, rasturanja drzave i socijalne bede nuzno bi moralo da dodje do mnogih oblika socijalne patologije, medju kojima bi kriminal bio prvi. To nije puka pretpostavka, vec iskustvo svih zemalja koje su prosle taj put, koji mi izbegavamo po svaku cenu. Prestonice evropskih zemalja vec skoro deceniju nisu na Zapadu, kao sto je nekada bilo, vec na Istoku Evrope.

Nasem narodu i ovaj sadasnji kriminal tesko pada jer smo dugo od Drugog svetskog rata do devedesetih godina ziveli u drustvu koje za kriminal takoreci nije znalo. A neki veci kriminal, koji se ne moze izbeci u drustvu koje bismo postali gubljenjem suvereniteta i velikog dela teritorije, taj veci kriminal bio bi, za nas mali i na kriminal nenaviknut narod opasan, kao sto je za drustvo i njegove gradjane opasan rat. Jedan od bitnih zadataka marionetske vlasti u svakoj zemlji pa i u nasoj, ako bismo je imali, jeste gubljenje identiteta. Zemlje kojima se komanduje spolja relativno se brzo rastaju sa svojom istorijom, sa svojom prosloscu, sa svojom tradicijom, sa svojim nacionalnim simbolima, sa svojim navikama, cesto i sa sopstvenim knjizevnim jezikom. Nevidljiva na prvi pogled, ali veoma efikasna i nemilosrdna selekcija nacionalnog identiteta svela bi ga na nesto nacionalnih jela, po neku pesmu i kolo, imena nacionalnih heroja nadenuta prehrambenim proizvodima i kozmetickim sredstvima.

Jedno od zaista nesumnjivih posledica, zaposedanja teritorije neke zemlje od strane velikih sila u 20-tom veku je ponistavanje identiteta naroda koji u toj zemlji zivi. Iz iskustva drugih zemalja vidi se da narod jedva da je u stanju da prati brzinu kojom pocinje da upotrebljava tudji jezik kao svoj, da se identifikuje sa tudjim istorijskim licnostima zaboravljajuci svoje, da poznaje bolje knjizevnost svog okupatora od svoje knjizevnosti, da glorifikuje tudju istoriju, cesto se rugajuci svojoj, da lici na druge, umesto na sebe. Neslobodne zemlje ukidaju pravo gradjana koji u njima zive da slobodno izraze svoje misljenje, jer bi se to misljenje pre svega sukobilo sa neslobodom. Otuda je tortura nad misljenjem najdosledniji i najneophodniji oblik tortura u zemlji koja je izgubila slobodu. A manifestovanje volje je dopusteno samo u vidu farse. Ispoljavaju ga samo skutonose stranih gazda, a njihova simulacija slobodne volje sluzi kao pokrice okupatoru da je uspostavio demokratiju u cije ime je i zaposeo teritoriju tudje zemlje. Narocito zelim da naglasim zbog mladih ljudi, intelektualaca, naucnih radnika, da su zemlje lisene suvereniteta po pravilu lisene i prava na stvaralastvo, a narocito stvaralastvo u oblasti nauke. Veliki centri i velike moci finansiraju naucno stvaralastvo, kontrolisu domasaje i odlucuju o primeni njegovih rezultata.

Zavisne drzave, ukoliko imaju naucne laboratorije i naucne institute, nemaju ih kao samostalne subjekte vec kao ispostave centrale, koja im kontrolise sve, a narocito domasaje u stvaralackom misljenju u radu. Ti domasaji se moraju kretati u granicama koje u okupiranu zemlju i okupirani narod nece uneti seme pobune ili emancipacije.