u nasoj politici niej bas bilo puno poteza vrednih divljenja(mada iama razlicite arsine u srbiji sta je hrabrost i cemu se treba divit),a sigurno nijedan od tih poteza ne pripada onom dijelu srbije(odnosno strankama,partijama) koji vec 150 godina ubijaju svakog ko pokusava da nas otme iz narucja macehe rusije i oslobodi nas pustog turskog.

 

obicno su vredni divljenja(kad malo razmislimo i kad prodje neko vreme),oni potezi koji nam u datom trenutku djelju ljigavo,odvratno i kukavicki,a to je obicno jer ne primjecujemo da u tim potezima ima neke dalekovidosti.osobine koje politikoj srbiji nije bas previse poznata.

kod nas izaziva divljenje "dza bu,je**m ima svima mater mi smo najjaci..." politika i na to su se dobijali glasovi,vlast i pare,a prilikom propadanja te politike,oni koji su je propagirali demokrate postase, a i bogati ostase.a oni u kojima je ta politika izazivala ponos toliki da su i glave davali za nju,ili ostadose invalidi ili sirocici ili ako su imali srece siromasi.e njih mi nije bas zao puno.zao mi one koji nisu bili za takvu politiku a isto im se sve dogodilo.

 

nego sve to nema neke veze,htedoh samo reci da nema potrebe cudit se bilo cemu i bilo kome kad je politika u pitanju a od nje mu zavise primanja.sve je moguce i pitanje je samo ko od njih zna donijet neki boljitak srbiji,a njoj treba neko ko zna i ko moze i sto je najvaznije ko ima nekog tamo sa parama.sve ostalo ce se zaboravit brzo.

a te floskule od ljubavi prema srbiji mene kao konzumenta politike  politicara koje biram me ne interesuju.

jednom je pokojni djindjic rekao kako njega ne intersuje da li mislosevic ima dobre namjere jer njega to ne interesuje.mozda slobo misli dobro,ali joj ne cini dobro.treba neko ko ce ucinit dobro pa makar je i manje volio opd ovih silnih patriota.

to je sustina svega.