- Danas je narodni i crkveni praznik Vidovdan, čiji naziv potiče od svetog Vida, koji je, prema predanju, bio čudotvorac i iscelitelj, naročito u lečenju očiju. Od Kosovske bitke, na Vidovdan 1389, obeležava se i kao dan svetog velikomučenika cara Lazara i ostalih srpskih mučenika. Zbog toga se tog dana ne peva, ne igra i ne veseli. Predanje kaže da kukavica koja se oglasi u proleće prestaje da kuka posle Vidovdana.

1389. - Na polju Kosovu odigrala se presudna bitka srpske i turske vojske, bitka koja je označila početak kraja nezavisne srpske države i otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Oskudni istorijski podaci ne otkrivaju tok bitke, čak ni pobednika. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat I, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom (potonji sultan Bajazit I) i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca. Srpski kralj Bosne Tvrtko I Kotromanić - koji je knezu Lazaru, suočenim sa islamskom najezdom posle pada u vazalni položaj romejskog (vizantijski) i bugarskog cara, pritekao u pomoć odredom pod komandom velikog vojvode Vlatka Vukovića - pisao je Trogiranima 1. avgusta 1389. o pobedi nad Turcima. Slično pismo poslao je u Firencu, odakle mu je odgovoreno da već znaju za turski poraz. Na pobedu Srba posredno ukazuje i dnevnik s puta u Carigrad ruskog mitropolita Pimena, u kojem se pominju veliki neredi u Turskoj 12 dana posle Kosovske bitke. U bici su poginula oba vladara - kneza Lazara Turci su zarobili i posekli, a sultana Murata I ubio je srpski ratnik Miloš Obilić, probivši se kroz tursku vojsku. U svakom slučaju, nesporna je posledica sudara hrišćanstva i islama i dveju u svemu različitih kultura - Srbija je, budući da nije imala tako velike rezerve kao Otomansko carstvo, ubrzo postala vazalna država. Sedam decenija kasnije, pokorena je i potom provela četiri veka u ropstvu. Kosovskoj bici prethodio je poraz Srba na Marici 1371, kad su poginuli gospodari srpske države Makedonije, kralj Vukašin Mrnjavčević i njegov brat despot Jovan Uglješa. Turci su potom dvaput upadali u zemlje kneza Lazara, ali su potučeni 1381. kod Paraćina i 1386. kod Pločnika, a osetne gubitke naneo im je i vojvoda Vuković 1388. kod Bileće. Kosovska bitka postala je predmet legende, najpre kod bugarskog pisca Konstantina Filozofa u "Životu despota Stefana Lazarevića", zatim kod dubrovačkog istoričara Mavra Orbinija u delu "Il Regno degli Slavi" (Carstvo Slovena), a najviše u ciklusu veličanstvenih srpskih narodnih pesama.

1874. - Umro je srpski državnik Ilija Garašanin, čije je delo "Načertanije", objavljeno 1844, predviđalo oslobađanje svih Južnih Slovena i stvaranje velike jugoslovenske države pod vođstvom Srbije. Zalagao se i za Savez balkanskih naroda koji bi se zajedno oduprli Otomanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Garaši kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je počeo kao oficir 1837. i bio prvi starešina vojske kneza Miloša Obrenovića, ali je posle abdiciranja kneza Miloša 1839, morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu, od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karađorđevića i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević najviše je njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića, 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu s Crnom Gorom, Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takođe je vodio tajne pregovore o ustanku s prvacima Srba u Bosni i Šiptara, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi s Katarinom Konstantinović.

1914. - U Sarajevu je srpski nacionalni revolucionar iz organizacije "Mlada Bosna", Gavrilo Princip, ubio austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda, velikog pobornika rata protiv Srba i Srbije. Austrougarska je iskoristila taj događaj da Srbiji postavi ultimatum, optužujući je da stoji iza atentata. Pošto je Srbija odbacila ponižavajući ultimatum, Austrougarska joj je objavila rat i napala je, čime je kresnula varnicu Prvog svetskog rata. Prethodno je na Ferdinanda bacio bombu Nedeljko Čabrinović, ali je promašio. Atentatori su pohvatani i osuđeni - Veljko Čubrilović i Danilo Ilić na smrt, a Princip, Čabrinović i Trifko Grabež, budući maloletnici, na 20 godina robije, ali su ubrzo umrli pod torturom u tamnici u Terezinu u Češkoj, ne dočekavši raspad Austrougarske i oslobođenje Bosne i Hercegovine od okupacije.

Slava Gavrilu!

I mi možemo da se setimo kako smo nekada bili ponosit narod!

Misterija starog RasaM. NIĆIFOROVIĆ, 27.06.2008 20:02:53     Ocena: 5.00 (Glasova: 4)      Komentara: 0



Ostaci treće crkve na lokalitetu Ras-Postenje
ARHEOLOŠKA ekipa Filozofskog fakulteta u Beogradu, kojom rukovodi akademik Jovanka Kalić, otkrila je na lokalitetu Ras - Postenje još jednu, treću crkvu. Ovo otkriće dodatno potkrepljuje tezu da je Nemanjin stari Ras bio na ovom mestu, a ne, kako je do sada tvrdila većina istoričara i arheologa, na Pazarištu u blizini Sopoćana.
- Mi više nemamo nijedne dileme da je stari Ras bio na Gradini u Postenju, nedaleko od Petrove crkve. Na ovom lokalitetu radimo godinama i do sada smo pronašli tri srednjovekovne crkve, palatu i bukvalno ceo jedan mali grad, što nedvosmisleno ukazuje da je Nemanjino prestono mesto bilo ovde, a ne na Pazarištu, kako se doskora mislilo - kaže arheolog Duško Mrkobrat koji skoro dve decenije radi u okolini Novog Pazara, a deceniju i po na Gradini u Postenju.
Nažalost, poslednje četiri godine ništa nismo radili, jer nije bilo novca za istraživanje. I ovoga leta limitirani smo parama, pa ćemo najverovatnije raditi samo do polovine jula. Neće biti sredstava ni za konzervaciju crkve koju smo pronašli, puno problema imamo i sa očuvanjem (zaštitom) ostataka crkava i drugih objekata koje smo ranije otkrili. Država bi trebalo mnogo ozbiljnije da se uključi u realizaciju ovog, po našem mišljenju, izuzetno značajnog projekta. Od novog ministarstva kulture očekujemo mnogo više razumevanja i pomoći - naglašava Mrkobrat.
Od trenutka kada je akademik Jovanka Kalić saopštila da je stari Ras bio u Postenju, a ne na Pazarištu, traju prepucavanja između ekipe Filozofskog fakulteta i ekipe doktora Marka Popovića iz Arheološkog instituta u Beogradu, koji je decenijama rukovodio radovima na Rasu - Pazarište i koji i danas stoji iza teze da je stari Ras bio upravo na Pazarištu. Popović je u više navrata javno osporavao tvrdnje Jovanke Kalić, čak je bilo i varnica koje su prelazile okvire naučnog sučeljavanja.
- Nikakvog sučeljavanja do sada nije ni bilo već samo nipodaštavanja našeg rada i naših neoborivih argumenata. Mi se upravo zalažemo i uvek smo se zalagali za to da se, najbolje bi bilo u Novom Pazaru, pod okriljem Srpske akademije nauka, organizuje naučni skup na kojem bi najumnije glave iz ove oblasti presekle ko je u pravu. U svakom trenutku akademik Jovanka Kalić i mi iz njene ekipe spremni smo da branimo i odbranimo našu tezu - dodaje Mrkobrat.
Za građane Novog Pazara, a i brojne turiste koji dolaze u Nemanjinu Rašku, postoje dva stara Rasa: „Markov“ na Pazarištu kod Sopoćana i „Jovankin“ na Gradini u Postenju nedaleko od Petrove crkve. Neke takva situacija zbunjuje, a kod nekih razvija i treću tezu: da je stari Ras bio u dolini na mestu današnjeg Novog Pazara, a da su i Pazarište i Gradina u Postenju bili samo delovi Nemanjine države.

MAGNET ZA TURISTE
OD centra Novog Pazara do Pazarišta ima devet, a do Gradine - Postenje, koja se nalazi tik uz magistralni put Raška - Novi Pazar, dva kilometra. Do Pazarišta se stiže brzo i lako asfaltnim putem, a do Gradine u Postenju - samo terenskim vozilom ili pešačenjem. Sve više turista, osim Pazarišta, pokazuje želju da poseti i Ras - Postenje, ali na tome zasad niko ništa ne radi.

E jesu ga opravili, svaka im čast.

 Vaterpolista Danilo Ikodinović je teško povređen u saobraćajnoj nesreći